Televizijsku seriju "Grlom u jagode" prvi put sam pogledao kao desetogodišnjak. Prvih par epizoda bile su mi tada veoma zanimljive i prijemčive, ali kako je serija odmicala sve teže sam mogao da razumem postupke Baneta Bumbara i njegovih prijatelja, bilo da su pitanju odluke u vezi sa školovanjem, ljubavlju ili poslom. U tom trenutku ovu gorko-slatku priču nisam mogao da ispratim do kraja.

 

U godinama koje su usledile još mnogo puta sam pogledao ovu seriju, otkrivajući tajne šifre koje su mi, kao detetu, bile nedostupne. Naravno da sam u ovoj seriji, kao i mnogi drugi, prepoznavao sebe, svoje sazrevanje, sumnje, životne odluke. Kroz čitav ovaj televizijski serijal provejavala je želja mladog čoveka da se otisne u svet, jer je ono što se dešava uvek negde drugde, a nikada tu. Bilo gde drugde.

 

Verujem da je svaki ljubitelj "Grlom u jagode" poželeo da, kao Bane Bumbar u neuspešnoj imitaciji Belmondoa, "zagrize" i ilegalno pređe granicu, ili da, poput Mikija Rubiroze, uredno sedne u voz i otputuje u beli svet, u gastarbajterskom stilu.

 

No alt text provided for this image

Međutim, pre nego što se pridružimo popularnoj priči o "odlivu mozgova", ne bi bilo loše da se zapitamo zašto su ljudi i u mnogo bezbrižnijim vremenima smatrali da je život negde drugde?

 

Čini se da je ovdašnjem čoveku nametnut obrazac inferiornosti u odnosu na ostatak sveta, iako naša zemlja raspolaže, ako ne političkim i ekonomskim, a ono kulturnim nasleđem na kojem bi nam pozavidele mnoge razvijene države. Bogatstvo naše književnosti, nauke, muzike, filma dolazilo je do izražaja i kada je vlast bila najautoritarnija, bilo da su u pitanju kraljevi ili komunisti. Za slobodu duha se ovde borilo, bez pardona. U zatvor su, zbog umetničke slobode, išli i Branislav Nušić zbog "Dva raba" i Lazar Stojanović zbog "Plastičnog Isusa". Pa ipak, ništa nije moglo da zaustavi domaće stvaraoce da budućim generacijama ostave dela koja pomeraju granice, a vlasti dolaze i prolaze.

 

Poneke države koje drže lekcije iz demokratije našoj zemlji ne bi se baš mogle podičiti sopstvenom, ne tako davnom prošlošću. O genocidima koje su evropske kolonijalne sile sprovodile nad starosedeocima u Africi, Severnoj i Južnoj Americi, Aziji i Australiji ne vredi ni govoriti. O nemačkim podvizima iz prošlog veka znate dovoljno. Da li ste, međutim, znali da su žene u Švajcarskoj puno pravo glasa dobile tek 1991. godine? Da li ste znali da je u Briselu 1958. godine postojao ljudski zoološki vrt, gde su bili izloženi crnci iz Kongoa? Zgodna slika, zar ne?

 

 

Pa ipak, zla sreća i loša uprava koja su nam se desile u poslednjih nekoliko decenija, a za koju smo sami ponajviše krivi, dovele su do toga da se manirima lepog ponašanja, pravu i pravdi moramo učiti upravo od istih tih država (dobro sad, Švajcarska nije u EU, ali primer dobro zvuči). Šta više, naša budućnost zavisi od toga koliko ćemo uskladiti naše društvene odnose sa njihovim. Između ostalog, moramo uskladiti svoje zakone sa evropskim, kako bi jednoga dana postali deo jedinstvenog evropskog tržišta.

 

Jedna od najvažnijih stavki na ovom "Dugom putovanju u Jevropu" jeste i usklađivanje propisa o zaštiti podataka o ličnosti. Doneli Evropljani pre tri godine propis pod nazivom GDPR, u čijoj prvoj rečenici stoji da je zaštita podataka temeljno ljudsko pravo. Naveli da je razlog donošenja istog propisa zaštita tog prava, te da obrada podataka treba da bude uređena tako da služi čovečanstvu.

