22. decembra 2025. godine Vlada Republike Srbije donela je Zaključak kojim preporučuje poslodavcima da omoguće zaposlenima da ne rade na Badnji dan.

 

Ova odluka izazvala je brojna pitanja u praksi. Pre svega, da li Badnji dan postaje novi neradni dan i kakve su obaveze poslodavaca prema zaposlenima.

 

Ko je obuhvaćen preporukom?

 

Zaključkom se preporuka odnosi na:

 

  • decembar 2025. godine – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica koje praznike obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, i 
  • januar 2026. godine – za pravoslavne vernike koji praznike obeležavaju po julijanskom kalendaru.

 

Važno je naglasiti da se ovde ne radi o izmeni Zakona o državnim i drugim praznicima, niti o proglašenju novog praznika, već isključivo o preporuci bez obavezujuće pravne snage.

 

Da li su poslodavci dužni da Badnji dan proglase neradnim?

 

Ne. Poslodavci nisu u zakonskoj obavezi da postupe po preporuci Vlade.

 

Oni mogu, ali ne moraju, da Badnji dan organizuju kao neradan. Ukoliko odluče da se tog dana radi, ne čine povredu zakona, niti snose bilo kakve sankcije.

 

Obaveze poslodavaca ostaju iste kao i za svaki drugi radni dan, osim ako:

 

  • kolektivnim ugovorom,
  • pravilnikom o radu ili
  • ugovorom o radu

 

nije predviđeno drugačije rešenje.

 

Rad na Badnji dan i pravo na uvećanu zaradu

 

Kako Badnji dan nije zakonom utvrđen kao neradan dan, zaposlenima koji tog dana rade ne pripada automatski pravo na uvećanu zaradu, niti posebna dnevnica.

 

Međutim, Zaključak Vlade sadrži dodatnu preporuku za poslodavce:

 

  • koji obavljaju delatnosti od javnog interesa i moraju da obezbede neprekidan rad, ili
  • čija priroda delatnosti i tehnološki proces ne dozvoljavaju prekid rada.

 

Njima se preporučuje da zaposlenima koji rade 24. decembra, odnosno 6. januara, obezbede prava kao da rade na dan praznika koji je neradan dan, iako to nije zakonska obaveza.

 

Podsećamo da prema članu 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan, najmanje 110% od osnovice, ali se ta odredba ne primenjuje automatski na Badnji dan, već samo ako se poslodavac odluči da preporuku Vlade primeni.

 

Pravna priroda preporuke. Simbolika ispred obaveze

 

Preporuka Vlade Srbije ima pre svega društveni i simbolički značaj. Njome se uvažava verski identitet i osećanja velikog broja građana, ali se ne uvode nova prava zaposlenih niti nove obaveze poslodavaca.

 

U praksi se očekuje da će preporuku u većoj meri primeniti:

 

  • državni organi,
  • javna preduzeća,
  • velika privredna društva i kompanije sa razvijenom HR politikom.

 

Ipak, oni koji odluče drugačije, ne postupaju protivno zakonu.

 

Zaključak

 

Badnji dan, uprkos preporuci Vlade, ostaje radni dan u pravnom smislu.

 

Sve eventualne povlastice za zaposlene tog dana zavise isključivo od odluke poslodavca ili odredbi internih akata.

 

Za poslodavce, preporuka predstavlja poziv na društvenu odgovornost.

 

Za zaposlene, razlog da poznaju svoja prava, ali i njihove granice.

 

Autor: Redakcija LAWLife portala za pravo i privredu