Više od pedeset dana traje kriza u Ukrajini čije posledice se svakodnevno osećaju u celom svetu.
Od 23. februara ove 2022. godine stupio je na snagu prvi paket akcija koji je nastavljen novim paketima sankcijama i to 25.02.2022. godine, 28.02.2022. godine, 02.03.2022. godine, 09.03.2022. godine, 15.03.2022. godine, 08.04.2022. godine. Drugim rečima, sankcije ka Ruskoj Federaciji su na snazi skoro dva meseca i postavlja se pitanje, da li su sankcije EU postigle odgovarajući efekat?
Nedvosmislena je namera Evropske unije da se oslabi ekonomija Ruske Federacije, ali osnovno pitanje je da li je Ruska Federacija uspela da izdrži navedene pakete sankcije ka Ruskoj Federaciji i da se stabilizuje.
S obzirom na intenzitet sankcija očigledno se očekivao slom ekonomije Ruske Federacije, koga još uvek nema.
Na primer, ruska rublja je ojačala usled odluka Ruske Federacije. Isto tako, inflacija u Ruskoj Federaciji je manja nego u Evropskoj uniji što je rezultiralo do povećanja inflacije u Evropskoj uniji, a samim tim došlo je do pada životnog standarda i kupovne moći građana Evropske unije.
Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je Nikola Ranković iz Privredne komore Srbije koji će nam dati odgovore na sledeća pitanja.
Da li je nakon skoro dva meseca ekonomija Ruske Federacije oslabljena i da li je Evropska unija uspela u svojoj nameri?
Treba imati u vidu da su sankcije Zapada prema Ruskoj Federaciji na snazi od 2014. godine, ali da je efekat tih sankcija bio neuporedivo slabiji nego li sankcije uvedene od početka ruske intervencije u Ukrajini 2022. godine. Ako se za sankcije uvedene 2014. godine može reći da je Ruska Federacija vremenom postala imuna na njih i da se, kao takva, godinama adaptirala novonastaloj situaciji, uticaj nedavno uvedenih sankcija od strane Zapada ima neuporedivo veći značaj i uticaj na rusku ekonomiju.
MMF je tokom aprila 2022. godine izvršio korekciju procene rasta privredne aktivnosti Ruske Federacije u ovoj godini na -8,5% (kontrakcija), što je velika revizija imajući u vidu da je prethodna, januarska (predratna) projekcija glasila - rast od 2,8%. S tim u vezi, može se reći da EU i Zapad uvođenjem novih paketa sankcija uspevaju u svojoj nameri da se ruska ekonomija oslabi, a najava uvođenja novih paketa sankcija odbrambenom i energetskom sektoru Rusije preti da dodatno ugrozi privrednu aktivnost u ovoj zemlji.
Ukoliko se geopolitičke tenzije u narednom periodu dodatno intenziviraju, ekonomski rat između dve strane će se dodatno produbiti i štetu bi u tom slučaju pretrpele gotovo sve uključene strane. Skorija normalizacija odnosa bi doprinela stabilizaciji globalnog i ekonomskog i trgovinskog okruženja, što u trenutnim okolnostima ipak nije realan scenario.
Da li je inflacija u Ruskoj Federaciji od 17,5 % očekivana?
Visoka inflacija na globalnom tržištu posledica je neravnoteže na strani ponude i tražnje, koja je jednim delom podstaknuta i energetskom krizom iz 2021. godine, a određenim delom i potrebe centralnih banaka širom sveta da podstaknu oporavak privreda nakon pandemije COVID-19. S tim u vezi, rast potrošačkih cena je u većini zemalja uvoznog karaktera.
Inflacija je u Ruskoj Federaciji u prva dva meseca 2022. godine bila jednocifrena, a od početka ratnih aktivnosti i marta ona iznosi 16,7%. Prema najnovijoj projekciji MMF, inflacija u Ruskoj Federaciji tokom 2022. godine mogla dostići 21,3%, što bi potencijalno predstavljalo i drugu najveću inflaciju među razvijenim i zemljama u razvoju posle Turske (60,5%). Rastu inflacije dodatno doprinosi i rizik od prekida globalnih lanaca snabdevanja, imajući u vidu da je Rusija jedan od najvećih proizvođača sirovina i repromaterijala na svetu.
Bitno je napomenuti da je, od početka krizne situacija, Centralna banka Rusije podigla referentnu kamatnu stopu sa 10% na 20%, da bi pre nekoliko nedelja ovaj pokazatelj bio korigovan na 17,5%. Takođe, poslednjih dana stabilizovana je i cena ruske rublje na deviznom tržištu.
Da li smatrate da se Ruska Federacija godina pripremala za situaciju u kojoj se sada nalazi?
Imajući u vidu da je početak ekonomskih tenzija započet 2014. godine i da je Ruska Federacija u tom periodu beležila pozitivne stope ekonomskog rasta, nesumnjiva je činjenica da su ekonomisti u ovoj zemlji očekivali ekonomske sankcije Zapada i u ovom slučaju. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su sankcije očekivane u ovom obimu. Ipak, nije ni isključena mogućnost da u narednom periodu dođe do novih ekonomskih posledica po Rusku Federaciju, s obzirom da su iz Kremlja najavili početak „druge faze vojne intervencije“.
Iz Kremlja, takođe, stižu najave da će Ruska Federacija sasvim sigurno pretrpeti određenu ekonomsku štetu, ali da kolaps i bankrot privrede nisu ni blizu. Imajući u vidu da i Ruska Federacija uvodi mere reciprociteta ka EU, gotovo je izvesno da će i jedna i druga strana pretpreti određenu ekonomsku štetu.
