Novi LAWLife intervju nam predstavlja Adelu Ristić, advokaticu – partnera u IR Legal. Nakon završenih studija, Adela Ristić se odlučila na ostvarenje životnog sna. Da postane advokatica. Početak životnog sna započela je u o.a.d. Marić Mališič Dostanić gde je imala priliku da se upozna sa privrednom i parničnom materijom. Nakon završenog pripravničkog staža, položenog pravosudnog, a odmah potom i advokatskog ispita, Adela postaje advokat u junu 2018. godine. Svoju advokatsku karijeru najpre je započela kao advokat saradnik u advokatskoj kancelariji Ćurić u Beogradu u kojoj je njeno angažovanje bilo usmereno na zastupanje klijenata u privrednim i radnim sporovima. Stečeno znanje i praksu usvojila je od starijih i iskusnijih kolega u kancelariji koji su uvek bili spremni da svoje znanje podele sa njom.
Ipak, u januaru 2021. godine, zajedno sa koleginicama Aleksandrom Ivanović i Katarinom Đurić, osniva advokatsku kancelariju IR Legal i kao jednu od prednosti u daljem razvoju karijere ističe da joj je poznavanje engleskog, ruskog i rumunskog jezika nedvosmisleno pomoglo u radu sa klijentima.
Šta odlikuje dobrog advokata?
Na prvom mestu bih svakako izdvojila stručnost. Dobar advokat se konstantno usavršava, prati sudsku praksu i aktuelna zbivanja u materiji kojom se bavi, zatim dobre analitičke, istraživačke i veštine komunikacije odlika su dobrog advokata.
Na kraju, ali svakako ne manje bitna osobina - istrajnost.
Koji su bili razlozi da se odlučiš za samostalnu advokatsku karijeru?
Pre osnivanja IR Legal, radila sam kao advokat saradnik u advokatskoj kancelariji, uslovi su bili dobri ali nedovoljno za moje ambicije. Izazova je bilo sve manje a moja želja za dokazivanjem, motivisanost da osnujem svoju advokatsku kancelariju i budem maksimalno posvećena svojim klijentima, sve veći.
Tu ambiciju sam imala još na studijama Pravnog fakulteta kada sam odlučila da će advokatura biti moj poziv. Kolege sa kojima sam radila su me mnogo čemu naučile i u jednom momentu sam shvatila da je došlo vreme da svoju advokatsku karijeru podignem na viši nivo u čemu su mi oni pružili podršku.
Kolegenica Aleksandra Ivanović, koju sam upoznala još na prvoj godini fakulteta mi je tada predložila da „udružimo snage“ i tako je nastao IR Legal.
Koliko je za mladog čoveka izazov biti samostalni advokat?
Izazovi su brojni i veliki, na samom početku, od pronalaženja prvih klijenata do opremanja kancelarijskog prostora. Ne treba izostaviti i mesečne troškove koje advokati imaju, što za mladog advokata u početku predstavlja veliko finansijsko opterećenje.
Mladom advokatu, koliko god dobro poznavao propise, nedostaje praktičnog znanja i u tom smislu dolazi do unutrašnje borbe: da li smo adekvatno odreagovali u datoj situaciji, da li smo ostvarili dobru komunikaciju sa potencijalnim klijentom i sl., što ume da poljulja samopouzdanje.
Svakako, za sve je potrebno vreme i treba biti strpljiv. Vremenom će se naravno pojaviti i neki novi izazovi tako da u advokaturi izazovima nikad kraja. Upravo zbog toga je neophodno da se mlad advokat konstantno usavršava i ostane istrajan, a nije na odmet nekad zatražiti savet od starijih i iskusnijih kolega.
Da li u advokaturi ima mesta emocijama i da li su Vam se emocije
pomešale u nekom predmetu?
Ovo pitanje se pretpostavljam najviše odnosi na kolege krivičare. Budući da neretko prihvatam da zastupam klijente i u krivičnim postupcima odgovoriću sa - apsolutno ne. Klijenti uglavnom jako emotivno doživljavaju sve ono što sam postupak nosi, neretko su advokati klijentima i najboljij prijatelji, psiholozi itd. Ipak, advokat mora da se distancira od toga i da činjenice posmatra objektivno i iznosi samo one koje su bitne za utvrđivanje istine.
