Situacija koja je mnoge od vas zadesila sigurno je uznemiravanje od strane trgovaca koji nudeći svoju robu i usluge, neprestano pozivaju na telefon. Pored toga, veoma česta situacija je i ostavljanje reklamnog materijala u poštansko sanduče.
Zakon o zaštiti potrošača koji je trenutno na snazi, ovakva ponašanja definiše kao nasrtljivu poslovnu praksu.
ŠTA SE SMATRA NASRTLJIVOM POSLOVNOM PRAKSOM?
Zakon je jasno definisao kakve situacije mogu da se podvedu pod ovaj pojam:
- Stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti prostoriju dok ne zaključi ugovor;
- Poseta potrošaču u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti odnosno suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati osim radi ostvarivanja potraživanje iz ugovora;
- Visestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi potraživanja po ugovoru;
- Zahtev da potrošač koji namerava da ostvari svoja prava iz polise osiguranja, dostavi svoja dokumenta koja se ne mogu smatrati značajnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva ili uporno izbegavanje da se odgovori na zahtev potrošača, radi odvracanja od ostvarivanja njegovog ugovornog prava
- Direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja;
- Zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio;
- Izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod;
- Stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist kada nagrada ili korist ne postoji ili ako je preduzimanje bilo kakve radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili pretrpi određene troškove.
KAKVE SANKCIJE JE PROPISAO ZAKON O PREKRŠAJIMA?
U cilju podizanja pravne svesti, važno je da napomenuti da je prema postojećim propisima ovakvo ponašanje pravnog lica i preduzetnika sankcionisano.
Naime, Zakon o prekršajima propisuje da će se pravno lice kazniti za obavljanje nasrtljive pravne prakse iz pomenutog člana Zakona o zaštiti potrošača, novčanom kaznom u iznosu od 300.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara.
Novčana kazna predviđena za ovaj prekršaj ukoliko ga izvrši fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 50.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.
Osim novčane kazne, zakonom je predviđeno da se uz novčanu kaznu, pravnom licu ili preduzetniku može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Pored toga pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane objavljivanja presude.
Za isti prekršaj, odgovornom licu u pravnom licu se uz novčanu kaznu može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od tri meseca do godinu dana.
NACRT ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA
Iako novi Zakon o zaštiti potrošača još uvek nije stupio na snagu, što se očekuje u prvoj polovini 2021. godine, u nacrtu zakona stoji jedna novina. Naime, prvi put je predviđeno uvođenje registra "Ne zovi".
Potrošači koji ne žele da ih trgovci kontaktiraju putem telefona te na taj način plasiraju svoju robu ili usluge, dobiće mogućnost da ostavljanjem svog broja u ovaj registar izbegnu ovu situaciju. Na taj način će trgovcima biti zabranjeno da ih zovu, ako pak prekrše ovu zabranu, mogu prekršajno odgovarati.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Jovana Govedarica, advokat.