This site can’t be reached”
Da li ti se ikada desilo da pokušaš da pristupiš određenoj internet stranici, a da te provajder (u daljem tekstu: “Internet Service Provider - ISP”) u tome blokira?
Internet u Srbiji je od svojih najranijih početaka bio slobodan i otvoren. Niko nije filtrirao internet sadržaj i korisnici su bili u mogućnosti da slobodno pristupe bilo kom sadržaju na web-u. Određene privatne i korporativne mreže su imale neka ograničenja, no svi korisnici koji su pristupali internetu preko komercijalnih ISP-ova imali su potpuno nesmetan pristup svim web adresama i servisima, bez izuzetaka.
O čemu se ovde, zapravo, radi?
U poslednje vreme, korisnicima mreže VIP onemogućeno je pristupanje nekim od svetski poznatih sajtova za igre na sreću i klađenje, kao što su bet365.com, bwin.com, williamhill.com, bet-at-home.com i tako dalje.
Naime, kada se preko VIP mreže pokuša pristup navedenim stranicama, na ekranu se umesto željenog sadržaja prikaže generička poruka tipa: „This site can’t be reached“, „This site can’t provide secure connection“ i sl.
Šta kažu iz VIP-a?
VIP u svom obrazloženju onemogućavanja pristupa navedenim internet stranicama navodi da „pod pretnjom prekršajne odgovornosti ne sme da omogući priređivanje igara na sreću putem interneta licima koje nemaju odobrenje Uprave za igre na sreću, kao ni učestvovanje u tim igrama“, te da je „jedini način za poštovanje zakona i privatnosti korisnika u ovom slučaju blokiranje pristupa internet stranicama koje su na spisku nadležne Uprave (za igre na sreću)“.
Međutim, da li je takvo obrazloženje osnovano?
Osnov za ovakvo postupanje
VIP, formalno gledano, osnov za ovakvo postupanje nalazi u odredbama Zakona o igrama na sreću. Navedeni zakon, između ostalog, propisuje da je zabranjeno „omogućavanje priređivanja igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije licu koje ne poseduje odobrenje“ kao i „omogućavanje učestvovanja u igrama na sreću preko sredstava elektronske komunikacije koje organizuje lice koje ne poseduje odobrenje“.
Ipak, sva je prilika da je postupanje VIP-a prevashodno motivisano navodnim dopisom Uprave za igre na sreću koji je upućen na adresu više operatera sa ciljem da operateri onemoguće pristup nekim od svetski poznatih sajtova za igre na sreću i klađenje, pod pretnjom pokretanja prekršajnog postupka.
Ovakav pokušaj Uprave za igre na sreću da izvrši pritisak na ISP-ove, sve sa namerom blokiranja pristupa navedenim inostranim sajtovima za igre na sreću i klađenje, nesumnjivo ukazuje na ubrzan put ka cenzuri interneta. Zašto? Odgovor je logičan:
- ISP-ovi ne učestvuju u igrama na sreću;
- ISP-ovi ne omogućavaju uplatu uloga u Srbiji za učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu.
Zašto je ovakvo postupanje Uprave za igre na sreću protivpravno?
Ustav Republike Srbije, kao vrhovni pravni akt jedne države, predviđa da „u Republici Srbiji nema cenzure“, te da samo „nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja“.
Osim toga, Zakon o javnom informisanju, kao pravni akt koji se određenim delom reguliše predmetnu materiju, predviđa i da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ovlašćenja. Imajući u vidu značaj prava na slobodu javnog informisanja, zakonodavac je predvideo da o ograničenjima takvog prava može da odlučuje isključivo sud.
Pored navedenog, treba imati u vidu i odredbe Zakona o elektronskoj trgovini koji propisuje da: „pružalac usluga koji prenosi elektronske poruke koje mu je predao korisnik usluga, nije odgovoran za sadržaj poslate poruke i njeno upućivanje, ako nije:
- inicirao prenos;
- izvršio odabir podataka i dokumenata koji se prenose;
- izuzeo ili izmenio podatke o sadržaju poruke ili dokumenata;
- odabrao primaoca prenosa.
Do ovog slučaja, u Republici Srbiji nije bilo filtriranja interneta što znači da su naši građani mogli slobodno da pristupe svim online sadržajima i uslugama. Ukoliko se dopis Uprave za igre na sreću prihvati kao jači od Ustava i zakona, to može predstavljati opasan presedan koji će Srbiju približiti državama bez slobodnog interneta, poput Kine, Turske i Rusije. Istovremeno, navedenim postupanjem bi se prihvatio primat akta kao što je dopis koji de facto nije nikakav pravni akt, odnosno ne predstavlja nikakav pravno relevantan dokument, u odnosu na Ustav i zakone, što bi bio začetak stvaranja vrlo opasne prakse koja bi imala dalekosežne posledice po načela po kojima funkcioniše (ili bi barem trebalo da funkcioniše) jedna pravna države, odnosno po čitav koncept vladavine prava.
U konkretnoj situaciji, ovakvo svojevoljno postupanje Uprave za igre na sreću je protivzakonito i protivustavno i predstavlja flagrantno kršenje osnovnih ljudskih prava.
Da zaključimo…
Navedeno nije prvi pokušaj državnih organa da slanjem dopisa ISP-ovima blokiraju pristup internet adresama inostranih priređivača igara na sreću.
Prvi poznat slučaj je zabeležen 2012. godine kada je ISP-ovima zaprećeno čak i pokretanjem krivičnog postupka za neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Nakon toga, Poreska uprava je 2014. godine poslala slično obaveštenje, tražeći preduzimanje hitnih mera iz delokruga rada ISP-ova.
Međutim, do danas Uprava za igre na sreću, kao ovlašćeni podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, nije inicirala pokretanje takvog postupka ni protiv jednog ISP-a u Republici Srbiji.
Ovakvo postupanje Uprave za igre na sreću koja je pokušala da izvrši pritisak na ISP-ove kako bi se blokirali inostrani sajtovi za organizovanje igara na sreću, predstavlja uznemirujući trend, a sve sa ciljem očuvanja državnog monopola u priređivanju igara na sreću.
U svakom slučaju, deluje da je blokiranje pristupa inostranim sajtovima za organizovanje igara na sreću u najmanju ruku upitno ukoliko država „ohrabruje“ online klađenje organizovano od strane nacionalnih kompanija ili nema propisanu nacionalnu strategiju za sprečavanje pojave zavisnosti. U tim okolnostima, blokiranje pristupa ne čini se opravdanim u demokratskom društvu, jer država „targetira“ isključivo inostrane sajtove za organizovanje igara na sreću, a sve sa ciljem zaštite svog monopola.
Za razliku od Republike Srbije, u Republici Hrvatskoj, na primer, je postupak onemogućavanja pristupa sajtovima za organizovanje igara na sreću uređen na transparentniji način. Naime, da bi ISP blokirao pristup takvim sajtovima u Republici Hrvatskoj, neophodno je da pre toga poreska uprava utvrdi da se radi o nedozvoljenom organizovanju igara na sreću i potom izda nalog o zabrani rada koji podrazumeva blokiranje pristupa sadržaju navedenog sajta. Takav nalog se potom dostavlja ISP-u koji sprovodi i blokira pristup sajtu.
Ovo, kao i nekoliko drugih postupaka Vlade (npr. zahtev nadležnog ministra za zatvaranje „Twitter“ naloga), nedvosmisleno ukazuje na cenzuru interneta, sve sa ciljem očuvanja monopola zainteresovanih strana koje poslovično štite državni interes.
I pored toga, otvoreni internet ostaje najplodnije tlo za inovacije, društveni razvoj i komercijalne interese. Imajući to u vidu, u interesu svih je maksimalno uzdržavanje od uvođenja bilo kakvih mera cenzurisanja interneta, kao i očuvanje slobodnog internet neba.
Koautori zahvalnost za ovaj tekst duguju i zajednici sharefoundation.info koja je svakako jedan od pionira otvaranja ove teme za koju smatramo da je od velike važnosti za očuvanje slobode modernog čoveka.
Tekst ne predstavlja pravni savet, već stav koautora.
Autori: Advokat Luka Jagić & Advokat Petar Milojević
Foto: Advokat Luka Jagić & Advokat Petar Milojević
