Lišenje poslovne sposobnosti u našem pravnom sistemu regulisano je Porodičnim zakonom, a sam postupak za lišenje poslovne sposobnosti regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku. Punoletno lice zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju može biti lišeno poslovne sposobnosti i to tako da postoji:
Da li se može vratiti poslovna sposobnost?
Punoletnom licu lišenom poslovne sposobnosti može se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Ko se obaveštava o lišenju poslovne sposobnosti?
Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva. Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Ako lice lišeno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka o lišenju poslovne sposobnosti upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.
Ko može pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti?
Postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće po službenoj dužnosti, kao i na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti. Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim licem žive u porodičnoj zajednici. Predlog za pokretanje postupka može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga.
Kako se pokreće postupak radi lišenja poslovne sposobnosti?
Radi lišenja poslovne sposobnosti nekog lica podnosi se predlog čime se pokreće vanparnični postupak. Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim. Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje postupka. Radi sačinjavanja ovog predloga najbolje je da se konsultujete sa advokatom.
Kako izgleda postupak?
Na ročištu sud će saslušati lice prema kome se postupak vodi, osim ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Lice prema kome se postupak za lišenje poslovne sposobnosti vodi mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti, koji će dati nalaz i mišljenje o stanju mentalnog zdravlja i sposobnosti tog lica za rasuđivanje.
Kad nađe da postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, sud će lice prema kome se postupak vodi lišiti poslovne sposobnosti potpuno ili delimično. U rešenju kojim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti sud određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine. U rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, sud je dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno.
Da li može biti lišeno poslovne sposobnosti lice koje ugrožava sopstvena ili tuđa prava i interese, usled zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih droga?
Odgovor je da. Međutim, sud može odložiti donošenje rešenja o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano može očekivati da će se lice, prema kome se vodi postupak, uzdržati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Sud će odložiti donošenje rešenja i ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne lečenju u određenoj zdravstvenoj ustanovi. Sud može da odloži donošenje rešenja o lišenju poslovne sposobnosti za vreme od šest do dvanaest meseci. Rešenje može da se opozove ako lice prekine lečenje ili bude otpušteno iz zdravstvene ustanove zbog narušavanja reda.
Stavljanje pod starateljstvo lica lišenog poslovne sposobnosti
Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj lica lišenog poslovne sposobnosti. Organ starateljstva može odlučiti, ako je to u interesu lica lišenog poslovne sposobnosti, da mu ne ostavlja staratelja nego da dužnost staratelja vrši neposredno. Pred organom starateljstva sprovodi se poseban postupak radi postavljanja staratelja.
Koje su dužnosti staratelja?
Staratelj je dužan da se stara o štićeniku, da se stara o njegovoj ličnosti, da ga zastupa, da pribavlja sredstva za izdržavanje štićenika, da upravlja imovinom štićenika, da raspolaže imovinom štićenika. Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Staratelj ima obavezu da podnosi izveštaje organu starateljstva i polaže račune o svom radu.
Autor: Advokat Biljana Anđelković
