Cilj je da domaća privreda jača, modernizuje se i povuče celo društvo napred. Da bi mali i srednji biznisi bili uspešni, potrebno je da svi radimo na tome da razumemo moderan svet, kapitalizam, svoje mesto i kako država i privreda treba da izgledaju.

Denis Tul je diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom i pravni savetnik. Pre otprilike 6-7 godina Denis je počeo da izučava i da se bavi intelektualnom svojinom.

 

Koji si bili razlozi da počnete se bavite intelektualnom svojinom?

Intelektualnom svojinom sam se počeo baviti nakon inspirativne posete Univerzitetu u Drezdenu i učešća na njihovoj letnjoj školi u ovoj oblasti. Na to sam nadovezao još neka ne tako svakidašnja znanja iz različitih oblasti modernog prava, želeći da budem moderan pravnik, jedinstven i drugačiji, da ponudim nešto novo tržištu. Težim tome da budem kompetentan za upravljanje biznisom u modernom dobu, ali i često delim znanje koje imam sa drugima, putem platforme, predavanja, a pripremam i knjigu. Od sredine 2019. godine sam pokrenuo platformu LawIT.rs.

 

Šta je LawIT?

Priča o LawIT je priča koja je davno počela. Sa mnogim prijateljima sam razvijao svoju ideju o konsultantskoj kući. Ideja je prošla kroz mnogo faza, oblikovala se i apsorbovala tuđa mišljenja i ideje. Čak i samom nazivu platforme kumovao je jedan od moji velikih prijatelja. To je mesto gde ćemo se s vremena na vreme svi sastajati.

 

 

LawIT je danas prvenstveno platforma koja za cilj ima širenje svesti i znanja u oblasti modernog prava, odnosno znanja u oblastima koje nisu tako često dostupne građanima, pa ni vlasnicima biznisa. LawIT pretenduje da preraste u konsultantsku kuću obzirom na veliku zainteresovanost već u prvoj godini postojanja. Ideja pravnog savetovanja je da može da doprinese u poslovanju mnogo. Razlika od advokature je što advokati se pretežno bave svim oblastima prava, dok se LawIT ustručava u poslovanje i to u razne grane modernog prava. Ipak, advokati mogu zastupati i pred sudom. Ali baš zato konsalting kuća ima prednost, jer LawIT za cilj ima da se potencijalni klijent ne nađe ikada u situaciji da mora na sud. Konsalting u poslovanju je stvar koja će se sigurno razvijati u budućnosti, jer moderan biznis zahteva skup mnogo različitih znanja, kako bi bio vođen na najuspešniji način, a moderno vreme dovodi do specijalizacije, te brze promene zahtevaju puno više napora da bi se biznis vodio.

 

Pored LawIT-a, suosnivač sam i izdavaštva „Bitije“, gde takođe vodim računa o autorskim pravima, vodim pregovore i sklapam ugovore, pripremam dokumentaciju. Pored toga, sa dosta ljudi razgovaram o biznisu i često ulazim u kratkoročne i dugoročne projekte, a sve u cilju pomoći mladima da pokrenu biznise i naravno širenja konekcija i znanja.

 

Šta je to zapravo moderan biznis i šta bi bilo povoljno tlo za moderan biznis?

Mi još uvek nismo napravili sistem. A za mene je sistem takav da u njemu svi znaju pravila unapred i mogu slobodno i sa nekom sigurnošću pokrenuti biznis. Privreda nam je i dalje opterećena nekim ostacima prethodnih sistema sa kojima nismo još raskrstili. Nismo još razumeli kapitalizam kao društvo, kamoli izgradili povoljno tlo za pokretanje modernog biznisa.

 

Nemojte me pogrešno razumeti, ja nisam za revoluciju, ja sam uvek za proces, kada se bira između ta dva. Treba imati dugoročan smislen plan za prelazak sa starog na novi sistem, odnosno izgradnju sistema. Onda samo treba raditi svaki dan korak po korak ka tome.

 

Država ne treba da se bavi vođenjem firmi na tržištu, nego da uredi tržište i sredi infrastrukturu tako da privatne firme mogli funkcionisati. Mi mladima stavljamo namet kad osnuju firmu već su zaduženi i čeka ih stotine hiljada dinara poreza i doprinosa za socijalno osiguranje obavezno. Kod nas poslodavac plaća za radnika 46% za doprinose za socijalno osiguranje. To je ostatak socijalizma iz kojeg ne možemo lako da se otrgnemo, a svaki nagli potez bi značio nemir. Ovo je teret za privredu u kojoj bismo voleli da ne predamo sve stranim takmičarima, nego da baziramo istu na jakim malim i srednjim preduzećima, domaćim po mogućnosti. Potrebno je da sistem stvara višak, a ne da se bavi preraspodelom.

 

Mi takođe, ovde, moramo shvatiti da su i stare profesije podobne da budu moderni biznisi. Složenica moderni biznis se ne odnosi samo na IT sektor. Kad pominjem moderan biznis, ja mislim na način rada, a ne na samo oblast. Na primer, poljoprivredna gazdinstva mogu biti moderni biznisi. To je ono što moramo shvatiti, pogotovo u toliko bogatoj zemlji. Možemo lako opet učiniti da bude prestižno biti poljoprivrednik, živeti na selu. Takođe, svaki od zanata koji nestaju, mogu biti vođeni kao moderni biznisi. Dakle, moderan biznis podrazumeva psihološki pristup biznisu, kreativno igranje u okviru pravnih normi, ekonomsko iskorišćavanje različitih delova poslovanja, korišćenje digitalnog marketinga, vizualno predstavljanje, brendiranje, razvoj ili implementacija tehnologije u procese.

 

Oblast IT-a je danas ipak u rapidnom razvoju, a svedoci smo da svako malo isplivavaju novi problemi, iako se svi dičimo izvozom u IT sektoru. Ovde moramo uspostaviti zdrav sistem i omogućiti ovom sektoru razvoj. Takođe, IT sektor bi trebalo da unapredimo, da stvorimo komunikaciju između pravnika i drugih profesija sa IT firmama, kako bismo stvorili zajedno kvalitetne firme. Ozbiljne kompanije moraju imati stručnjake u svim oblastima i moraju paziti na zakone, ugovore, potencijalne prekršaje, kao i privredne prestupe.

 

"Znanje je moć, ali magija je u kreativnosti."

Denis Tul

 

Zašto moderno pravo i šta tu spada?

Pojam moderno pravo nije ustaljen. Koristim ga jer mislim da je to jedina složenica kojom mogu obuhvatiti sve oblasti kojima se bavim. To pre svega jeste privredno pravo, kao šira grana, ali i startup pravo kao nov pojam kod nas, pravo intelektualne svojine, IT pravo, pravo e-trgovine, pravo zaštite podataka o ličnosti, pravo zaštite potrošača itd. Tu bi se moglo dodati i medijsko pravo i energetsko pravo. Ona su sva zasnovana na privrednom pravu, a sva su u službi vođenja modernog biznisa.

 

Dakle, nema više privrednog subjekta bez web prezentacije, odnosno ne bi barem trebalo biti. Samo oko web stranice se mogu pojaviti mnogobrojna pitanja, poput pitanja internet domena i podudarnosti sa nazivom firme, pitanje vlasništva sajta, pitanje autorskog prava na kodu sajta, pitanje ugovora između naručioca i proizvođača sajta, pitanje podataka o ličnosti, pitanje uslova korišćenja sajta i druge dokumentacije koja se vezuje za sajt, kao i itanje prezentacije cena na sajtu i zaštite potrošača, pitanje ugovora sa marketing službama i reklamiranja sadržaja sajta, pitanje regularnosti sadržaja na istom. Eto, kad otvorimo samo jedno pitanje modernog poslovanja iskoči 10 novih pitanja minimum, a ne postoje jasne smernice i ovo nije jedna oblast u kojoj uzmemo 1 zakon, pročitamo ga i znamo šta nam je činiti.

 

Potrebno je mnogo dobro snalaženje pravnika, razumevanje, tumačenje i često kreativno razmišljanje, da bi jedan biznis koji on savetuje i za koji priprema dokumentaciju bio siguran da pruža pravnu sigurnost i spreman da funkcioniše u modernom svetu uspešno i da obezbedi nesmetano poslovanje bez kazni.

 

Zašto je intelektualna svojina važna za jedno društvo?

Koncept intelektualne svojine nije savršen, ali nismo još kao civilizacija došli do bolje ideje. Zapravo monopol koji dajemo vlasnicima i nosiocima intelektualne svojine je ono što stimuliše ljude da rade i stvaraju.

 

Da nema novčane nagrade kad se pronađe vakcina, niko ne bi uložio u istraživanja i ozbiljan rad kako bi došao do iste. Da nema nagrade za autora knjige kad proda autorska prava ili knjigu, ne bismo imali kulturu.

 

Dakle, intelektualna svojina je koncept koji omogućava i stimuliše napredak društva, odnosno kulturni, naučni, tehnološki, jednom rečju, civilizacijski napredak. Zato je potrebno da širimo svest o tome da ove stvari nekome pripadaju. Fotografija na google-u nekome pripada, nije naša da je skinemo i koristimo bez naknade, a pomalo je i opasno bez ugovora to raditi.

 

Moramo mnogo još pričati u ovom društvu o intelektualnoj svojini, ali svakako i o pojmu socijalne pravde, kao društvo koje nema isti standard kao neki napredniji od nas. Dok nešto ne razumemo dovoljno, ne možemo formirati stav, ne možemo formirati moral društva koji štiti vrednosti i nikako ne možemo ohrabriti stvaraoce da stvaraju.