Da li je jedan od razloga zbog čega paketi sankcije Evropske unije ka Ruskoj Federaciji nisu doneli očekivane rezultate činjenica da Ruska Federacija raspolaže osnovnim resursima (nafta, gas i pšenica) od kojih zavisi značajan deo svetske populacije?
Kada govorimo o energetskom sektoru Rusije, EU nije jedinstvena u svom stavu da je moguće u potpunosti uvesti zabranu uvoza ruske nafte, prirodnog gasa i uglja, jer postoji prevelika zavisnost određenog broja zemalja od ovih energenata (Nemačka, Mađarska i dr). Takođe, analitičari JP Morgana procenjuju da bi, u slučaju potpune zabrane uvoza ruske nafte, EU pretrpela veliku štetu te da ovaj proces nije moguće sprovesti brzo i u potpunosti.
Proizvodnja nafte u Rusiji tokom aprila meseca je nesumnjivo u padu i očekuje se da ona bude smanjena za oko 4-5% u odnosu na mart. Jedan deo energenata namenjen evropskom tržištu, preusmeren je na tržišta Kine i Indije. Ukoliko se posmatra izvoz ruske nafte u inostranstvo, bez zemalja bivšeg SSSR, beleži se rast izvoza od oko 15%, koji je određenim delom zabeležen i zbog visoke cene nafte na svetskom tržištu.
Ruska Federacija je značajan izvor ne samo energenata, već i rudnih bogatstava kao i žitarica, pa se turbulencije i na ovim tržištima dešavaju gotovo svakoga dana. Izražena volatilnost svetskih tržišta posledica je povišenog rizika od prekida globalnih lanaca snabdevanja.
Ekonomska povezanost Rublike Srbije i Ruske Federacije
Republika Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je sa Ruskom Federacijom, Republikom Kazahstan i Republikom Belorusijom imala potpisane Sporazum o slobodnoj trgovini koji su implementirani u Sporazum sa EAEU. Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica (u daljem tekstu: Sporazum sa EAEU) potpisan je 21. oktobra 2019. godine, a u primeni je od 10. jula 2021. godine.
Na osnovu potpisanog Sporazuma sa EAEU, Republici Srbiji će od 10. jula 2021. godine biti omogućeno da preko 99.5 odsto proizvoda plasira na tržište Evroazijske unije koje ima oko 180. miliona stanovnika.
Republika Srbija se sada nalazi na prekretnici, odnosno između Ruske Federacije (istoka) i Evropske unije (zapada).
Kolika je vrednost spoljnotrgovinske razmene između Republike Srbije i Ruske Federacije?
Ukupna razmena Srbije sa Ruskom Federacijom tokom 2021. godine iznosila je 2,4 milijardi evra, a ukoliko posmatramo prva dva meseca 2022. godine ista je iznosila oko 430 miliona evra. S obzirom da je Srbija kao privreda, visoko zavisna od uvoza sirovina i repromaterijala, visina trgovinskog deficita pretežno je uzrokovana cenom energenata i ostalih sirovina na svetskim berzama.
Naš izvoz u 2021. godini iznosio je 840 miliona evra, koji je sada u velikoj meri ugrožen s obzirom na otežan način poslovanja sa ovom zemljom (problemi osiguranja robe u transportu, alternativni trase pristupa, pooštrena kontrola regulatornih organa EU i mnogi dr.). Iako je tokom prva dva meseca 2022. godine zabeležen rast izvoza u Rusku Federaciju u odnosu na isti period prethodne godine, u martu se gotovo izvesno može očekivati pad spoljnotrgovinskih transakcija zbog prethodno navedenih razloga.
Koji su proizvodi koji se iz Republike Srbije izvoze na tržište Ruske Federacije?
U Rusku Federaciju je tokom 2021. godine izvezeno više od 1.300 proizvoda, a najveći među njima se već godinama tradicionalno izvoze kao što su: sveže jabuke, gume za putničke automobile, čarape, hartija i karton, lekovi za maloprodaju, preparati za čišćenje, stočna hrana, cirkulacione pumpe i mnogi drugi.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom omogućava brojne povlastice našim izvoznicima kao što su bescarinski izvoz velikog broja proizvoda, što našoj robi omogućava veći stepen konkurentnosti na ovom tržištu. Od momenta izbijanja krizne situacije, velika volatilnost ruske nacionalne valute prema korpi osnovnih svetskih valuta doprinosi indirektno i manjem stepenu konkurentnosti naše robe na lokalnom tržištu.
Tokom 2021. godine u Rusku Federaciju izvozilo je ukupno oko 760 kompanija iz Srbije.
U poslednje vreme sve više se nameće Republici Srbiji da se priključi sankcijama Ruskoj Federacijia. U slučaju da i Republika Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, koje će biti posledici po Republiku Srbiju i izvoznike, odnosno da li će to dovesti do prestanka Sporazhuma sa EAEU iz 2019. godine.
Potencijalno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji od strane Srbije moglo bi za posledicu imati pre svega političke rizike, ali i promenu nabavnih cena energenata tokom narednih aranžmana. Za sada je najavljeno da će Srbija zbog dobrih političkih odnosa, u novom aranžmanu, dobiti nešto povoljniju nabavnu cenu nafte i prirodnog gasa od ostalih zemalja. Kada je reč o izvoznicima, sam pristup ruskom tržištu postao bi mnogo ograničeniji a pod znakom pitanja bi bio i potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Imajući u vidu da su ruske kompanije strateški partneri velikog broja naših kompanija iz energetskog sektora, postojali bi i određeni rizici kada je reč o strukturi vlasništva pomenutih kompanija.
Dakle, rizika je mnogo, a konkretne posledice je jako teško predvideti s obzirom da trenutno ne postoje najave o donošenju takve odluke.
Autor: Milan Čukić
