Postoje sektori i industrije u Republici Srbiji za koje na prvi pogled nikada ne bi rekli da imaju značajnu ulogu u proizvodnji i spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni. Jedna od takvih industrija je i hemijska industrija u Republici Srbiji koja zauzima veoma značajno mesto, ali i ulogu u proizvodnim procesima i proizvodnji srpske privrede.
Pandemija prouzrokovana korona virusom poremetila je tržište skoro svih industrija u svetu, pa i u Republici Srbiji. Uporedo sa pandemijom, sukob u Ukrajini dodatno je otežao poslovanje svih učesnika na tržištu i doprineo velikoj svetskoj ekonomskoj krizi.
U situaciji kada se ne zna u kom pravcu ide petrohemijska industrija i kada se ne može predvideti rast cena nafte i kada je veoma teško obezbediti dovoljne i kontinuirane količine energenata sa tržišnom cenom, uz neizostavne uvećane troškove transporta koji postaju sve veći i veći postavlja se pitanje da li hemijska industrija u Srbiji može da odoli i odgovori aktuelnim izazovima kontinuirane krize koja traje skoro tri godine.
U razgovoru sa Mirjanom Balog Kormanjoš, iz Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije, dobili smo određena pojašnjenja i informacije koji se odnose na aktuelne podatke o navedenim sektorima, a tiču se hemijske industrije.
Koliko hemijski proizvodi učestvuju u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije i industrije Evropske unije?
U 2021. godini spoljnotrgovinska razmena proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosila je 7,8 milijardi evra, što čini 16 % ukupne razmene Republike Srbije. U istom periodu, izvoz proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosio je 3,4 milijardi evra, što čini 16 % ukupnog izvoza Republike Srbije, a uvoz je dostigao blizu 4,3 milijardi evra, što čini 15,3 % ukupnog uvoza. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosio je 914 miliona evra.
Najviše je izvezeno proizvoda od gume i plastike, i to u vrednosti od 1,8 milijarde evra, od toga 960 miliona evra je izvoz proizvoda od gume.
U prvih osam meseci 2022. godine spolјnotrgovinska razmena proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosila je 6 milijardi evra, izvoz proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosio je 2,8 milijardi evra, a uvoz je dostigao 3,8 mlrd evra, deficit u spolјnotrgovinskoj razmeni iznosi 978 miliona evra.
Jedna od retkih grana industrije koja beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je proizvodnja gume i proizvoda od gume, iako je sirovinski uvozno zavisna. Kada su u pitanju proizvodi od gume u 2021. godini beležimo suficit od čak 516 miliona evra. Izvezeno je ukupno 960 miliona evra i 221,778.1 tona, a uvezeno je 444 miliona evra i 167,288.1 tona. U 2021. godini i izvoz i uvoz je bio veći nego u 2020. godini.
Kakva je situacija sa proizvodnjom osnovnih hemijskih proizvoda i đubriva. Da li postoji pad ili ne i ukoliko postoji koliko iznosi?
Kada poredimo 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu, najmanji rast beleži proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i to 1,8%, ali je to posledica toga što je ova grana industrije u 2019. i 2020. godini zabeležila veliki rast zbog pandemije, usled je povećanog obim proizvodnje dezinfekcionih sretstva, deterdženata i alkohola. Proizvodnja proizvoda od gume i plastike beleži rast od 4,8%, što govori o stabilizaciji tržišta jer je ova grana industrije u 2019. i 2020. godini beležila pad proizvodnje. Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala beleži najveći rast u iznosu od 9,1%.
Najznačajniji izvozni proizvodi hemijske, gumarske industrije i industrije nemetala ( u 000 EUR)
Najznačajniji uvozni proizvodi hemijske, gumarske industrije i industrije nemetala ( u 000 EUR)
Za kraj, možete li nam reći da li je postoji globalna kriza u sektoru hemije i đubriva i sledstveno navedenom da li kriza postoji u Republici Srbiji?
Kada su đubriva u pitanju, kao i EU tako je i Republika Srbija imala krizni period početkom 2022. godine, koji je brzom reakcijom i smanjenjem carinskih stopa na uvoz đubriva prevaziđen da poljoprivredni proizvođači za prolećnu setvu imaju dovoljnu količinu đubriva po prihvatljivim i realnim cenama. Prosečna potreba Srbije za kompleksnim đubrivima (NPK, MAP itd.) kreće se oko 450.000 t godišnje. Primenjuje se 150.000 tona u februaru, martu i aprilu za prolećnu setvu i 300.000 tona za septembar, oktobar, novembar, odnosno za jesenju setvu. Domaći proizvođači proizvedu oko 550.000 tona ovog đubriva godišnje. Od toga se 300.000 tona izveze. Potrebna razlika se uvozi iz Rusije, Austrije, Hrvatske itd. Što se tiče azotnih đubriva godišnja potreba Republike Srbije se kreće 450.000 do 500.000 tona godišnje, a sve količine azotnih đubriva se uvoze.
Domaćim proizvođačima za ovu proizvodnju kompleksnih đubriva je neophono oko 750.000 tona sumporne kiseline. Određena količina sumporne kiseline se nabavlјa od ZI Jinga, a sve ostalo se uvozi. Sve ostale sirovine za kompleksna đubriva se takođe uvoze (azot, fosfor,kalijum).
Najveći problem u vezi uvoza odnosi na uvoz amonijaka, čija je cena direktno vezana za cenu gasa, a koji se trenutno uvozi iz Bugarske, ali amonijak je strateška sirovina koja se koristi i za proizvodnju azotnih đubriva i za namensku industriju, tako da je u najavi da će Bugarska zabraniti izvoz u narednom periodu.
Takođe se na svetskom tržištu javlјa problem sa cenom fosfora. Naime, Kina veliku količi fosfora sa svetskog tržišta povlači radi proizvodnje baterija, što predstavlјa veliki skok cena na tržištu (300% je porasla cena fosfora). Kalijum hlorid se 100% uvozio iz Ruske Federacije i Belorusije, ali su alternativna tržišta Kanada, Kina, Izrael, Jordan i Kazahstan.
Iz primera proizvodnje đubriva se vidi da kada su u pitanju hemikalije, Srbija i EU jesu u krizi s obzirom da su kapacitete bazne hemije zemlje EU izmestile, a Srbija ih nema. Tu se misli na kiseline, baze, osnovne hemiklalije, soli i neke elementarne supstance, neophodne u mnogim procesima proizvodnje kao stabilizatori, katalizatori, koagulanti ili sirovine u proizvodnji.
Autor: Milan Čukić
