Narodna banka Srbije objavila je dokument sa pregledom svetskog finansijskog tržišta za period 23. – 27. jun 2025. godine.
Kretanja na tržištima razvijenih zemalja
Kurs EUR/USD
U izveštajnom periodu evro je ojačao za 1,61% prema američkom dolaru. Kurs EUR/USD se kretao u rasponu od 1,1454 do 1,1753 (tokom perioda trgovanja), odnosno od 1,1545 do 1,1729 (vrednost na kraju dana, Bloomberg Composite London).
U ponedeljak je američki dolar oslabio nakon što je zvaničnik Federalnih rezervi Mišel Bouman izjavila da bi centralna banka SAD trebalo uskoro da razmotri mogućnost smanjenja kamatnih stopa. Kurs EUR/USD dan je završio na nivou od 1,1545 američkih dolara za evro, što predstavlja najnižu vrednost na zatvaranju tokom izveštajnog perioda.
U utorak je kurs EUR/USD zabeležio rast nakon što je objavljeno primirje između Irana i Izraela.
U četvrtak je dolar oslabio usled spekulacija da bi smanjenje kamatnih stopa u SAD moglo uslediti ranije nego što je očekivano. Kurs EUR/USD dan je završio na nivou od 1,1729 američkih dolara za evro, što predstavlja najvišu vrednost na zatvaranju od septembra 2021. godine.
Državne obveznice SAD
Prinosi državnih obveznica SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su pad na delu krive od jedne godine i duže, dok su na kraćim ročnostima ostali gotovo nepromenjeni.
Prinos dvogodišnje obveznice smanjen je za oko 13 b.p., na 3,78%, dok je prinos desetogodišnje obveznice smanjen za oko 10 b.p., na 4,28%.
Prinosi na državne obveznice SAD tokom izveštajnog perioda zabeležili su pad usled komentara zvaničnika FED-a koji su istakli mogućnost smanjenja stopa već na narednom sastanku.
Državne obveznice Nemačke
Tokom izveštajnog perioda prinosi nemačkih državnih obveznica povećani su na ročnostima preko četiri godine, dok su na kraćim ročnostima ostali skoro nepromenjeni. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice povećan je za oko 1 b.p., na 1,86%, dok je prinоs desetogodišnje obveznice povećan za oko 7 b.p., na 2,59%.
Prinosi su zabeležili rast nakon što je Vlada Nemačke usvojila nacrt budžeta za 2025. godinu, kao i okvir za 2026. godinu, koji uključuje rekordne investicije u obe godine kako bi se stimulisao rast privredne aktivnosti Nemačke, što će dovesti do znatnog rasta ponude državnih obveznica.
Pored toga, na rast prinosa uticala je i odluka NATO-a da članice povećaju izdatke za odbranu na 5% BDP-a do 2035. godine, s ciljem povećanja bezbednosti.
Kretanja na tržištima izabranih zemalja u razvoju
Dešavanja na lokalnim tržištima
Centralna banka Mađarske je zadržala referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 6,50%, u skladu sa očekivanjima analitičara.
Očekuje se da stopa rasta BDP-a Mađarske za 2025. godinu bude na nivou od 0,8%, što je znatno ispod projekcije iz marta (1,9–2,9%). Nove projekcije prosečne stope inflacije za 2025. i 2026. godinu su 4,7% i 3,7%, respektivno (prethodno 4,5–5,1% i 2,9–3,9%, respektivno).
Centralna banka Češke je zadržala referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 3,50%, što je u skladu sa očekivanjima.
Prema konačnim podacima, stopa rasta BDP-a Češke u prvom tromesečju 2025. godine iznosi 2,4% YoY (0,7% QоQ), što je iznad očekivanja analitičara i preliminarne procene (2,2% YoY / 0,8% QoQ)
Iz Rumunije stižu najave da će fiskalne reforme stupiti na snagu 1. avgusta, s ciljem smanjenja budžetskog deficita. Najavljene su sledeće fiskalne mere, koje bi mogle da naprave uštedu od 6,8 mlrd u dolarskoj protivvrednosti: povećanje akciza na gorivo, ukidanje pojedinih izuzeća od PDV-a, uvođenje poreza na ekstraprofit banaka, koji će se primenjivati od 2026. godine.
Kretanja na tržištima zlata i nafte
Tokom izveštajnog perioda cena zlata je zabeležila pad od 2,78% i kretala se u rasponu od 3.277,73 do 3.389,91 dolara po unci (vrednost na kraju dana, Bloomberg).
Na pad cene zlata su uticali sledeći faktori: deeskalacija tenzija na Bliskom istoku nakon proglašenja prekida vatre između Irana i Izraela; smanjena tražnja za sigurnim utočištem (safehaven) kako su tržišta reagovala optimizmom na kraj sukoba; jačanje apetita prema riziku kod investitora i rast svetskih akcijskih indeksa; zaključivanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine o ubrzanju isporuka retkih metala, što je dodatno smanjilo geopolitičke tenzije; komentari predsednika FED-a o potrebi da se sačeka više podataka pre donošenja odluke o smanjenju kamatnih stopa; realizacija profita investitora usled stabilizacije geopolitičke slike; projekcije nekih analitičara o mogućem padu cene zlata ka nivou od 2.900 dolara ako geopolitičke tenzije dodatno oslabe.
Tokom izveštajnog perioda zabeležen je pad cene nafte tipa brent od 12,00%, koja se kretala u rasponu od 67,14 do 71,48 dolara po barelu (vrednost na kraju dana, Bloomberg CO1 Comdty).
Na pad cene nafte uticali su sledeći faktori: objava prekida vatre između Izraela i Irana, čime su smanjeni strahovi od poremećaja u snabdevanju iz regiona Bliskog istoka; izostanak prekida u isporukama kroz Ormuski moreuz uprkos oružanim sukobima; percepcija iranske odmazde kao deeskalatorne (napad na američku bazu u Kataru bez žrtava); najava povećanja proizvodnje u okviru OPEC+ za avgust za 411.000 barela dnevno, uz već planirani rast za jul; slabljenje potrošačkog poverenja u SAD i zabrinutost zbog uticaja trgovinskih tarifa na privredu; povratak fokusa tržišta na temeljne faktore ponude i tražnje, uz smanjenje geopolitičkih premija
