Iskusniji kažu da se čovek uči dok je živ. Obrazovanje je neizostavni deo svakog od nas i zauzima ili bi trebalo da zauzima bitno mesto u svakoj modernoj državi. Treba reći da nam obrazovanje daje mogućnost da spoznamo, ali i razumemo sve ono što nam se dešava i ono što nas okružuje.

 

Sledstveno navedenom, današnji sagovornik LAWLife portala za pravu i privredu je Mladen Šarčević, specijalni savetnik predsednika Republike Srbije i premijerke Vlade Republike Srbije koji je više nego stručan i kompetentan da odgovori na prošla, aktuelna i buduća pitanja kada je obrazovanje u pitanju.

 

Gospodine Šarčeviću, kada govorimo obrazovanju da li smatrate da li u Republici Srbiji ima dovoljno obrazovanih ljudi, a pre svega mladih ljudi, koji treba da ostanu u Srbiji, a samim tim da isti ti ljudi pomognu svojoj zemlju u raznim sektorima i oblastima.

 

Ovo je vrlo složeno pitanje, tako da na prvi deo pitanja mogu da odgovorim da imamo zadovoljavajući procenat visoko školovanih ljudi, ali ne bih mogao da tvrdim da su svi i kvalitetno školovani.

 

Imamo i jedno i drugo tako da je nažalost ta situacija šarena, oni koji su bolje školovani napuštaju zemlju pa je razlog svega taj proces tehnološkog razvoja države, jer samo sa takvim razvojem ti visoko školovani ljudi imaju razloga da ostanu, a oni ne odlaze zbog toga što ne vole svoju zemlju nego što moraju da brinu o svojoj karijeri koju trenutno ovde ne mogu da ostvare.

 

Država se trudi da se sve više otvaraju kompanije i razvojni centri koji idu u korak sa takvim zahtevima i zato smatram da će sve više mladih ljudi ostati u svojoj zemlji, odnosno Republici Srbiji.

 

Da li smatrate da su obrazovni programi u Republici Srbiji na prvom mestu kvalitetni i odgovarajući društvenom položaju i vremenu u kome se nalazimo?

 

Obrazovni programi u Republici Srbiji su na prvom mestu kvalitetni i odgovaraju društvenom položaju i vremenu u kojem se nalazimo. Ovde opet, ima mnogo pitanja, jer su razni nivoi obrazovanja drugačije do sada korigovani i tretirani.

 

Predškolsko obrazovanje po prvi put postaje obrazovanje i veliki napredak je tu i napravljen gde je početak ranog školovanja predviđen za uzrast od 3-6 godina i gde je program „godine uzleta“ jedan od tri najkvalitetnija u Evropi rađen zajedno sa UNICEF-om.

 

U douniverzitetskom obrazovanju naručito su reformski odrađeni programi gimnazija i delovi dualnog srednje stručnog obrazovanja, ali ono što je najbitnije su programi opšteg obrazovanja koji obuhvataju najveći broj populacije, osnovnu i srednju školu i oni su u fazi reformisanja.

 

Treba istaći da oni daju veliki broj informacija, i deca dobijaju jako mnogo znanja i informacija, ali nažolost i nepotrebnog i suvišnog tako da se radi na rasterećivanju tih znanja i procesa koji su završeni kroz takozvane nove obrazovne standarde.

 

Nedostaje sledeći proces koji reforma predviđa, a sastoji se u tome da se izvedu novi nastavni programi koji osim što treba da rasterete tu glomaznu mašineriju treba i da dovedu do drugačijeg modela učenja, odnosno do primene stečenih znanja.

 

U prvoj fazi je došlo do kvalitativne promene učenje ka ishodima, odnosno izdvajanje bitnih, glavnih kompetencija i međupredmetnih.

 

 

Da li u Republici Srbiji postoji stabilan i održiv obrazovni sistem?

 

U visokom obrazovanju značajna promena je napravljena u oblasti visokog strukovnog obrazovanja, ali kroz dalju reformu obrazovanja strategija predviđa još mnogo modernizacije.

 

U svakom slučaju visoko obrazovanje je godinama i decenijama pod najgorim okolnostima bilo stabilno i održivo. Treba istaći da postoji problem koji se pojavljuje poslednjih godina da kadrovi koji rade u obrazovanju, naručito u douniverzitetskom iz oblasti matematike, informatike, fizike, hemije i stranih jezika, jer privreda daje mnogo bolje uslove.

 

To je jako važno pitanje u takozvanom inicijalnom obrazovanju i čini sistem održivim. A slaba tačka jeste neravnomeran razvoj odnosno smanjenje broja stanovnika što otežava mrežu ustanova, ali redovno finansiranje, dobra mreža školskih uprava, čak i previše visokoškolskih ustanova i univerziteta govori da mi imamo stabilan sistem.   

