Sigurni smo da ne postoji osoba koja nije čula za platforme poput Booking i Airbnb i koja ne koristi navedene ili slične platforme za rezervaciju smeštaja.
Sa jedne strane, apsolutno je legitimno i korisnici smeštaja imaju puno pravo da izaberu kome će da ostave svoj novac za određeni smeštaj, odnosno da pronađu odgovarajući i/ili što bolji smeštaj za što manje para, jer veliki broj korisnika usluga smeštaja u Republici Srbiji smatra da su cene smeštaja prevelike i da su cene smeštaja povoljnije na Azurnoj obali, Dubaiju i drugim turističkim i atraktivnim mestima.
Sa druge strane, država ima isto tako legitimno pravo i zakonom je uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora plaćati porez.
Sa treće strane, ugostitelji koji se na oglašavaju na platformama, očekuju što veći broj korisnika usluga pri čemu žele da izvuku maksimum i od korisnika smeštaja, ali i da državi plate što manje poreza i/ili ne plate porez uopšte.
Dok se čeka pronalazak rešenja, predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva turizma i omladine saglasili su se da je neophodno hitno uvođenje reda u oblasti oglašavanja neregistrovanog smeštaja na onlajn platformama kao što su Booking.com i Airbnb.com.
Oni su istakli da će imati „nultu toleranciju“ na ugostitelje koji se na pomenutim platformama oglašavaju i pružaju usluge smeštaja kao neregistrovani subjekti (subjekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem eTurista), odnosno ugostitelje koji nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, a za šta imaju obavezu prema Zakonu o ugostiteljstvu.
Takođe, istaknuto je da će u narednom periodu Vlada Republike Srbije zatražiti hitan sastanak najpre sa predstavnicima kompanije Booking, kao platforme koja je u tom smislu najzastupljenija, kako bi poslovala u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.
Predstavnici oba ministarstva su dodali da je ovakvo usklađivanje neophodno radi zaštite korisnika usluga, očuvanja kvaliteta ponude i stvaranja jednakih i fer uslova na tržištu, na kome će svi ugostitelji postupati u skladu sa pravilima.
Istakli su i da nije cilj ograničavanje rada platforme koja ima značajnu ulogu u omogućavanju rezervacija smeštaja u Srbiji od strane velikog broja turista, već da osigura da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.
U razgovoru sa velikim brojem korisnika usluga Booking platforme, ostalo je mnogo nedoumica i na kraju, postavlja se pitanje da ukoliko Booking platforma odluči da ne posluje više u Republici Srbiji, da li će njeni korisnici usluge potražiti na nekoj drugoj sličnoj platformi ili se u bliskoj budućnosti može očekivati “nova” platforma koja će zadovoljiti očekivanja i korisnika smeštaja, ugostitelja i države.
Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.
Da li država može i na koji način da zabrani rad navedenih platformi?
Ako pogledamo neke inostrane primere, odgovor je da država može da zabrani ili ograniči rad navdenih onlajn platformi. Poznat je slučaj Turske iz 2017 kada je odlukom suda privremeno zabranjeno Booking.com platformi da posluje u zemlji zbog stvaranja nelojalne konkurencije i suzbijanja sive ekonomije izdavanja smeštaja.
Određene zemlje su zabranile ili ograničile rad Airbnb platforme. Primera je mnogo- u određenim delovima SAD-a zabranjeno je izdavanje kratkoročnog smeštaja ukoliko fizička osoba koja ju izdaje ne živi u toj nekretnini. Dakle, iako je New York jedno od najvećih Airbnb žarišta, postoje specifična zakonska ograničenja postavljena sa ciljem da se reguliše kratkoročan najam nekretnina i da se spreči masovno korišćenje stambenih objekata u turističke svrhe.
Takođe, mnogo turističkih mesta i gradova u Evropi reguliše izdavanje smeštaja putem onlajn platformi. Osim predviđenih procesa registracije i dobijanja dozvole, često se nameću i ograničenja fizičkim licima u vidu dana na koliko je moguće iznajmiti kratkoročni smeštaj po kalendarskoj godini kao i broj gostiju koje mogu odjednom ugostiti. Takva ograničenja su previđena, na primer, u Amsterdamu.
Zanimljivo je i kako su rešeni sporovi između Italije i navedenih platformi. Spor između Italije i Booking platforme rešen je nagodbom, odnosno pristankom Booking-a da plati 94 miliona evra PDV-a. Booking se teretio da je izbegao 153 miliona evra poreza na dodatu vrednost u vezi sa iznajmljivanjem smeštaja u periodu od 2013 do 2019, a takav spor protiv platforme je bio omogućen usled nekih zakonskih rešenja koja su uspostavila nov poreski režim. U sporu sa Airbnb platformom, italijanski sud je naredio zaplenu 779.5 miliona evra od kompanije zbog toga što u periodu od 2017 do 2021 godine nije zadržavala 21% prihoda od kratkoročnog iznajmljivanja i uplatila ga poreskim organima. Slučaj je završio pred Sudom pravde Evropske Unije (predmet Airbnb Ireland i Airbnb Payments UK C-83/21) u kojem je utvrđeno da odredbe italijanskog zakona iz 2017 godine nisu u suprotnosti sa pravom Evropske Unije.
