Nakon političkih dešavanja i raspada Istočnog bloka, države Istočne Evrope bezuslovno su želele da se približe Evropskoj Uniji, a sledstveno tome i da postanu njeni članovi s obzirom da države Istočne Evrope nisu bile spremne da postanu članovi Evropske Unije u svakom pogledu, jer nije postojala svest u političkom, društvenom i ekonomskom smislu.
Takođe, navedene države nisu bile spremne za trgovinsku integraciju sa Evropskom Unijom i sa istim državama je Evropska Unija započela proces približavanja.
Deklaracijom o saradnji na putu ka evropskim integracijama između Češko-Slovačke Federativne Republike, Republike Poljske i Republike Mađarske u nastojanju za evropskim integracijama nastala je Višegradska grupa, kao novi model saradnje u odnosima navedenih zemalja.
Sastankom u Bratislavi predstavnika Češko-Slovačke Federativne Republike, Republike Poljske i Republike Mađarske započet je proces stvaranja temelja i novih oblika političkih,društvenih, ekonomskih i kulturnih saradnji ovih zemalja u izmenjenoj situaciji u Centralnoj Evropi.
Višegradska grupa osnovana je u februaru 1991. godine.
Potpisnici Deklaracije o saradnji na putu ka evropskim integracijama bili su tadašnji predsednici Vaclav Havel (Češko-Slovačka Federativna Republika) i Leh Valensa (Poljska), kao i premijer Jozef Antal (Mađarska).
Dakle, 1991. godine u tranzicionom periodu većine zemalja, tri zemlje pronašle su zajednički interes i cilj. Taj interes i cilj su evropske integracije.
Sledstveno tome, postavljeni su i ostali ciljevi: državna nezavisnost, uspostavljanje demokratije i slobode, uklanjanje svih postojećih društvenih, ekonomskih i duhovnih aspekata totalitarnog sistema, izgradnja parlamentarne demokratije, moderne pravne države, poštovanje ljudskih prava i sloboda, stvaranje moderne ekonomije slobodnog tržišta, puno uključivanje u evropski politički i ekonomski sistem, kao i sistem bezbednosti i zakonodavstva.
Saradnja nacija i građanskih zajednica tri zemlje je od suštinskog značaja za zajedničko stvaranje uslova koji će u svakoj od zemalja doprineti razvoju demokratskog društvenog sistema zasnovanog na poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda, slobodi ekonomskih poduhvata, vladavina prava, tolerancija, duhovne i kulturne tradicije i poštovanje moralnih vrednosti.
Istovremeno, potpisnici Deklaracije poštuju pravo svih drugih nacija da izraze svoj identitet. Naglašavaju da nacionalne, etničke, vjerske i jezičke manjine, u skladu s tradicionalnim evropskim vrijednostima i u skladu s međunarodno priznatim dokumentima o ljudskim pravima, moraju biti u mogućnosti uživati sva prava u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu, ne isključujući obrazovanje.
Članovi Višegradske grupe vođeni idejom ulaska u Evropsku Uniju aktivno su počeli da se pripremaju za članstvo u Evropskoj Uniji i to tako što su međusobno počeli da se povezuju na svaki mogući način (trgovinski, društveno-politički, kulturni i sl.) uz nadzor i kontrolu Evropske Unije.
Postavljena pravila igre koje je nametnula Evropska Unija su jasna i precizna:
- Usvojite evropske vrednosti i standarde;
- Povežite se međusobno;
- Trgovina i ekonomija treba da budu ispred političkih dešavanja;
- Dozvolite slobodu kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala
Koliki je značaj Deklaracije o saradnji navedenih zemalja najbolje se vidi na zaključenju trgovinskog sporazuma CEFTA (Central European Free Trade Agreeement).
CEFTA sporazum (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini) je sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine, kao prelazne faze ka članstvu u Evropskoj Uniji.
CEFTA sporazum, zaključen u Krakovu 1992. godine, stupio je na snagu 1993. godine. Efekti CEFTA sporazuma bili su izuzetno vidljivi zbog usporenih evropskih integracija.
Uporedo sa zaključenjem CEFTA sporazum, a dve godine nakon potpisivanja Deklaracije, 1. januara 1993. Češko-Slovačka Federativna Republika podelila se na Češku Republiku i Slovačku Republiku i umesto 3 države, Višegradsku grupu danas čine 4 države.
2004. godine u Evropsku Uniju primljene su Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika.
Međunarodni višegradski fond
Koliki je značaj i uticaj Višegradske grupe možemo najviše videti na primeru Međunarodnog višegradskog fonda. U pitanju je projekat koji je nastao 2000. godine i koji je realizovanao preko 6.000 projekata lokalnih samouprava, nevladinog sektora, umetnika i sl.
Cilj Fonda je podržati i promovisati saradnju između država Višegradske grupe i njihovo zajedničko predstavljanje i odnos prema trećim zemljama u sledećim oblastima saradnje: kulturna saradnja, naučna saradnja, istraživanja, obrazovanje, razmena mladih, granična saradnje, turizma i sl.
Umesto zaključka. Historia est magistra vitae.
Ciceron je davno rekao da je istorija učiteljica života. I to je zaista tako. Višegradska grupa je nesporno uspešno realizovani projekat pod pokroviteljstvom Evropske Unije.
U konkretnom slučaju, ako su mogle Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska da se ekonomski povežu i da zanemare međusobne razlike koje su možda i dan danas prisutne, zbog čega to ne bi mogle Republika Srbija, Severna Makedonija i Albanija?
Da li može deo država Zapadnog Balkana da u isto vreme pronađe zajednički cilj i da se unaprede i povežu kroz regionalnu ekonomsku integraciju i sledstveno tome iscrpe i iskoriste sve mogućnosti koje ta integracija nudi i uključe ostale države Zapadnog Balkana, ali i povećaju svoju društvenu, ekonomsku i političku ulogu i konkurentnost u regionu i u Evropi?
Ove godine, Višegradska grupa slavi 30 godina postojanja. Nakon 13. godina od formiranja Višegradske grupe sve države su članovi Evropske Unije i kao logično nameće se pitanje da li je „Otvoreni Balkan“ šansa koja je ponuđena, a koju su očigledno prihvatili politički i privredni činioci Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Da li je Višegradska grupa učiteljica života za građane Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije?
Autor: Milan Čukić