 

Da li je obrazovanje na svim nivoima u Republici Srbiji dovoljno

 

Već sam napomenuo da je mreža dobra i da kao takva može da utiče na kvalitet time što je natalitet nažalost doveo do manjih odeljenja, ali zato se to projektuje kroz projekat jednosmenskog rada.

 

Znači došlo se do kvalitetnijeg prostora u kojem mogu deca da duže ostanu u školi i budu izložena boljim sadržajima, izboru, učenjem u školi i raznim drugim formama ali potreba da se stalno ažuriraju kurikulumi što je nešto što ceo svet radi na dve godine, a mi radimo delimično.  

 

Funkcija na kojoj se nalazite kao specijalni savetnik predsednika Republike Srbije i premijerke Republike Srbije ima poseban autoritet, ali i posebnu težinu, jer mali broj ljudi može da se pohvali da je u isto vreme njihov savetnik kada su u pitanju strateška pitanja i reforme obrazovanja i nauke. Možete li nam reći nešto više o tome?

 

Potreba da se formira ovakva vrsta Saveta jeste da se kontinuet u obrazovanju u potpunosti sprovede do kraja, jer Ministarstvo nije jedino mesto gde se to radi i dešava jer postoje i spoljašnje forme kao što su Zavodi za kvalitet i unapređivanje i razna druga tela, ali strategija obrazovanja predviđa i sveobuhvatno telo odnosno agenciju ili fondaciju koja bi značajno unapredila sve procese o kojima smo govorili.

 

Kada govorimo o odnosu i podršci Evropske unije prema Republici Srbiji, da li smatrate da su odnos i podrška odgovarajući, pravovremeni i svrsishodni prema razvoju obrazovanja, ali i inovacija i istraživanja u našoj zemlji?

 

Ja nisam evrofanatik i zaista nisam srećan što nam rade o glavi i što parčaju našu Srbiju i teritoriju naše zemlje, ali kada je u pitanju odnos Evropske unije prema obrazovanju u Srbiji mogu samo da kažem hvala.

 

Njihova pomoć je neposredna, zaista u finansijskom smislu, vođenju raznih procesa a u periodu od 2016-2020 god. Republika Srbija je bila izuzetno dobar učenik i znali smo da upotrebimo sva sredstva koja nisu bila mala.

 

U periodu mog rukovođenja Ministarstvom u jednom cugu smo imali blizu 30 miliona evra i mnogo drugih dodatnih para koje su nam pomogle da izvšimo reforme opšteg obrazovanja, da podignemo nivo obrazovanja romske populacije i niz drugih događaja i stvari koje su doprinele da dobijemo povoljne kredite da možemo da obnavljamo ustanove tako da ja, mogu još jednom da kažem veliko hvala.

 

Kakva je podrška domaće privrede u pogledu obrazovanja, da li privrednici u Republici Srbiji žele da pomognu i daju doprinos državnim institucijama. Da li postoje i kakvi su primeri iz prakse?

 

Postoje razni primeri gde se pre svega, privatne i druge kompanije zalažu da sistem obrazovanja bude što kvalitetniji time što se uključuju kroz razne procese. Daću vam primer kompanije Hemofarm i Tehnološkog fakulteta koji su uradili do sada mnogo projekata, počev od čiste sobe, tehnologije lekova pa nadalje.

 

Da nekog ne ostavim nepomenutog, ipak je tendencija da se radi što više na dualnim modelima obrazovanja u Republici Srbiji gde se neposredno privrednici uključuju sa visokoškolskim i srednjoškolskim ustanovama oko potreba za radom i kurikulima koji su Zakonom predviđeni.

 

To je naravno tek početak u našoj državi koja nema dobru strukturu privrede da bi dualno bilo sveobuhvatno kao u germanskim zemljama, ali je to jedna razvojna komponenta.

 

 

Što se tiče proces pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu. Kakav je status Poglavlja 25. i 26., a koji se odnose na nauku i istraživanje, odnosno na obrazovanje i kulturu?

 

Možemo da budemo jako ponosni na ono što je urađeno u tom periodu osim poglavlja koji su otvoreni ovo su jedina dva koja su i zatvorena još 2018. godine tako da je to i dopronis Sektora za obrazovanje i nauku u tom periodu.

 

Kada upoređujemo Republiku Srbiju sa zemljama regiona može li se izvesti zaključak da smo lider i nosilac obrazovnih promena, inicijativa i aktivnosti i zbog čega je to tako?

 

Ovde je jako važno pitanje šta sve potpada pod takozvani region, za mene nije region Zapadni Balkan, mi smo imali i saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope tako da je tu bila svakako Slovenija i Hrvatska i sarađivali smo i sa Grčkom, i drugim zemljama, kao što je na primer, Mađarska. I konstantno smo širili taj krug da bi obuhvatili što veći broj zemalja kako bi videli u kom pravcu se kreće naše obrazovanje.

 

Jesmo u jednom trenutku bili lideri ne samo u regionu, nego i šire ali to je bilo 2017. godine kada smo napravili jednu kvalitativnu promenu i kada je Srbija bila prva zemlja u svetu koja je imala programiranje za svu decu kao obavezan predmet u 11-oj godini.

 

To je bila odskočna daska po kojoj smo postali prepoznatljivi što je dalje uticalo da se u srednjoškolskim programima, naročito gimnazijama stvore programi za nadarene za informatiku, u visokoškolskim ustanovama takođe različiti programi, na osnovnim i master studijama tako da smo mi vrlo brzo postali jedan prepoznatiljiv IT hub i danas mnoge kompanije iz Ruske Federacije i Ukrajine biraju Beograd za takav centar.

 

I po mnogim drugim pitanjima smo bili ispred regiona, ali za mnoge druge stvari smo ostali u mestu kao sto su državna matura, platni razredi i sve one druge stvari koje su jako važne za reforme obrazovanja.

 

Možete li nam reći nešto više o Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja 2027?

 

Sveobuhvatna strategija je pisana preko 2,5 godine i obuhvatila je pararelne strukture, odnose i iskustva preko 30 zemalja koje smo mi kao tim posmatrali da su nam bitni.

 

Od visoko razvijenih skandinavskih zemalja koje su u modelima učenju ka ishodima i rezultatima najprepoznatljiviji u svetu do dalekog Istoka i najrazvijenih sistema obrazovanja Južne Koreje, Kine i Japana najviše u tehnološkom smislu do iskustva germanskog područja Nemačke, Švajcarske, Austrije su u pitanju obrazovanje i privreda, odnosno dualni modeli do nekih opcija koje su se vezivali za učenje strukture i jezika preko Britanije, preko Pirinejskog poluostrva preko svih onih modela koje smo sa Slovenijom i Hrvatskom imali razmenu iskustava tako da smo imali 7 regija koje su nama bile značajne da uporedimo da li smo na dobrom putu i dobrom pravcu i naravno da smo morali smisliti originalne alate kako bi smo to sproveli.

 

Ukupna strategija, koja obuhvata od predškolskog zaključno sa visokim obrazovanjem je po svim parametrima dobro napisana i obuhvata sve što je bitno i potrebno i moram da napomenem da i pored dobre volje i sposobnosti onih ljudi koji treba da je realizuju potrebno je i značajno novca da se uloži da bi se ona i ostvarila.     

 

Da li i u kojoj meri Republika Srbija treba da ima još neku strategiju kada su u pitanju nauka, obrazovanje, ali i istraživački rad i inovacije i Da li možda nešto treba menjati i u kom pravcu treba ići?

 

Strategija 2027 je potpuno dovoljna da obuhvati sve značajne procese kada su u pitanju i obrazovanje i nauka i potrebno je samo prići realizaciji postojećih zacrtanih modela.

 

Da li je interes Republike Srbije i njenih građana da postoji slobodna tržišna utakmica na tržištu udžbenika, a kao rezultat te iste tržišne utakmice da li je interes da Zavod za udžbenike ima minoran udeo na tom tržištu?

 

Shodno evropskoj praksi konkurencije udzbenika zarad podizanja kvaliteta nastave i učenja, Zavod za udzbenike je kao javno preduzeće ostao neprilagođen novoj situaciji.

 

Nije rešenje ukinuti Zakon o udžbenicima, jer su autori udžbenika srpski državljani, kao i recenzenti, a takođe svi nastavni planovi i programi su nacionalni.

 

Potrebno je naći svrsishodno rešenje da se pozicije Zavoda dovedu u sklad sa nacionalnim potrebama. Ja sam takvo rešenje i osmislio i predlagao nadam se da će se to uskoro i realizovati.

 

Kako i na koji način Republika Srbija može da postane lider na tržištu udžbenika?

 

Republika Srbija u okviru tržišne ekonomije ne pretenduje da bude glavni poslodavac, ali dobrim radom na posebno osetljivim grupacijama udžbenika može da se vrati u tržišnu utakmicu.

 

Govorim o novom projektu takozvane „srpske nauke“  koja obuhvata i dijasporu. Šansa je u digitalnim udžbenicima i traženja liderske pozicije u regionu.

 

 

Svesni smo da je politika sastavni deo svih pojedinaca na posredan i neposredan način. Kada govorimo o obrazovnom sistemu u Republici Srbiji, da li je postoji politizacija ili možemo reći da je na snati depolitizacija obrazovnog sistema?