 

Možda će ovo nekome zvučati patetično, ali je namera i polazna osnova jasna - donosimo ovaj propis kako bi zaštitili ljude i njihova prava. To znači da će svako čiji se podaci obrađuju u skladu sa GDPR imati pravo da zahteva da mu se podaci obrađuju zakonito, na pravičan i transparentan način, pravo na prenosivost podataka, pravo na zaborav, pravo na ograničenje obrade. Dalje, isto znači da će onaj ko obrađuje podatke morati da u svako doba omogući ostvarivanje ovih prava, te da obrađuje minimalnu potrebnu količinu podataka i pseudonimizuje iste po ostvarenju svrhe. I još mnogo toga, a GDPR se primenjuje tek godinu dana. GDPR je stvar evolucije zaštite podataka o ličnosti, a ne revolucionarni zaokret koji potire sva dotadašnja dostignuća u ovoj oblasti.

 

I tu naša država kreće "grlom u jagode". Ovaj izraz znači raditi nešto nepripremljeno, nepromišljeno, bez plana, srljati. Vuk Stefanović Karadžić i Đura Daničić ovako objašnjavaju narodni izraz "S golim grlom u jagode":

 

"Poći ili dignuti se, kad ko pođe kud nespremljen kao što treba –

kao da bi čovek pošao da bere jagode a ne ponio suda nikakvoga."

 

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti suštinski predstavlja kompilaciju prevoda GDPR i Policijske direktive 680/16, uz zanemarivanje preambula ova dva, međusobno raznorodna pravna dokumenta. Ovakav zakon nije prilagođen našem pravnom sistemu, i kao takav predstavlja anomaliju i izaziva glavobolju kod svakoga ko ga čita. Takođe, isti zakon čini oštar raskid sa postojećim sistemom zaštite podataka o ličnosti, koji je bio uređen starim zakonom, a koji je, kakav je da je - funkcionisao.

 

Za razliku od GDPR, gde jasno piše koji je motiv njegovog donošenja, u našem zakonu to ne piše. Doduše, u obrazloženju zakona je pisalo da je razlog donošenja zakona usklađivanje sa propisima EU. Znači, o građanima i njihovim pravima predlagač zakona nije ni mislio.

 

Čini mi se da je, prilikom donošenja ovog zakona, do izražaja ponovo došla ta naša inferiornost, bojažljivost da sami uredimo odnose u svojoj državi, a da to opet bude u skladu sa evropskim pravilima. Izgleda da smo rešili da nepromišljeno kopiramo EU i poistovetimo se sa njima, po cenu da zakon bude neprimenljiv, na isti način kao što se Bane Bumbar poistovećivao sa Žan-Pol Belmondoom, pri pokušaju bekstva preko granice, pa je ispao smešan i dobio šamarčinu.

 

Elem, mislim da bi u uređivanju našeg dvorišta trebalo svi malo više da se potrudimo, jer u njemu ćemo živeti mi, a ako bude sreće i naša deca. Zaštita podataka o ličnosti tiče se naše države, ali se tiče i privrede, a najviše samih građana.

 

Glas svih onih koji danas kažu da im je novi zakon nerazumljiv nije se čuo kada se o zakonu raspravljalo, dok je Poverenik stajao na vetrometini i upozoravao na ono što će se dogoditi. Sada, kada treba zakon pročitati, pa još i primeniti za par meseci - kuku lele!

 

Svako malo pročitamo u novinama kako je ovaj ili onaj evropski organ za zaštitu podataka kaznio neku "veliku zverku" ogromnom kaznom po GDPR, pa o tome raspravljamo i potresamo se mesecima, dok nam tu, u našoj zemlji, nekažnjeno zloupotrebljavaju podatke nas i naše dece. I svi su veoma upućeni u to kako zaštita podataka funkcioniše "u svetu", dok im ispred nosa prolaze avioni i kamioni prepuni njihovih podataka o ličnosti, na putu ko zna gde.

 

Kao što bi Bane Bumbar rekao Mikiju Rubirozi, na beogradskoj Železničkoj stanici koje više nema:

 

"Vidiš, mislim da je mnogo veći fazon praviti svoj svet ovde."

 

 

Autor: Zlatko Petrović