Pre par meseci, kao grom iz vedra neba, zatekla nas je vest da su ministar rada i ministar zdravlja Republike Srbije, nakon razgovora sa stranim investitorima, dogovorili "novi mehanizam kontrole bolovanja" u vidu "pilot projekta", koji će se, ako se pokaže uspešnim, nakon Železare u Smederevu, primeniti i drugde, diljem Srbije.
Naime, požalili su se strani investitori da srpski radnici nisu baš najposvećeniji poslu, naročito u periodu sezonskih radova na kukuruzištu, pa izbegavaju radne obaveze odlaskom na bolovanje.
Ne ulazeći u motive ovakve promocije rada ministarstava, koja je nanela više štete nego koristi našoj zemlji i građanima, Poverenik je u postupku nadzora postavio par pitanja ovim ministarstvima, u vezi sa "pilot projektom", a tiču se pravnog osnova za takvo nešto.
Nije, naime, prvi put da izvršna vlast pokreće projekte i "projekte" koji nemaju nikakvog uporišta u pravnim normama, pravdajući ih na svaki mogući način, osim navođenjem člana zakona i broja "Službenog glasnika".
Iz ličnog iskustva u izradi projekata naučio sam da svakom projektu mora prethoditi tzv. PESTEL analiza, kako bi se ocenilo da li je planirani projekat uopšte održiv iz političkih, ekonomskih, socijalnih, tehnoloških, ekoloških i pravnih razloga. Ako zanemarite jednu od navedenih stavki - vaš projekat pada kao kula od karata, jer nije održiv. Nije sustainable, da upotrebim omiljenu englesku reč.
Na primer, razmislite da li bi, i zašto ne, bio održiv projekat izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji? Ili projekat čipovanja sve novorođene dece? GPS lokator pod kožu i nema više gubljenja ili kidnapovanja. Zvuči dobro, zar ne?
Šta bi to trebalo da bi naš "pilot projekat" postao sustainable, sa pravne tačke gledišta, pa da Poverenik više ne zakera?
U skladu sa odredbom člana 42. Ustava Republike Srbije, obrada podataka o ličnosti uređuje se zakonom. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se obrada mora zasnivati na zakonskom ovlašćenju ili pristanku lica za obradu podataka, a samo izuzetno se obrada može vršiti i bez pristanka, u taksativno nabrojanim slučajevima.
Zakon o radu propisuje da ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje radnika sa rada u, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Isti zakon propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Kaže isti zakon da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti koje ukazuju na zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom, dok se odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra nepoštovanjem radne discipline.
Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da RFZO, odnosno matična filijala, kao i poslodavac, mogu zahtevati da se osiguranik čiju je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, podvrgne ponovnom pregledu od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno drugostepene lekarske komisije, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene sprečenosti za rad. Ponovni pregled se ne može zahtevati ako se osiguranik nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici. Inicijativu da se osiguranik podvrgne ponovnom pregledu može dati i izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija. Ponovni pregled može se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvršene ocene stručno-medicinskog organa u postupku. Osiguranik je dužan da se javi prvostepenoj lekarskoj komisiji, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji, radi pregleda u roku koji ona odredi. Ako se osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na pregled, obustavlja mu se isplaćivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se ne odazove pozivu.
Propisuje ovaj zakon i da osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca, ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad.
Tako kažu zakoni. Koja je onda uloga Ministarstva rada i Ministarstva zdravlja u "kontroli bolovanja"?
Nikakva.
Šalu na stranu, ova ministarstva mogla bi da saslušaju legitimne zahteve stranih investitora i sačine predloge izmena i dopuna postojećih zakona koji regulišu oblast rada i zdravstvenog osiguranja.
Umesto toga, predstavnici naše države daju bombastična obećanja stranim investitorima, kojima se zakon relativizuje a radnici obespravljuju. Ne bih da zvučim zlurado, ali zašto takva obećanja nisu data nekom domaćem privredniku, koji muku muči sa neodgovornim radnicima, koji otvaraju bolovanje kako bi kupili šljive i pekli rakiju?
Ko se ovde kontroliše - radnik ili lekar koji je bolovanje odobrio? Da li se ovde planira uvođenje paralelenog sistema "kontrole bolovanja"? Čemu onda zakon? Ili je možda problem u prevodiocima? Nisam siguran da nešto nije ostalo "lost in translation".
Još uvek se pitam kako se oseća Kinez u Obrenovcu, dok mu se nudi da pregleda 55.000 zdravstvenih kartona, pisanih na ćirilici. Verovatno se ove bizarnosti ni ne sećate, pa nije loše da se podsetimo. Tada je delovalo strašno, a sada samo smešno. Zamislite noćnu moru da pregledate 55.000 zdravstvenih kartona, pisanih kineskim pismom!
Veliki Čarli Čaplin anticipirao je još 1936. godine (!), u svom remek-delu "Moderna vremena", video-nadzor na radnom mestu. Odlazi naš junak sa pokretne trake u toalet, gde pali zasluženu cigaretu, ali ga gazda, nimalo ljubazno, sa ekrana podseća da je vreme da se vrati na posao. O pitanju video-nadzora na radnom mestu možda ću drugi put.
Ono što, međutim, čudi, jeste potpuni izostanak reakcije onih kojih se postupak koji je Poverenik pokrenuo najviše tiče. Možda su imali preča posla na njivi, u voćnjaku ili ispred televizora.
Nikad se podaci o ličnosti ne štite samo da bi se štitili, l'art pour l'art. Zaštita podataka o ličnosti jeste zaštita privatnosti, a zaštita privatnosti je zaštita dostojanstva, prava i slobode. Bez ovih vrednosti čovek prestaje da bude čovek, a radnik postaje rob.
Što se poslodavaca tiče, stranih i domaćih - vaš interes jeste da podatke o ličnosti svojih zaposlenih obrađujete zakonito, svrsishodno i srazmerno. I to nije samo stvar vaše reputacije, već i novca, ako je verovati onome što piše u GDPR, sa kojim se upravo usklađujemo.
Ili su prava građana EU bitnija od prava građana Republike Srbije?
Baš me zanima šta bi na sve ovo rekao stari dobri Čaplin.
Foto: Zlatko Petrović
Autor: Zlatko Petrović