Da li će se navedenim merama zaista nešto rešiti ili će siva ekonomija uzeti još više maha?
Iskustvo nam govori da samom zabranom neće mnogo da se postigne na ekonomskom planu. Siva ekonomija predstavlja veliki problem i činjenica jeste da su digitalne platfome potpomogle rast sive ekonomije kao i da izdavanje smeštaja bez poštivanja zakonskih normi dovodi do nelojalne konkurencije na tržištu. Istovremeno, treba naći način da se stvori balans između discipline i razvoja ekonomije. Naš Zakon o ugostiteljstvu ne predviđa mogućnost kontrole privrednih subjekata koji nisu registrovani u Srbiji pa ne postoji mogućnost direktnog sankcionisanja.
Iako je Booking platforma isticala da izdavaoci smeštaja moraju da prihvate uslove korišćenja koji uključuju potvrdu o zakonskom pravu na iznajmljivanje kao i da postoji proces za prijavljivanje nepravilnosti i uklanjanje smeštaja koji ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.
Problemi sive ekonomije i neregistrovnih smeštaja se ne pojavljuju samo u Srbiji, pa su tako zemlje Evropske Unije došle do novog rešenja i donele Uredbu (EU) 2024/1028 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama iznajmljivanja smeštaja i izmeni Uredbe (EU) 2018/1724 sa primenom od 2026. godine. U preambuli Uredbe navodi se kao jedan od glavnih razloga donošenja nedostatak pouzdanih informacija o uslugama kratkoročnog iznajmljjivanja smeštaja odnosno precizne identifikacije ugostitelja i smeštajnog objekta. Ovom Uredbom uvodi se obaveza dostavljanja podataka nadležnih državnim organima kao i obaveza ugostitelja da se registruju i prilikom oglašavanja na platformama koriste registracioni broj.
Našim Zakonom o ugostiteljstvu je propisana obaveza ugostitelja da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi. Svi ugostiteljski objekti se evidentiraju putem centralnog informacionog sistema eTurista te svaki evidentirani objekat dobiva svoj jedinstveni identifikacioni broj.
Kakva je kaznena politika i da li su oni koji koriste neregistrovani smeštaj u nekom problemu? Da li su kazne male ili odgovarajuće?
Zakon o ugostiteljstvu sadrži kaznene odredbe za pravna i fizička lica. Što se tiče fizičkih lica, predviđene su novčane kazne u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara za prekršaje kao što su, na primer, obavljanje delatnosti koja nije registrovana na propisani način, neunošenje podataka o korisnicima usluge preko centralnog informacionog sistema i ostalo, kao i novčane kazne u rasponu od 80.000 do 120.000 dinara za prekršaje kao što su neevidentiranje u Registru turizma. Ukoliko fizičko lice promenu podataka koji se evidentiraju ne prijavi u roku od sedam dana jedinici lokalne samouprave ili zahtev za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta ne sadrži istinite podatke, kazniće se za prekršaj novčanm kaznom u iznosu od 15.000 dinara.
Korisnici usluge smeštaja trebaju da plate boravišnu taksu za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture na području jedinice lokalne samouprave
Prema članu 70. Zakona o ugostiteljstvu, davalac smeštaja naplaćuje boravišnu taksu od korisnika usluge istovremeno sa naplatom usluge smeštaja. Davalac smeštaja je dužan da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse i da sredstva od naplaćene boravišne takse uplati do petog u mesecu za prethodni mesec, u skladu sa članom 72. st. 2. Zakona. Član 71. Zakona nadalje kaže da boravišnu taksu plaća ugostitelj koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.
Korisnici smeštaja koji nije registrovan u skladu sa zakonom snose određene rizike. Uredno registrovani objekti moraju da ispune određene standarde bezbednosti i minimalne tehničke uslove propisane Pravilnikom. Neregistrovani objekti možda nisu ispunili ove standarde pa samim tim gosti mogu da budu izloženi bezbednosnim rizicima.
Dakle, zakonom je propisano da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan u skladu sa zakonom I mora da plaća porez u paušalnom iznosu. Ako je davaocima neregistrovanog smeštaja isplativije poslovati ‘na crno’, čak I uz rizik da će morati da plate prekršajne kazne, onda je moguće da kazne nisu odgovarajuće.
Da li možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na tržištu online oglašavanja?
Sigurno je da možemo očekivati pojavu ‘novih igrača’ na ovom tržištu, možda i takvih koje bi lakše omogućile uvođenje nadležnim organima da nadgledaju turističke kapacitete i prihode. Ipak, Booking i Airbnb su svetski poznate platforme za oglašavanje smeštaja i zabrana njihovog poslovanja na teritoriji Srbije nije rešenje problema sive ekonomije. Dok Ministarstvo ne postigne dogovor sa Booking-om, postoje mogućnost i korišćenja drugih alata za smanjenje obima sive ekonomije.