Advokatura u Republici Srbiji prolazila je kroz razne periode. Koliko se
tradicionalna advokatura razlikuje od savremene advokature?
Smatram da je razlika velika. Razvijanje informacionih tehnologija i promene u društvenim odnosima koje su uslovljene izuzetno brzim tehnološkim razvojem stavile su pravo pred mnogobrojne izazove pa samim tim i advokaturu, ovde pre svega mislim na usvajanje novih zakona i podzakonskih akata koji prate ove promene. Samim tim stvorili su se uslovi i za nove pravne oblasti koje negde izlaze iz okvira tradicionalne advokature, bar one koju ja smatram tradicionalnom.
Da li su žene advokati u ravnopravnom položaju sa drugim zaposlenim
ženama?
Nisu. Ne samo advokatice već generalno sve preduzetnice. Na prvom mestu bih izdvojila naknadu za porodiljsko odsustvo koje advokatice stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlene žene. Generalno, smatram da se status žena advokata, odnosno preduzetnica ne može u mnogome porediti sa statusom zaposlenih žena.
Pandemija prouzrokovana Covid 19 ostavila je nesagledive posledice u privredi. Da li je i na koji način je pogođena advokatura i da li se eventualno kroz rad sa privrednicima primećuju posledice?
Svakako da jeste, priliv poslova se smanjio, privrednici su na sve načine pokušavali da artikulišu svoje troškove zbog novonastale situacije čije trajanje niko nije mogao da predvidi.
Proglašenje vanrednog stanja imalo je za posledicu odlaganje zakazanih ročišta, sudovi su radili smanjenim kapacitetom, sve ovo uticalo je svakako i na advokaturu.
Sa kojim problemima se susrećete u svakodnevnom radu sa klijentima?
Neretko se dešava da ljudi usmeno dogovaraju poslovnu saradnju sa poslovnim partnerima vodeći se prijateljskim, kumovskim i komšijskim odnosima bez preciziranja uzajamnih prava i obaveza u tom poslovnom odnosu.
Kada nastane problem, klijent želi da ostvari svoje pravo koje mu inače pripada, ali to ne može da ostvari u punom kapacitetu ili ne može da ostvari uopšte. Ugovor je zakon za ugovorne strane i kao takav se mora poštovati, zboga toga nastojim da postojećim ali i potencijalnim klijentima objasnim da je dobar ugovor temelj uspešnog poslovanja i jedini pravi način da se raznolike životne situacije koje mogu imati uticaja na samu saradnju njime preciziraju.
Veliki broj advokata i advokatskih ortačkih društava koristi moderne tehnologije i savremena rešenja kao brži i lakši način komunikacije. Da li je advokatura prihvatila digitalizaciju, nove tokove i načine komunikacije ili je advokatura ostala imuna na to?
Mislim da starije kolege, čija oblast delovanja ne zahteva primenu modernih tehnologija u većoj meri, i dalje odolevaju digitalizaciji. Lično smatram da bi trebalo da iskoristimo sve ono što nam olakšava život i poboljšava efikasnost poslovanja, kada već imamo mogućnosti za to. Internet je uticao na brzinu rada, komunikaciju, ali i na saznanje novih stvari - advokatima je dostupna sudska praksa, stavovi kolega i mišljenja državnih organa.
Sa druge strane, izdvojila bih lošu stranu interneta sa aspekta jednog advokata a naći ćete vezu i sa odgovorom na pitanje iznad: ne bi li smanjili troškove, privrednici neretko pribegavaju skidanju sa interneta raznih modela ugovora, internih akata i drugih dokumenata. Životne situacije koje mogu da se dese u jednom poslovnom odnosu su brojne i budite uvereni da ih nećete regulisati i precizirati ukoliko popunite linije i promenite podatke u modelu ugovora koji ste skinuli sa interneta.
Koji savet biste dali mladim kolegama, šta je recept za uspeh?
Odgovor se može naći u odgovoru na prvo pitanje: da se konstantno edukuju i usavršavaju, takođe, bez odvažnosti i istrajnosti nema uspeha u bilo kojoj sferi pa tako ni u advokaturi.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife