Prof. dr Jelena Bajić je doktor komunikoloških nauka, profesorka na katedri Komunikologija, društvo, marketing i mediji i ekspert iz oblasti komunikologije u Republici Srbiji, ali i u inostranstvu.
Takođe, Prof. dr Jelena Bajić autor je velikog broja stručnih tekstova i kolumni u raznim medijima u Republici Srbiji. Stručni tekstovi i kolumne Prof. dr Jelene Bajić veoma su čitane i prepoznate kod velikog broja čitalaca, kao izuzetno afirmativno, korisni i interesantno štivo. Stiče se utisak da svakim tekstom i kolumnom pronađe put do čitalaca i da ih na neposredan i inovativan način edukuje o komunikaciji.
Prof. dr Jelena Bajić u ekskluzivnom razgovoru sa urednikom LAWLife portala za pravo i privredu predstaviće ulogu i značaj moderne komunikologije u savremenom društvu kroz svoj dugogodišnji rad i svoje ogromno iskustvo, kao i projekte koje je uspešno patentirala i koje još uspešnije primenjuje.
Komunikologija, iako relativno mlada nauka, danas je jedna od najcenjenijih nauka. Razlog treba tražiti u činjenici da je komunikologija povezana sa velikim brojem društvenih nauka i da je ona upravo rezultat primene tih nauka u komunikaciji.
Da, akademska nauka Komunikologija nastala je sredinom prošlog veka, tačnije 1949. godine po završetku II sv. rata. Kao doktor Komunikoloških nauka i kroz postdiplomske studije, a i kasnije, malo sam istraživala njene početke. Predmetno počela je da se uobličava u prvoj polovini XX veka. Prvo u empirijskim istraživanjima i teorijskim radovima pojedinih naučnika različitih saznajnh orjentacija – od psihologa, lingvista i antropologa do sociologa i kibernetičara. Najznačjniji uzrok nastanka i razvoja komunikologije koji je delovao iz socijalno – istorijskog konteksta kao jedan od izraza naučno – tehnološke revolucije bila je sve značajnija uloga medija masovnog komuniciranja u društvu.
Te 1949.god. grupa američkih naučnika, na čelu sa Elvudom Mjurejom (Elwood Murray) osnovala je Međunarodno udruženje za komuniciranje (International Communications Association) sa idejom da se povežu istraživači komuniciranja iz različitih naučnih oblasti. Od tada se na univerzitetima u USA , pa u Evropi, a zatim i u drugim delovima sveta, ubrzano osnivaju katedre za proučavanje komuniciranja, brane doktorati iz ove oblasti i realizuju zamišljena empirijska istraživanja.
U početku je bilo neslaganja upravo oko “samostalnog delovanja” Komunikologije kao nauke. Iznedrile su se naime tri struje u samoj oblasti koje su imale svoje stanovište i utemeljenje.
Jedan broj teoretičara poriče njen naučni identitet, jasnu predmetnu određenost i metodološku zasnovanost tvrdeći da je komuniciranje sveprožimajući prirodni i društveni fenomen čiji se brojni aspekti moraju istraživati u različitim naukama. Prema ovom stanovištu moguće je razviti različite teorije, ali ne i posebnu nauku o komuniciranju.
Pristalice drugog pristupa komuniciranja određuju Komunikologiju kao društvenu nauku sa interdisciplinarnim područjem istraživanja. Naglašavaju da se različiti aspekti ljudskog komuniciranja mogu istraživati i u drugim naukama, ali i da je ljudsko komuniciranje jasno profilisan društveni odnos koji se u celini može razumeti samo u jedinstvenom komunikološkom predmetnom okviru.
Treći pristup, proizašao iz prethodnog, afirmiše Komunikologiju kao novu disciplinu u okviru socijalne filozofije budući da je komuniciranje pored rada jedan od bazičnih elemenata društvene strukture na kojima se zasniva svaki oblik društvenog organizovanja.
Čovek potvrđuje svoje generičke osobine, svesnost i društvenost u procesima prilagođavanja prirode sopstvenim potrebama (rad) i u interakcijama sa drugim ljudima (komuniciranje). Zato se ni jedan društveni problem ne može promišljati bez uzimnja u obzir komunikoloških postulata. I baš zato je Komunikologija kao nauka veoma važna.
Za neke, komunikologija predstavlja nauku budućnosti, jer se detaljno bavi opštenjem i odnosima medju ljudima.
Kao neko kome je nauka Komunikoligija poslužila kao kostur za kreiranje patenta “Komunikaciona inteligencija” mogu samo da se složim da je ona zaista nauka budućnosti, kao i da tek dolazi vreme prave spoznaje i slobodno mogu reći MOĆI ove akademske discipline.
Čime se u stvari bavi komunikolog?
Ovde bi mogli da govorimo o užem i širem pojmu. Komunikolog je u operativno-tehničkom smislu osoba koja se bavi komunikacijom, najčešće eksternom. Tradicionalno zanimanje novinara, menadžera odnosa s javnošću i slično, predstavljaju u široj javnosti sinonim za komunikologa. Komunikolog bi trebao i morao biti mnogo više od toga!
Da li je posao komunikologa dinamičan i kreativan?
Naravno da da.
Događaji, izveštavanja, pisanje, komuniciranje… Sve je to izazovno i zahteva mnogo više veština i kompetencija koje moraju u sinergiji da deluju u datom trenutku. Ipak, da budem iskrena, ja nikada nisam radila kao klasičan komunikolog ili novinar.
Spoznaja važnosti komunikacije pa i samo upoznavanje sa naukom Komunikologijom kod mene se javlja još iz perioda jako rane mladosti i bavljenja manekenstvom.
Naime, još u šesnaestoj godini počela sam da primećujem da je način na koji komuniciraš u svetu mode, ali i svim ostalim segmentima života, presudan za uspeh. Tu je počelo da klija seme ljubavi prema otkrivanju čari i moći komunikacije koje sam kasnije i akademski nastavila do samog kraja, krunisanog doktoratom sa temom “Savremeni komunikološki modeli unapređenja profesionalnih i personalnih kompetencija na primeru Republike Srbije”.
Kasnije na poziciji Korporativnog menadžera i Menadžera ljudskih resursa, razvijala sam ta znanja i primenjivala na zaposlene sve novotkriveno. Tako je nastajala nova naučna metodologija “Inteligentni komunikolog” i sam patent “Komunikaciona inteligencija.”
Sve otkriveno, kreirano i primenjeno kroz višegodišnji korporativni rad, danas mi jako znači i pomaže u mom profesrskom radu na fakultetu, sa mojim dragim studentima.
Da li je u komunikologiji bitna suština i/ili forma?
Hvala vam na ovom pitanju. Neko sam ko kroz celokupan svoj rad ima želju da pojasni koliko je uvek i u svemu mnogo važnija suština od forme.
Na žalost, svedoci smo novog vremena, u kome je sve jako ubrzano i primorani smo da ispunjavamo formu u mnogim oblastima. Tom prilikom nam poprilično nedostaje suštine, što kasnije na psihološkom nivou veoma i osetimo.
Lično, mislim da je suština duša bilo kog procesa, a bez duše sve je samo jedna ljuštura. Mogla bih stoga da odgovorim na pitanje da je uvek i svugde važna i najvažnija suština.
Koji su aktuelni trendovi u komunikologiji?
Komunikologija danas odlazi u domen online rada i izučavanja. Kovid kriza je samo još ubrzala ovaj neminovni proces. Sva tenička pomagala bez kojih ne možemo više da radimo, a ni da živimo, u akademskim knjigama o Komunikologiji nekada su futuristički nazivani “čovekovim produžecima.” Kada pogledate danas, upravo smo svedoci tog futurističkog “proročanstva”.
Ipak, kako svi najčešće baš o tome govore, ovo pitanje bih iskoristila da govorim o sopstvenom trendu koji sam kreirala, o niši koju sam kroz istraživanje za doktorsku disertaciju otkrila kao ključnu, a još uvek neotkrivenu. Elem, to bi mogla da bude kontrateža ovom sveprisutnom otuđenju.
Naime, komunikacija u vidu kreirane “Komunikacione inteligencije” koja je okrenuta ka malopre pomenutoj suštini, a suština je sam čovek u procesu! Čovek koji je uvek u komunikaciji, kako sa sopstvenim okruženjem, tako i neprestano sa svojim mislima. To je tema patenta sinhrono intrapersonalno i interpersonalno inteligentno komuniciranje koje vodi ka kongruentnosti našeg bića u svakoj situaciji u kojoj se nalazimo, ili bi mogli da se nađemo.
Da li kvalitetan komunikolog mora biti i u isto vreme i filozof i sociolog i psiholog.
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje. Da, bilo bi poželjno i to veoma.
Kada se naime bavite tako važnom, a tananom temom Komunikacijom, morate imati širi pristup i sveobuhvatno interdisciplinarno znanje, jer u suprotnom nećete moći na adekvatan način da pratite semiotičke pravce predmetne komunikacije.
Ja sam tom spoznajom krenula u pravcu edukacije iz psihoterapije paralelno sa doktoratom, jer sam razumela da jedno bez drugog nisu potpuni, a samim tim ni tačni, ali ni dovoljni.
Danas, kao neko ko radi sa klijentima, a gledano iz psihoterapijskog ugla, mogu da kažem da moj patentiran KOMUNIKOLOŠKO-PSIHOLOŠKI prsitup daje sjajne rezultate. Poseban dokaz toga sam dobila tokom, još uvek prisutne Kovid krize, kada sam postala jedan od volontera Saveza društva Psihoterapeuta Srbije. Elem, radeći sa klijentima koji su se javljali primenjivala sam osim klasičnih psihoterapijskih ustaljenih tehnika, i po koju iz patenta “Komunikaciona inteligencija” gde su mi klijenti rekli da, mada idu već dve, tri i sl. godina na psihoterapiju kod različitih psihoterapeuta, nikada nisu imali takav pristup.
Najvažnije je da im je prijalo i pomoglo, jer su osim stabilizacije trenutnog stanja dobijali i fino “upakovane” male tajne inteligentne komunikacije koje su odmah mogli da primene, a tako odmah i poboljšaju kvalitet svog života.
Da zaključim, ljudi su višedimenzionalna bića i potreban im je svobuhvatan, širi, interdisciplinarni pristup u XXI veku. Stari obrasci i načini, kako u psihoterapijskom tako i u svakom drugom edukativnom procesu, nisu više dovoljni!
Da li svako može da bude komunikolog i šta je to što komunikologiju izdvaja od drugih društvenih nauka?
Komunikacija je Alfa i Omega svih naših životnih nastojanja i stoga je nauka Komunikologija važna i posebna. Ona može bez drugih nauka, ali druge nauke ne mogu ni da se nauče, ni prezentuju, a ni primene bez adekvatne Komunikacione inteligencije čija je “kičma” procesa nauka Komunikologija!
Svakako da bi jednom introverti ovaj poziv bio prilično stresan. Nemaju naravno svi kompetencije za rad u ovoj oblasti, jer kao što sam malopre naznačila potrebno je posedovati interdisciplinaran pristup životu i radu, ali i naravno interdisciplinarna znanja uz određene urođene ili stečene kompetencije.
Patentirali ste "Komunikacionu inteligenciju”. Možete li nam detaljnije predstaviti Vaš patent.
Kao nova naučna metodologija patent “Komunikaciona inteligencija” predstavlja sasvim jedinstven pristup komunikaciji. Još kroz istraživanje i pisanje same Doktorske disertacije, uvidela sam da je čoveku XXI veka potreban jedan potpuno drugačiji pogled na komunikacionu kompetenciju.