 

Ja, zaista dugo radim u obrazovanju i uvek je politika bila prisutna. Ništa manje danas kao i prethodnih decenija, ali težiste ovog pitanja je na rukovođenju ustanovama i jako je važno da se izvrši depolitizacija.

 

U visokom obrazovanju takav problem ne postoji. U douniverzitetskom postoje dobra zakonska rešenja koja svakoj ustanovi daju pravo na autonomiju kao i u visokom obrazovanju.

 

U praksi je to proces koji je započet, ali nije završen. Tako je do 40 % rukovodioca licencirano dok je potrebno to uraditi i sa ostalima.

 

Tu je najbitniji primer saradnje sa Slovenijom koja ima više od dve decenije Školu za rukovodioce.

 

Potpuno je nebitno da li je direktor politički angažovan ili nije, njegove kompetencije moraju biti na prvom mestu.

 

Po završetku ukupne reforme obrazovanja u Republici Srbiji meriće se ishodi rada, a onda će se znati koja ustanova ostvaruje bolje rezultate. De facto, partijska knjižica ovde nije bitna.

 

Da li su Republici Srbiji, odnosno njenim građanima i privredni potrebni novi zakoni i izmene postojećih zakona? Da li postoji potreba da se nešto dodatno unapredi i poboljšlja obrazovni, ali i naučni sistem?

 

Svakako je zakonodavstvo važan faktor i brzina promena u ovim oblastima zahteva i nova zakonska rešenja. Da bi se oformila nova tela koja bi se bavila unapređivanjem kvaliteta obrazovanja svakako je potrebno doneti novi Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja kao i novi Zakon o visokom obrazovanju.

 

Jako je važno formiranje novog obrazovnog tela (agencije koja bi se bavila samo strukom) što bi dugoročno umanjilo potrebu za čestim menjanjem Zakona.

 

U regionu se sve više govori o Vama, kao lideru i nosiocu obrazovnih procesa i aktivnosti i sve više se priča da veliki broj država dolazi kod po savete. Koliko i da li su stranci spremni da prihvate i primene savete koje im dajete?

 

Veoma je zanimljivo da smo mi postali jedna zanimljiva zemlja u bližem, ali i u evropskom okruzenju kada su u pitanju reforme u obrazovanju. To se naročito izražavalo u Briselu u okviru zemalja regiona pod nadzorom Evropske komisije, ali i na velikim ministarskim konferencijama svetskog nivoa u Parizu i Londonu.

 

Imali smo čast da otvorimo Parisku konferenciju kao država koja je najviše napredovala posebno u oblasti inoformacionih tehnologija u obrazovnom sistemu.

 

Naime, uvođenjem obaveznog programiranja od uzrasta od 11 godina postali smo pravi hit i mnogi su želeli da podele ta iskustva sa nama.

 

Velikom brzinom smo uveli digitalne udžbenike, odmah posle Estonije smo uveli predmet „digitalni  svet“, odnosno rano obrazovanje za digitalne tehnologije.

 

Veoma kvalitan program smo napravili za rano opismenjavanje dece predškolskog uzrasta zajedno sa UNICEF-om pod nazivom „godine uzleta“ i u vreme pandemije najbolje smo se snašli za podizanje celokupnog obrazovnog sistema na online nastavu, itd.

 

Mnoge zemlje regiona, ali i van njega i danas sa mojim timom održavaju prisne kontakte, a sve u cilju sprovođenja njihovih strategija i reformi.

 

Pojedini od njih su veoma svesni da im je to bitno za dalji razvoj obrazovnog sistema.

 

Za kraj, da li mislite da je obrazovni i naučni sistem u Republici Srbiji idealan i/ili da li ima prostora za njegovo unapređenje.

 

Pojedine zemlje imaju određene delove obrazovnog sistema i potrebno je sarađivati sa mnogima da bi vaš obrazovni sistem bio stalno aktivan.

 

Jedna od bitnih stvari da bi se unapređivao „srpski“ model jeste i izdvajanje sredstava iz BDP-a i potrebno je obavezno uvesti platne razrede i značajno proraditi na selekciji kadrova u nastavi, kao i njihovoj spoljašnjoj motivaciji.

 

Svi procesi moraju da predvide nezavisne forme ocenjivanja i permanentno praćenje svih procesa.

 

Danas, kao što vidite svi igraju fudbal na svim kontinentima, a to se može primeniti na reforme obrazovanja.

 

Ko uloži vise novca imaće međunarodno prepoznatljivo bolje obrazovanje što svakako privlači i strane ulagače i investitore da u Srbiji otvaraju visokotehnološke kompanije što bi svakako značajno zadržalo najkvalitetnije mlade ljude da ostanu u Republici Srbiji.