 

Oblast intelektualne svojine podrazumeva više različitih oblasti, deli se na oblast autorskih i srodnih prava i pravo industrijske svojine. U okviru autorskih prava govorimo o knjigama, filmovima, muzici, slikama, fotografijama, predstavama, emisijama, kodu i dr. Dok u oblast intelektualna svojine spadaju patenti, žigovi, industrijski dizajn i dr. Kao što vidite, veoma široka i raznolika oblast. A kreativna industrija i tehnologija u značajnom udelu učestvuju u BDPu jedne države i u stalnom su porastu. Zato zaštita i bolje upravljanje i iskorišćavanje iste predstavlja prostor za dodatan napredak.

 

U kom smeru se razvija IT pravo?

IT pravo se sastoji od intelektualne svojine na internetu, zaštite podataka o ličnosti na internetu, e-trgovine i sajber bezbednosti. Ovo su 4 odvojene oblasti, a zajedničko im je da su to skupovi pravila koji su vezani za IT sektor. Iako, firmama u ovom sektoru mnogo treba privredno pravo, radno pravo i druge osnove. Neretko i ozbiljne IT firme nemaju pravnike koji razumeju moderno pravo. Još uvek tek po neka firma razvija svoj pravni tim, tim stručnjaka, većini je lakše da koristi usluge spoljnih saradnika, odnosno da angažuje advokatske kancelarije, gde rade advokati koji godinama razvijaju ime, ali ne razumeju toliko moderne tehnologije ili pravni sistem koji uređuje iste. Inače, najčešće se ove oblasti ne izučavaju na pravnim fakultetima.

 

Sa rastom ovog sektora koji je treći najveći izvoznik u Republici Srbiji, a još uvek nemamo ni precizne parametre koliko to izvoza imamo, jer još uvek postoji izvoz u sivoj zoni poslovanja. Samim tim, mislim da je svima jasno da IT sektor treba biti stimulisan prvo da se prevede u legalne tokove i ono poslovanje koje nije, ali i da se omoguće dobri uslovi i time prostor za rast. Cilj države bi trebao biti da poslovanje u ovom sektoru bude svima privlačno, da svako želi da osnuje firmu i plati porez. Da bi se to desilo potrebno je da država preduzme određene korake. Svi u pravnoj državi moraju plaćati porez, biznisi pogotovo, to je normalna stvar. Frizeri plaćaju porez, advokati, medicinski centri. Kakve su mogućnosti povrata poreza, umanjenja istog i da li ima namere da se nameti od strane države u buduće umanje za domaće preduzetnike, male i srednje kompanije. To su pitanja koja su već zanimljiva i pitanja na koje moramo uvek tražiti odgovore kako bi unapredili poslovnu atmosferu i privredni ambijent. Odgovori na ova pitanja će kreirati našu privredu.

 

Koja je najvažnija osobina modernog biznisa?

Po meni, najvažnija osobina modernog biznisa je prilagodljivost. Tržište danas ima mnogo više oscilacija, stvari se mnogo brže menjaju nego ranije, ceo svet kao da se brže okreće. U opisu modernog biznisa su brze promene i nedostatak kontinuiteta onog pravog. U takvom poslovnom svetu, biznisi moraju od svojih vlasnika, menadžera, upravnih odbora i dr. naslediti tu ljudsku osobinu. To je osobina zbog koje je ljudski rod opstao I razvio se do ovih razmera. Biznisi koji ovu osobinu naslede od svojih donosioca odluka, spremni su da prevaziđu svakodnevne prepreke, probleme, ali i vanredne krize. Mislim da smo u ovom teškom periodu za sve baš bili svedoci tako nečega.

 

Poruka za kraj?

Da bismo stvorili ozbiljnu modernu državu, moramo imati jaku privredu, a ta privreda se mora zasnivati na domaćim malim i srednjim biznisima, ali imati i kompanije i privrednike, fondacije, koji mogu ulagati u projekte koji se ne mogu ostvariti malim ulaganjima. Država mora samo da pripremi sistem, infrastrukturu. Ne moramo znati političarima imena, ali moramo znati koji je cilj njihovog delovanja, šta su njihove ideje. Cilj je da domaća privreda jača, modernizuje se i povuče celo društvo napred. Da bi mali i srednji biznisi bili uspešni. Bitno je da svi radimo na tome da razumemo moderan svet, kapitalizam, svoje mesto i kako država i privreda treba da izgledaju.

 

Ne bi trebali biti zarobljenici države, niti društva, već bi trebali biti svoji, samostalni, samoinicijativni.

 

Autor: Redakcija LAWlife