Milena Kuč je mlada advokatica iz Kragujevca, koja je nakon završene Druge kragujevačke gimnazije, upisala i uspešno završila Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Tokom studija je posebno interesovanje usmerila na retoriku i besedništvo i pod mentorstvom dekana Sime Avramovića gde je uspešno završila školu retorike i besedništva. Kao jedna od deset najboljih kandidata škole retorike učestvovala je na tradicionalnom takmičenju u besedništvu u čuvenoj „Petici“. Brojni drugi seminari tokom studija poput „Stanje i perspektiva advokature u Srbiji“, „Praksa medjunarodnih pravnih institucija OEBS-a“ samo su joj omogućili da pored studija znanje i praksu stiče i u različitim školama i organizacijama. Nakon završenih studija Milena je započela pripravnički staž u Osnovnom sudu u Kragujevcu u trajanju od dve godine. Tokom pripravničkog staža imala je priliku da se upozna sa krivičnom, parničnom i privrednom materijom, nakon čega je položila pravosudni ispit i stekla zvanje diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom. Advokaturom je počela da se bavi od marta 2017. godine.

 

 

Koji su bili razlozi da se odlučite za samostalnu advokatsku karijeru?

Pre upisa u imenik advokata i prelaska u preduzetničke vode radila sam u jednom privrednom društvu kao diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. Uslovi rada su bili vrlo korektni, ali obim poslova je bio nedovoljan za moje ambicije.

 

Monotonija u radu, nemogućnot napredovanja i dokazivanja, istovrsnost poslova su me vrlo brzo učinili nezadovoljnom i naterali me da razmišljam o tome da želim da menjam posao. Iako sam pre raskida ugovora o radu dobila ponude za druge poslove u svojoj struci, nijedan nisam prihvatila jer su mi osnovni uslovi bili dinamičnost i raznolikost u poslovanju, mogućnost stalnog usavršavanja, rad sa strankama i istupanje ispred istih.

 

Koliko je za mladog čoveka izazov biti samostalni advokat?

Izazov je veliki. Mladi advokati koji počinju samostalnu advokatsku karijeru (u koje ne ubrajam kolege koje su imale razrađene advokatske kancelarije svojih roditelja ili prijatelja) moraju sam početak bavljenja advokaturom da izguraju na svojim leđima. Od primarnih stvari kao što su opremanje kancelarijskog prostora do obezbeđivanja prvih predmeta, sve je na njima. Posebno je veliki izazov za mlade advokate koji dolaze iz suda ili tužilaštva, kao što je sa mnom bio slučaj, obzirom da praktična znanja o advokaturi nismo imali.

 

Koji su najčešći problemi sa kojima se advokati susreću i suočavaju u svakodnevnom radu?

Problemi su raznoliki. Ali, najčešći problemi na početku karijere su obezbeđivanje posla i  sama naplata.

 

Kakav je položaj „mladih advokata“ u advokaturi?

Mladi advokati su među kolegama vrlo kolegijalno prihvaćeni. Svi smo bili na početku i znamo  kako izgledaju prve godine bavljenja advokaturom, pa je upravo ta saradnja, prihvatanje i kolegijalnost zeleni signal mladima da se bore za svoje predmete.

 

Ima li Kragujevac dovoljno advokata i da li advokati u Kragujevcu imaju dovoljno prostora da uspešno posluju?

Pre dvadesetak godina Advokatska komora Kragujevca brojala je svega oko 30 advokata upisanih u imenik.

 

Danas, Advokatska komora Kragujevca broji preko 450 advokata od kojih se samo na teritoriji grada Kragujevca nalazi oko 270 advokata. Svi mi imamo posla i svi mi radimo, ali, postavlja se pitanje da li će sa ovakvom tendencijom novoupisanih članova imati mesta za advokate koji tek ulaze u advokatske vode. Mislim da Kragujevac ima i više nego dovoljno advokata, a i u razgovoru sa kolegama iz drugih gradova situacija je identična.

 

Kako i na koji način Advokatske komore pomažu „mlade advokate“ u svakodnevnom radu. Da li je u pitanju neka dugoročna strategija ili ne?

Konkretno, kada govorim o Advokatskoj komori Kragujevca mogu da pohvalim njen rad kada su „mladi advokati“ u pitanju.

 

U vreme trajanja vanredne situacije Advokatska komora Kragujevca je donela odluku da se svim mladim advokatima isplati jednokratna pomoć. Što se dugoročnih planova tiče do sada je samo bilo reči da se novoupisanim advokatima ustupi određen poslovni prostor na korišćenje uz neku minimalnu novčanu naknadu, ali nisam sigurna da li je ta podrška realizovana.

 

Da li su žene advokati u ravnopravnom položaju sa drugim zaposlenim ženama?

Moje mišljenje je da je položaj advokatica diskriminišući u odnosu na druge zaposlene žene. Pod ovom diskriminacijom ne mislim samo na koleginice iz svoje struke već i na sve preduzetnice. Prilično težak položaj je dodatno pogoršan diskriminišućim odredbama o naknadi za porodiljsko odsustvo koje advokatice, kao i druge preduzetnice, stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlene žene. Advokatska komora Kragujevca pomaže koleginicama koje odu na porodiljsko isplaćujući im jednokratnu nakadu  iz fonda solidarnosti, ali mislim da je to nedovoljno da nadomesti razliku.

 

 

Kakav je danas poreski položaj advokata?

Iako je u nekoliko navrata država pokušala da uvede u sistem PDV-a advokate kao pružaoce usluga, to se nije dogodilo. Advokati  su i dalje paušalci i kao takvi plaćaju porez po rešenju koje im Poreska uprava početkom godine odredi.

 

Pre nekoliko decenija, advokatski pripravnici morali su mnogo vremena, rada i truda da ulože da od svojih Principala nauče zanat i da bi na kraju zaslužili da se bave advokaturom. Danas, sve veći broj mladih u Republici Srbiji, kao životni poziv, bira advokaturu. Recite mi da li je to zbog činjenice da im advokatura garantuje određeni vid prihoda u budućnosti ili zbog odnosa prema pravu, pravdi i advokaturi?

Nisam imala prilike da upoznam osobu koja bi u advokaturu ušla samo zato što se nada da će nekada u budućnosti ostvariti prihode, posebno zbog same činjenice da se upisnina u imenik advokata plaća, a dobijanjem PIB-a već od narednog meseca stižu vam troškovi koji se moraju blagovremeno izmirivati. Mislim da je direktna posledica povećanog broja upisanih advokata u Advokatskoj komori Kragujevca dugogodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i ograničen broj privrednih društva kojima je neophodan pravnik sa položenim pravosudim ispitom sa kojim će zasnovati radni odnos. Upravo je to doprinelo povećanom broju upisa mladih advokata u imenike advokata jer u nemogućnosti da zasnuju radni odnos pokušavaju sami sebi da ga obezbede.

 

Pandemija uzrokovana Covid 19 ostavila je nesagledive posledice u privredi. Da li je i na koji način pogođena advokatura i da li se eventualno kroz rad sa privrednicima primećuju posledice?

Posledice uzrokovane pandemijom Covid 19 su se svakako odrazile i na advokaturu. Apsolutna stagnacija u radu dva meseca imala je za posledicu da se sva zakazana ročišta i glavni pretresi odlože, realizacije ugovora su pomerene za nove rokove, priliv posla je u potpunosti stao. Privrednici su prilično rezervisani zbog novih okolnosti koje traju od marta meseca i u stalnom osluškivanju tržišta, ali se saradnja sa većinom  nastavila.

 

Nekada je u svim profesijama položaj žene bio teži od položaja muškarca i žene su bile podređene u odnosu na muškarce? Danas, uloga žene je od presudnog značaja u svim segmentima  života. Da li je tako i u advokaturi?

Položaj žene na balkanskim prostorima će još dugo biti podređeniji u odnosu na muškarce, ali je bitno da se njihov položaj menja, i to na bolje. Žene sve više uzimaju primat recimo u sudstvu gde imamo veći broj žena sudija nego muškaraca sudija. U advokaturi nije takav slučaj.

 

Advokatura je, slobodno mogu da kažem, do pre par decenija bila muška profesija,  prevashodno po odnosu upisanih advokata i advokatica u imenik. I danas taj odnos nije približan, ali advokatice polako zauzimaju značajna mesta u advokaturi.

 

Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo prisustvo advokata na društvenim mrežama i društvenim grupama . Ipak, veliki broj advokata aktivno učestvuje i kroz društvene mreže, ali i viber grupe. Koliko je to od značaja za celokupno podizanje ugleda advokature?

Konkretno kada govorimo o viber grupama uticaj je veliki. Primarno se u tim grupama objavljuje aktuelna sudska praksa, rad pojedinih državnih organa, zamena na suđenjima...

 

Od velike je važnosti  i samo obaveštenje kolega koje su pozvane po službenoj dužnosti od strane nadležnih državnih organa kako bi sledeći kolega po ćiriličnom  redu mogao da očekuje poziv kol centra, što ranije nije bio slučaj. Mislim da je mladim advokatima koji lako rukuju računarima, tabletima, internetom i društvenim mrežama upravo tu prilika da sebe učine vidljivim u dozvoljenom smislu, tj. da ne povrede Zakon o advokaturi i zabrani reklamiranja.

 

Ustavni sud Republike Srbije odbacio je sve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o visini upisnine u imenik advokata. Kako komentarišete odluku Ustavnog suda i da li smatrate da je Ustavni sud navednom odlukom zaštitio advokaturu?

Ako govorimo o odluci Ustavnog suda iz oktobra meseca 2020. godine, mislim  da se time ne štiti advokatura.

 

Naime, Zakon o advokaturi je jasan kada propisuje uslove za upis u imenik advokata. Primenom podzakonskih akata kandidat koji je proveo dve godine radeći kao advokatski pripravnik za upis u imenik advokata mora da izdvoji 500 evra, dok pripravnik radeći u sudu ili pak tužilaštvu za upis u imenik mora da izdvoji 4000 evra, iako ispunjava iste zakonske uslove.

 

Mislim da je odluka Ustavnog suda Srbije nepravedna, posebno iz razloga što se diskriminišu kolege koje dolaze iz pravosuđa. Izjednačavanjem upisnine bi za posledicu imalo i manji broj upisanih advokata u narednom periodu koji je nužan radi očuvanja profesije.

 

Upravni odbor Advokatske komore Kragujevac na sednici održanoj dana 24.09.2020. godine, jednoglasno je doneo Odluku da se uvede zvanična evidencija pritužbi advokata Advokatske komore Kragujevac na rad sudija i sudijskih pomoćnika, javnih tužilaca (zamenika i saradnika) i radnika organa državne uprave prema advokatima i advokaturi kao profesiji. Koliko takva odluka doprinosi kvalitetnom obavljanju poslova advokature?

 

Smatram da je doneta odluka Advokatske komore Kragujevca u interesu advokata i podzavam istu.

 

Naime, advokati se svakodnevno susrecu sa nepoštovanjem advokature kao profesije, a nepoštovanje dolazi i od samih sudija i sudijskih saradnika, javnih tužilaca i njihovih zamenika i saradnika, a sledstveno tome i do radnika organa državne uprave.

 

Ipak, vođenje same evidencije služiće isključivo u svrhu potrebe Advokatske komore Kragujevca i zaštite advokatske profesije, pa se nameće činjenica da vođenje interne evidencije Advokatske komore neće bitno uticati na poboljšanje odnosa prema advokatima ukoliko se pčcinioci na neki adekvatan način ne upozore.

 

Važite za stručnjaka u oblasti građansko pravne materije, da li posetioci LAWLife portala za pravo i privredu mogu očekivati u narednom periodu neki stručni tekst?

Naravno, posetioci LAWLife portala ubrzo će imati prilike da pročitaju autorski tekst u vezi uticaja mišljenja Centra za socijalni rad na odluku suda kada su u pitanju izmene odluka o poveravanju dece.

 

 

Autor: Redakcija LAWlife