„U vremenu u kom vidljivost znači poverenje,
advokatura ne može sebi da priušti luksuz nevidljivosti“ –
Milan Čukić, osnivač LAWLife portala za pravo i privredu
Između etike, realnosti i odgovornosti prema profesiji
Kao neko ko je osnovao i uređivao LAWLife portal za pravo i privredu (jedini zvanično registrovani medij u Republici Srbiji posvećen pravu na prvom mestu) sa jasnom idejom da pravo približi privredi, građanima i savremenom društvu smatram da je obraćanje disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije važno.
Međutim, ono istovremeno otvara prostor za dublje i iskrenije preispitivanje pravca u kome se advokatura kreće, barem kada govorimo o reklamiranju i marketingu.
Ne sporim osnovnu nameru, zaštitu dostojanstva profesije. To je temelj bez kojeg advokatura ne može opstati.
Ili ipak može. Svedoci smo da advokatura opstaje i kada ne postoji zaštita dostojanstva profesije, jer imamo jedinstvenu priliku da uživamo u komunikaciji advokata počev od raznih Viber grupa pa preko različitih društvenih mreža.
Problem nastaje u trenutku kada se savremeni oblici komunikacije gotovo automatski poistovećuju sa nedozvoljenim reklamiranjem.
Advokatura danas ne postoji u vakuumu.
Ona je deo tržišta, deo privrede, deo društva koje funkcioniše brzo, digitalno i transparentno.
Ignorisanje te činjenice znači, u krajnjoj liniji, udaljavanje profesije od onih kojima je namenjena.
Osim ako cilj nije vratiti advokaturu decenijama unazad.
Kada advokat putem društvenih mreža objašnjava neki pravni institut, ukazuje na rizike u poslovanju ili komentariše zakonske izmene, to ne mora i ne može biti reklama.
To je edukacija. To je društvena odgovornost.
To je ono što je LAWLife portal za pravo i privredu od početka promovisao: pravo koje je razumljivo, dostupno i korisno.
Marketing nije isto što i reklamiranje
Važno je jasno reći i sledeće: marketing, u svom suštinskom i profesionalnom smislu, ne predstavlja nužno reklamiranje, već stratešku komunikaciju znanja, vrednosti i identiteta. Što je legitimno u svakoj savremenoj profesiji, pa i advokaturi.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i pitanje sadržaja na internet prezentacijama advokata. Postavljanje bloga na sajtu advokata, samo po sebi, ne predstavlja reklamiranje.
Naprotiv, ukoliko je sadržaj usmeren na edukaciju, analizu propisa, sudske prakse i razumevanje pravnih pitanja, takav pristup doprinosi pravnoj sigurnosti i podizanju pravne kulture. Granica, naravno, postoji i ogleda se u izbegavanju agresivne promocije, samohvale, garantovanja ishoda ili bilo kakvog narušavanja dostojanstva profesije.
Naravno, postoji granica i u širem smislu. Senzacionalizam, samopromocija bez pokrića, otkrivanje poverljivih informacija ili trivijalizacija postupaka to ne može i ne sme biti deo profesije.
Ali isto tako, ne može se svaka vidljivost tretirati kao pretnja ugledu advokature, jer postoji neznatan broj advokata koji se služe navedenim, a nečasnim sredstvima.
Kao urednik, imao sam priliku da sarađujem sa velikim brojem advokata koji su upravo kroz javni nastup podizali nivo pravne kulture u društvu. Njihov rad nije urušio profesiju. Naprotiv, učinio ju je relevantnijom.
Zato verujem da je ključ u preciziranju, a ne u restrikciji.
Umesto opštih upozorenja koja mogu proizvesti strah i povlačenje iz javnog prostora, potrebno je jasno definisati: šta je nedozvoljena reklama, šta je legitimna profesionalna komunikacija i gde je granica između lične promocije i javnog interesa.
Ako advokaturu zatvorimo u okvire koji ne prate vreme, rizikujemo da postane nevidljiva. A u svetu u kom vidljivost često znači i poverenje to nije mala stvar.
LAWLife portal za pravo i privredu je nastao upravo iz potrebe da se profesija otvori i približi građanima i privredi, ali ne da bi izgubila dostojanstvo, već da bi ga pokazala na pravi način.
Zato ovaj trenutak vidim ne kao sukob, već kao priliku da advokatura uredi svoj odnos prema savremenim medijima, zadrži svoje vrednosti i istovremeno prihvati realnost u kojoj deluje.
Jer ugled profesije se danas ne čuva tišinom, već načinom na koji govorimo.
Advokatura između tradicije i tržišta
Kada govorimo o reklamiranju u advokaturi postoji liberalni model, poput SAD i Velike Britanije, gde su agresivne kampanje i bilbordi uobičajeni i restriktivni model u Srbiji i regionu, gde je reklamiranje strogo zabranjeno radi očuvanja dostojanstva profesije.
Između njih se nalazi Evropska unija, koja postepeno popušta pravila dozvoljavajući informativnu promociju stručnosti bez napadnog marketinga. Uprkos razlikama, globalni trend je prelazak na suptilnije metode poput pisanja stručnih tekstova i edukacije klijenata putem interneta.
Ako su strateški ciljevi Srbije Evropska unija, evropske i zapadne vrednosti, kao i evropski pravni okvir, onda je pitanje vremena kada će i advokatura morati da napravi jasan zaokret od rigidnih zabrana i prihvati liberalni model informativne vidljivosti.
Šta su stvarni problemi profesije
Svesti probleme advokature samo na pitanje marketinga bilo bi banalizovanje mnogo dublje krize koja nedvosmisleno postoji. Reklamiranje je samo površinski simptom, dok su pravi potresi unutar profesije daleko ozbiljniji i tiču se same srži opstanka advokature.
Gubitak ekskluzivnosti u pružanju pravne pomoći: Sve je veći utisak da se različitim agencijama, udruženjima i javnim beležnicima prepuste poslovi koji su tradicionalno pripadali advokatima, čime se profesija polako istiskuje iz pravnog sistema.
Ugrožena procesna ravnopravnost: Advokat u sudnici sve češće gubi ulogu ravnopravnog procesnog činioca i postaje „nužno zlo“ u postupku koji država želi da završi što pre, često na štetu kvaliteta odbrane.
Egzistencijalna nesigurnost i porezi: Pitanje paušalnog oporezivanja nije samo ekonomsko, već pitanje opstanka malih, nezavisnih kancelarija koje ne mogu da izdrže administrativne namete kakve imaju velike korporacije.
Bezbednost kao sistemski propust: Napadi na advokate se i dalje ne tretiraju sa istom ozbiljnošću kao napadi na nosioce pravosudnih funkcija, što šalje poruku da je profesija nezaštićena meta.
Institucionalna blokada: Česte neuspele sednice i nemogućnost kvoruma u AKS, ali i ostalih komora (Advokatska komora Beograda i dr.) pokazuju da struka ne može da postigne unutrašnji konsenzus, što državi olakšava da donosi zakone bez uvažavanja glasa advokature.
Kao što se može videti, postoji više faktora koji utiču na značaj i ulogu advokature. Ako, pored svega navedenog, advokatura opstane, to znači da je istupanje advokata u javnosti njen najmanji problem.
Ukoliko advokatura izgubi vidljivost, izgubiće i relevantnost i uticaj. Jasno je da profesija koja nije relevantna u društvu postaje samo formalna kategorija, a ne stvarna snaga pravnog sistema.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Milan Čukić, osnivač LAWLife portala za pravo i privredu