Život je danas kompleksan i zahteva da na dnevnom nivou odgovorimo svim izazovima. Komunikacija je alfa i omega svih odnosa, a čovek je biće odnosa koje je u neprestanoj komunikaciji sa svojim okruženjem. Savladati komunikacione veštine i razviti komunikacionu kompetenciju danas je više nego neophodno i to na svim poljima.
Ukoliko ostanemo na starim komunikacionim “podešavanjima” nećemo daleko dogurati.
Moj patentirani edukativni program pod nazivom “Komunikaciona inteligencija” čvrsto stoji na akademskim temeljima nauke Komunikologije, a dopunjen je nekim od važnih elemenata savremenih komunikoloških modela. Tako objedinjen i kompaktan, on jedini na tržištu predstavlja eliksir komunikoloških veština koje su u isto vreme praktično primenljive i u poslovnoj, i u privatnoj sferi svakog pojedinca.
Naime, čovek nije podvojeno biće i njegov poslovni i privatni život se prožimaju. Veoma mi je drago što danas korporacije i radne organizacije, ali i pojedinci, sve više uviđaju potrebu za razvojem komunikacione inteligencije. Ponosna sam što je moj patent toliko zaživeo u praksi i što, prevashodno pomaže ljudima da postanu najbolja verzija sebe.
Autor i kreator ste naučne metodologije "Inteligentni komunikolog". Koliko navedena metodologija ima uporište u Republici Srbiji i koliko je realna primena metodologije.
Kao neko ko je stvorio nešto sasvim novo, u početku sam se suočavala sa zbunjenošću recipijenata.
Ljudi jednostavno vole poznate i uobičajene stvari i procese, što je psihološki sasvim razumljivo. Kako je vreme odmicalo i kako sam i sama shvatala da treba na mnogo jednostavniji način da prvo suočim ljude sa njihovim problemima u svakodnevnoj porodičnoj, ljubavnoj i poslovnoj komunikaciji, a onda da im dam rešenje u vidu patenta “Komunikaciona inteligencija” i nove naučne metodologije “Inteligentni komunikolog” sve je postalo mnogo lakše.
Koraci su stoga bili mali, spori i teški, ali kada sam “naučila da hodam” ušla u mnoge firme i korporacije, zatim ušla i u akademsku sferu sa novim pristupom, a onda, kako i sami svedočite, u medijski prostor, sve je postalo znatno lakše.
Danas, znam ono što pre više godina nisam znala, a to je da na jednostavan način treba pitati ljude da li imaju problem u svakodnevnoj komunikaciji i da li žele da ga reše? Naravno da žele! Tako jednostavno, zar ne?
Za kraj bih citirala Rokfelera Seniora koji je bio svestan važnosti inteligentne komunikacije i koji je rekao: „Umeće komuniciranja sa ljudima je proizvod koji se može kupiti kao šećer i kafa. I ja ću platiti za to umeće više nego za bilo šta drugo“ I moji su klijenti baš to shvatili i razvojem svoje komunikacione kompetencije izdigli kvalitet svog života na značajno viši nivo. Ponosna sam što sam deo tog njihovog životno važnog procesa!
Više o profesionalnom i stručnom radu Prof. dr Jelene Bajić, kao i o patentu Komunikaciona inteligencija možete pogledati na sledećim linkovima:
http://intelligentcommunications.org/rec-predsednice/
https://www.linkedin.com/in/drjelenabajic/
https://www.instagram.com/drjelenabajic/?hl=srveoma
https://www.youtube.com/channel/UC5wkEgxzPSzYuIYD_qW3oiA/videos
Na kraju, svi posetioci LAWLife portala za pravo i privredu imaće priliku da pored stručnih tekstova i/ili kolumni profesionalno angažuju Prof. dr Jelenu Bajić da im pomogne u komunikaciji i prevazilaženju eventualne barijere u komunikacionim nastupima kako interpersonalno, tako i intrapersonalno.
Autor: Redakcija LAWlife
