“Frilenser” ili u grubom prevodu “honorarac” je lice koje obavlja određene i pojedinačne poslove za klijenta ili privredno društvo. Dakle, frilensing nije delatnost ili zanimanje. Šta više, termin “frilenser” ili “honorarac” se ne spominju u srpskom zakonodavstvu i njihovo poslovanje nije regulisano niti Zakonom o radu, Zakonom o porezu na dohodak građana, niti poreskom regulativom.
Ovo ni u kom slučaju ne znači da frilenseri ne moraju da plaćaju porez jer ih zakon ne prepoznaje. Naprotiv, poreska obaveza za fizička lica koja nisu preduzetnici postoji i ona se u slučaju obavljanja poslova tipičnih za frilens plaća za svaki pojedinačni priliv novca, odnosno od svake posebne zarade.
Poreska obaveza na dohodak građana ustanovljena je Zakonom o porezu na dohodak građana, gde se članovima 1-3 propisuje da:
- porez na dohodak građana plaćaju sva lica koja ostvaruju dohodak,
- se dohodak građana plaća na prihode iz svih izvora, osim posebno izuzetih ovim zakonom
- pod ovaj porez potpadaju zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, prihodi kapitala, prihodi od nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi.
Da li je bitan način plaćanja?
Ukratko – ne! U praksi, frilenseri svoj rad naplaćuju putem svojih ličnih deviznih računa koje imaju u bankama u Srbiji ili putem PayPal servisa i sličnih poput Payoneer, Caxton i dr. Ovo pitanje je jedino od značaja za ekonomičnost, ali sa poreske tačke gledišta način pristizanja sredstava je potpuno nebitan i može biti i “na ruke”.
Dakle, od važnosti su samo sledeće činjenice:
- lice je radno angažovano od strane klijenta
- to lice je po osnovu tog rada plaćeno
- na isplaćeni iznos nastala je poreska obaveza
Kako se prijavljuje porez ako nisam registrovao firmu?
Ukoliko nemate registrovanu delatnost, već ste novac primili kao fizičko lice po osnovu nekog neformalnog radnog angažovanja, potrebno je da sami u roku od 30 dana popunite i podnesete adekvatnu poresku prijavu nadležnoj poreskoj upravi.
U praksi, to može izgledati ovako: Pronađete poslodavca kome je potrebno odraditi neki posao (bez obzira da li je to domaći ili strani poslodavac, odnosno da li je to posao pronađen putem neke od platformi Fiverr, Upwork, Freelancer i dr.). Nakon izvršene isplate, od momenta kada Vam je novac raspoloživ za Vas nastaje poreska obaveza koju trebate izmiriti u roku od 30 dana. U okviru ovog zakonskog roka potrebno je popuniti i podneti PP OPO prijavu mesno nadležnoj poreskoj upravi (prema Vašem mestu prebivališta) i isplatiti novac.
Obrazac požete preuzeti ovde: https://www.paragraf.rs
Za svaku posebnu uplatu nastaje posebna poreska obaveza za koju teče poseban rok od 30 dana.
Ovaj način plaćanja poreza “po odbitku” je najnepovoljniji vid oporezivanja i njegova svrha je suzbijanje sive ekonomije, odnosno da građane navede da svoju delatnost registruju.
Prekršajna odgovornost
Izbegavanja plaćanja poreza na bilo koji način, odnosno neprijavljivanje stečenih prihoda, prikrivanje podataka ili drugih činjenica koji su od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze, povlači sa sobom prekršajnu ili krivičnu odgovornost poreskog obveznika.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji čl. 10 st. 1 tč. 2 ustanovaljava obavezu prijavljivanja i pravilnog plaćanja poreskih obaveza.
Čl. 180 st. 1 tč. 6 ZOPPPA utvrđuje odgovornost za poreski prekršaj fizičkih lica koja nisu preduzetnici i to u slučaju da:
Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza od značaja za utvrđivanje poreza (član 25. tačka 2), član 38. st. 2. i 3, član 40. stav 1. i član 41);
Ističemo da ovo nisu jedine prekršajne odredbe u odnosu na fizička lica, već da smo se u cilju rasterećenja ovog teksta ograničili na ovu jednu, kao najčešću.
Krivična odgovornost
Podjednako je važno napomenuti da ukoliko iznos poreza koji se izbegava prelazi milion dinara poreski obveznik čini krivično delo Poreska utaja iz čl. 225 Krivičnog zakonika koje glasi:
“Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
Postoje i kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela ukoliko obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi pet odnosno petnaest miliona dinara, u kojim slučajevima su zaprećene i veće kazne.
