Aleksandra Ivanović je mladi advokat koja je samostalno u advokaturi od 2016. godine. Aleksandra je nakon samostalne advokatske karijere u januaru ove godine osnovala Advokatsku kancelariju IR legal gde je advokat – partner, a kako bi svoje znanje i poslovanje podigla na viši nivo.
Oblast interesovanja advokata Aleksandre Ivanović usmerneo je na privredno pravo, ali je i sa velikim uspehom ostvarila rezultate i u oblasti porodičnog prava.
Aleksandra, koji savet biste dali mladim kolegama, šta je recept za uspeh?
Pre svega želja za konstantnim usavršavanjem. Pravosuđe je jedna dinamična oblast gde se zakoni menjaju i donse novi gotovo svakodnevno.
Advokatska kancelarija IR legal svakom problemu, odnosno svakoj situaciji pristupa sa posebnom pažnjom. Individualno, ali i timski. Sledstveno navedenom, posebno želim da istaknem da je bitna sinergija, kolegijalnost, timski duh, ali i poznavanje jezika.
Takođe, kada zajednički pristupamo problemu klijenata, prenosimo stečeno znanje i praksu jedna na drugu, budući da svaka od nas ima iskustva iz različitih pravnih oblasti i u tom smislu pružamo sveobuhvatnu pravnu pomoć postojećim i potencijalnim klijentima.
Primećujem da strani klijenti izuzetno cene strane jezike i sigurna sam da mi je znanje engleskog i španskog jezika doprinelo boljem pozicioniranju u odnosu prema klijentima.
Dakle, kao ključno bih izdvojila, želju za novim znanjima i brigu o klijentima.
Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama i da li ima odstupanja od teorije i prakse?
Naravno da postoje odstupanja i sa tim će se, verujem, složiti svaki moj kolega. Nema odstupanja od zakona per se, ali ima odstupanja u postupcima sa posebnim osvrtom na upravne postupke.
Koji su najčešći problemi sa kojima se advokati susreću i suočavaju u svakodnevnom radu?
Pre svega često nerazumevanje mnogih državnih organa, organizacija i institucija i njihovo odbijanje da usvoje zakonske novine i novine u poslovanju. Kao konkretan primer bih navela svoj dvogodišnji problem da raznim zaposlenima iz državne uprave objasnim kako privredno društvo po izmena ZPD-a više nije u obavezi da koristi pečat.
Koliko je za mladog čoveka izazov biti samostalni advokat?
Izuzetno jeste, sa čim će se takođe složiti moje kolege koje su se odlučile na korak samostalnog započinjanja posla. Izazovi pre svega materijalne vrste, a onda i one da vi kao mladi advokat, početnik i dalje ne poznajete zakone u dovoljnoj meri da možete klijentiima dati instant odgovor što kod mnogih mladih kolega stvara problem sa samopouzdanjem. Međutim, sve te stvari dođu na svoje mesto, samo je potrebno vreme.
Koji su bili razlozi da se odlučiš za samostalnu advokatsku karijeru?
Razlozi su brojni, ali ako bih se potrudila da ih skupim i najkraće objasnim, rekla bih da je to specifična vizija koju sam imala u ovom poslu a koja je prevazilazila okvire nazovimo ga standardnog radnog vremena "od 9 do 5".
Da li je uvođenjem javnih beležnika, javnih izvršitelja i medijatora i oduzimanjem dela nadležnosti oslabljen uticaj advokature u svakodnevnom životu?
Svakako da jeste, ali se ne bih preterano složila sa tim jer i dalje postoji veliki krug poslova koji navedeni organi ne bi mogli da reše.
Poslednjih godina pravni sistem u Republici Srbiji pretpreo je određene promene. Pojavili su se javni beležnici (notari), javni izvršitelji, medijatori i lobisti. Istako tako, besplatnu pravnu pomoć može da pruža širok krug lica. Kako su promene uticale na advokaturu i da li postoje problemi u praksi u pogledu saradnje između navedenih institucija?
Ovo je jako zanimljiva tema na koju bismo mogli da diskutujemo naširoko, ali ću se potruditi u kratkim crtama da objasnim. Da su uticali jesu, to je nesporno, da li postoji nerazumevanja između pomenutih organa postoji, što je takođe nesporno, ponajviše usled nedostatka adekvatnog poznavanja zakona i prava.
Veliki broj advokata i advokatskih ortačkih društava koristi moderne tehnologije i savremena rešenja kao brži i lakši način komunikacije. Da li je advokatura prihvatila digitalizaciju, nove tokove i načine komunikacije ili je advokatura ostala imuna na to?
Mislim da je pravi odgovor negde između iz razloga što advokatura ima jako širok spektar delovanja te postoje advokati koji novu tehnologiju nisu prihvatili, jer im oblast delovanja to ne zahteva dok pak kod druge vrste advokature je modernizacija nepohodna, tako da bi najpribližniji odgovor bio - individualno.
Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo prisustvo advokata na društvenim mrežama i društvenim grupama (viber grupama i zajednicama). Ipak, veliki broj advokata aktivno učestvuje i kroz društvene mreže, ali i viber grupe. Koliko je to od značaja za celokupno podizanje ugleda advokature?
Smatram da je sasvim normalno, prihvatljivo i šta više poželjno ići u korak sa vremenom i to se odnosi na sve aspekte posla i života, a ne samo na advokaturu.
Takođe, smatram sasvim legitimnim pojavljivanje advokata na društvenim mrežama jer u vreme digitalizacije posla i preplavljenosti tržišta sasvim je u redu promovisanje svog posla i usluga.
Što se tiče recimo vajber grupa, nikada nisam bila član istih i nikada ne bih to ni poželela jer konketno te vajber grupe pokazuju šta je sve "trulo u državi Danskoj" i postojanje tih grupa samo unižava ugled naše profesije.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife
