Ovo neobično korona leto u Beogradu polako se bliži kraju. Mrak već pada ranije, a ni sunce više ne sija onim žarom kao pre. Iznenađeni što je mart, mesec u kome nam se život tako drastično promenio u odnosu na sve prethodne godine, već daleko, iščekujemo jesen pitajući se gde su prošli svi ti dani. Vreme stoji, a ipak neumitno teče. A mi, kao u nekom vakumu, plovimo kroz vreme bez kraja.

 

Muči nas to trajanje,

stanje koje ne možemo da menjamo

i sa kojim ne znamo šta bi!

 

To je nešto slično kao trajanje bilo čega. Beskonačno trajanje školskog časa u adolescentskom uzrastu, trajanje rizične trudnoće, trajanje lošeg braka, trajanje teške bolesti i sl. Niko ne voli trajanje, naročito kada je ono neprijatno, kao sada.

 

Da li će na jesen biti novog pika pandemije?

Da li će to biti oktobar ili novembar?

Da li će napraviti vakcinu i da li će ona biti više korisna nego štetna?

Milion pitanja bez odgovora i konstantno trajanje u vremenu!

 

Pitanje koje se logično postavlja je da li nam samo ostaje da se predamo neizvesnosti i trajanju ili možemo nešto i da uradimo? Ili još bolje: Kako da nužno trajanje pretvorimo u korisno istrajavanje?

 

Da, ta čarobna reč istrajati, istrajavati. Uvek me podseti na naše pretke i sve muke kroz koje su stari narodi nekada davno prolazili. Ono što je zanimljivo je da su oni prirodno, kulturološki umeli  da istrajavaju. Umeli su sebi da objasne onu čuvenu „Strpljiv spašen!“  Dobro, život je tada bio drugačiji, sporiji, sa mnogo manje informacija i eksternih stimulacija. Ipak, gde se izgubio taj talenat za istrajavanjem u našem dobu? Zašto smo toliko nestrpljivi, gde žurimo, kuda to takvom brzinom stremimo?  U toj neumitnoj brzini kretanja i protoka informacija u XXI veku mnogo toga nam promiče, zar ne?

 

Da bi razumeli sebe, a tako i sve druge, da bi razumeli pretke i njihov talenat za istrajavanjem, moramo da zastanemo malo i da se zapitamo:

 

 

Šta je zaista važno?

 

Ne znam kako vama, ali meni su usred svih skorašnjih pandemijskih dešavanja prioriteti poprilično zamenili mesta. Sa prvim usporavanjem i zastajanjem shvatila sam jednu divnu stvar, shvatila sam koliko sam toga uradila u prethodnim godinama. Psihološki gledano, nama je uvek fokus na onim segmentima posla, pa i života, gde nismo sve postigli, gde nismo baš zadovoljni. U tom raspoloženju jurimo da sve to popravimo, nadomestimo, sredimo, završimo. Paradoks je da smo i dalje nezadovoljni jer posao ide sporo, ili ne može sada da se realizuje, nešto još fali i pojavi se još milion sličnih razloga. Ovde je važno setiti se „Komunikacione inteligencije“ i zlatnog pravila da mi upravljamo našim mislima, pa tako  i delima. 

 

Najvažnije je staviti fokus na sve što ste uspeli, na sve što ste postigli, radili, uspešno priveli kraju. Na sve projekte koje ste uprkos virusu koroni ili bilo kojoj drugoj prepreci, uspešno realizovali i popeli se lestvicom tamo gde ste želeli da budete.

 

Iz ličnog iskustva mogu samo reći da je osećaj fenomenalan kada zastanete, osvrnete se i pogledate svoju agendu i sve uspešno realizovane projekte u prethodnom periodu. Postala sam zaista ponosna i zadivljena svojim postignućem! Zadovoljna, pohvalila sam samu sebe i dozvolila da se malo počastim i nagradim za uloženi trud.

 

Uradite to i vi. Napišite šta ste sve uspeli da realizujete u ovoj godini uprkos koroni i svim preprekama, a onda pohvalite i ponegujte sebe nekim lepim poklonom ili nečim za čim dugo čeznete. Vaše unutrašnje biće postaće srećno, zadovoljno i ohrabreno da krene dalje.

 

 

Prepreka će uvek biti, kao i novih neprijatnih rundi u životu. Da bi bili spremni za njih, moramo se osnažiti i uvek iznova prisećati šta je zaista važno. A važni smo zapravo mi sami i naš osećaj postignuća i lične vrednosti. I ovo nije sebično gledište, već polazna tačka. Moramo krenuti od sebe ka drugima, jer svaki drugi pravac je pogrešan!

 

Ostanite uz Komunikologike u doba virusa korone, otkrijte vaše skrivene logike i putanje kojima se kreću, a onda ih usmerite u pravcu koji će vam biti od koristi u vreme  virusa korone, neizvesnosti i jedne ozbiljne, sveobuhvatne društvene krize.

 

U nastavku za više korisnih informacija, pogledajte dva videa snimljena u aprilu, kada je virus korona stigao u Srbiju i jedan zanimljiv ugao posmatranja naše ličnosti.

 

 

Do narednog čitanja...

 

Lep pozdrav,

 

Vaša Prof. dr Jelena Bajić

Lični stav