Krivično delo Poreska utaja se goni po službenoj dužnosti, što znači da će nadležni javni tužilac odmah po saznanju za učinjeno delo ili učinioca pokrenuti istragu, odnosno krivični postupak. Informacije o učinjenom delu i osumnjičenom licu javni tužilac najčešće dobija od poreske inspekcije ili poreske policije koji do istih dolaze operativnim radom.
Do sada smo obradili temu oporezivanja dohotka fizičkih lica i ustanovili da je takav način oporezivanja najnepovoljniji. Pored toga, istakli smo da izbegavanjem poreza obveznik čini prekršaj odnosno krivično delo, koje sa sobom povlači značajne kazne.
Imajući prethodno u vidu, u daljem tekstu bavićemo se rešenjima ovih problema.
Registracija delatnosti
Po našem mišljenju, najbolje rešenje je registracija preduzetničke delatnosti i režim paušalnog oporezivanja. Pored registracije preduzetnika, na raspolaganju je i registracija društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), kao i druge zakonom predviđene forme pravnih lica.
Kako se registruje preduzetnik?
Registracija se vrši kod Agencije za privredne registre. Postupak započinje popunjavanjem Registracione prijave uz koju je potrebno priložiti zahtevane dodatke, priloge i dokaze. Pored neophodne dokumentacije uz prijavu je potrebno dostaviti i dokaz o plaćenim taksama. Lice koje želi da registruje svoju delatnost to može učiniti samostalno ili putem advokata.
Naknada za registraciju osnivanja preduzetnika iznosi 1.500,00 dinara i ista se plaća na račun Agencije, na poseban poziv na broj koji se posebno za svaku uplatu dodeljuje na sajtu APR.
Agencija za privredne registre sprovešće postupak registracije u roku od 5 radnih dana, nakon čega će preduzetnik biti aktivan. Preduzetniku će se kroz postupak registracije dodeliti matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB), prijavu na traženi režim oporezivanja, Potvrdu o izvršenoj prijavi na registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), kao i broj zdravstvnog osiguranika.
Nakon izvršene registracije preduzetnika, potrebno je otvoriti poslovni račun u banci po izboru.
Šta znači biti preduzetnik?
Ovde želimo da razjasnimo neke, u praksi česte, nedoumice.
Naime, ne registruje se “preduzetnička radnja” kao entitet, već je sama ličnost lica koje se registruje – preduzetnik. Radnja, dakle, predstavlja fikciju, odnosno najčešće manifestaciju delatnosti preduzetnika.
Na ovo Vam skrećemo pažnju iz razloga što preduzetnik za sve svoje obaveze odgovara svom svojom imovinom, a ne samo imovinom svoga poslovanja ili imovinom “radnje”. Radnja ne postoji, postoji samo ličnost preduzetnika i adresa na kojoj obavlja delatnost.
Paušalno oporezivanje
Paušalno oporezivanje regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, konkretno članovima 40-42 kojima su propisani uslovi za paušalno oporezivanje.
Paušalno oporezivanje je po našem mišljenju najpovoljniji vid oporezivanja budući da obvezniku pruža određenu slobodu raspolaganja novcem i ne zahteva podnošenje kompleksnih finansijskih izveštaja i vođenje detaljnih poslovnih knjiga. Iznos novca na ime poreza se plaća na mesečnom nivou, a osnovicu utvrđuje poreska uprava. Potreba za knjigovođom je ovde minimalna ili ne postojeća.
Ističemo da je preduzetnik paušalac obavezan da vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu kao i da čuva sve izdate račune (fakture). Poreska obaveza postoji za svaki mesec obavljanja delatnosti bez obzira na činjenicu da li je u tom mesecu ostvarena dobit. Posebno napominjemo da je ZPODG čl. 40 st. 2 tč. 4 propisano da preduzetnik koji ostvaruje godišnji prihod u iznosu od preko 6 milion dinara – ne može biti paušalno oporezovan.
Takođe, paušalno oporezivanje nije moguće kod svih delatnosti, pa je naš savet da se pre registrovanja delatnosti posavetujete sa vašim advokatom.
Otvaranje firme – društvo sa ograničenom odgovornošću
U slučaju da imate potrebu da osnujete firmu, odnosno privredno društvo sa ograničenom odgovornišću, predlažemo da pročitate naš stručni tekst “Osnivanje firme i opšti akti poslodavca” u kom tekstu detaljno govorimo o registraciji i opštim aktima koje privredno društvo mora imati od samog osnivanja.
Osnivanje firme u ovakvoj formi mnogo je pogodnije u slučaju da već sada znate da ćete imati prihode veće od 6 miliona dinara, kao i veći broj zaposlenih radnika.
Autor: Advokat Biljana Anđelković
