Pravni vodič za kripovalute u Srbiji

PRAVNA REGULATIVA DIGITALNE IMOVINE

Uvod

Uvodna razmatranja

Krajem prošle i početkom ove godine tržište kriptovaluta, po obimu trgovine i skoku cena te digitalne imovine, nastavlja strmoglavo da raste i napreduje, te dobija sve veći lokalni i globalni značaj.

S tim u vezi, Bitkoin je, na primer, kao najpoznatija kriptovaluta zabeležila ovog meseca istorijski skok vrednosti na iznos od 58.000,00 američkih dolara za jedan bitkoin.

Inače, pored Bitkoina, neke od najpoznatijih kriptovaluta čija vrednost ovih dana raste jesu i Ethereum, Litecoin, Tether, Bitcoin Cash, itd.

Sa druge strane, Republika Srbija je u prethodnom periodu ispravno odlučila da prati korak tih savremenih trendova te da time stane u red zemalja koje su, između ostalog, pravno regulisale kriptovalute i transakcije kriptovalutama.

U svetlu navedenog, Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 17. decembra 2020. godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“ br. 153/2020, u daljem tekstu „Zakon“).

Međutim, kako bi se ostavilo dovoljno vremena pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom da usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama Zakona, predviđeno je da Zakon počinje da se primenjuje po isteku 6 meseci od dana stupanja na snagu.

Ustavni osnov i razlozi za donošenje Zakona

Inače, ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. i 7. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, kao i svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

Takođe, najvažniji razlozi za donošenje ovog Zakona su:

• regulisanje tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, s jedne strane, i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe, s druge strane;
• omogućavanje finansiranja pomoću investicionih tokena;
• unapređenje i razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije;
• jačanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.

Šta je digitalna imovina?

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina kako je Zakon definiše, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. 

Iz pojma digitalne imovine zakonodavac isključuje one digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, kao i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima.

Digitalna imovina se javlja u 2 osnovna oblika:

• virtuelna valuta se definiše kao vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski;
• digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Izdavanje digitalne imovine

Izdavalac digitalne imovine može biti domaće ili strano fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik.

Izdavanje digitalne imovine je načelno slobodno, jer za to nije predviđena posebna dozvola koju izdaju državni organi, već je samo potrebno da se poštuju odredbe i ograničenja propisana Zakonom.

Međutim, ukoliko digitalna imovina ima osobine finansijskog instrumenta, primenjivaće se Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br 31/2011, 112/2015, 108/2016, 9/2020 i 153/2020) uz izuzetak da se navedeni propis neće primeniti (već će se primeniti Zakon o digitalnoj imovini), ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

• digitalna imovina nema odlike akcija;
• digitalna imovina nije zamenljiva za akcije;
• ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.

Važno je napomenuti da se prilikom izdavanja digitalne imovine objavljuje dokument koji se naziva beli papir  i koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom, sa ciljem da omogući investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.  

Međutim, Zakon izričito propisuje da je izdavanje digitalne imovine u Republici Srbiji dozvoljeno, bez obzira na to da li je za nju sačinjen i/ili odobren beli papir.

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju nije odobren beli papir

Ipak, inicijalna ponuda digitalne imovine za koju nije odobren beli papir se ne može oglašavati u Republici, osim u skladu sa aktom nadzornog organa.

Izuzetno, izdavalac može oglašavati inicijalnu ponudu digitalne imovine za koju nije odobren beli papir u sledećim slučajevima:

• inicijalna ponuda je upućena manjem broju od 20 fizičkih i/ili pravnih lica;
• ukupan broj digitalnih tokena koji se izdaju nije veći od 20;
• inicijalna ponuda je upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan kupovine/ulaganja, po kupcu/investitoru;
• ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac je manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobren beli papir

Izdavalac je u ovom slučaju dužan da pri oglašavanju navede da je beli papir objavljen ili da će biti objavljen, uz informaciju na kom mestu i na koji način investitori mogu da ga dobiju.

Zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira ponosi se nadzornom organu i to od strane izdavaoca ili lica koje je on ovlastio na to.

Nadzorni organ u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva donosi rešenje kojim odobrava objavljivanje belog papira i dostavlja ga podnosiocu zahteva.

Zakonom su propisani razlozi za odbacivanje i odbijanje zahteva za objavljivanje.

Ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od kada je odobreno objavljivanje belog papira.

Šta je izveštaj o ishodu inicijalne ponude? 

Ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, izdavalac je dužan da, najkasnije u roku od 3 radna dana po okončanju inicijalne ponude, na svojoj internet prezentaciji objavi izveštaj o ishodu te inicijalne ponude. Formu i sadržinu ovog obaveštenja zakonodavac ostavlja na uređenje podzakonskim aktima.

Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom

Šta podrazumeva sekundarno trgovanje digitalnom imovinom i kako se odvija

Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom podrazumeva prodaju, kupovinu digitalne imovine, kao i zamenu za drugu digitalnu imovinu.

U Republici Srbiji je dozvoljeno sekundarno trgovanje digitalnom imovinom, bez obzira na to da li je ona izdata u  Republici ili u inostranstvu, kao i bez obzira na to da li je za njeno izdavanje odobren beli papir ili ne.

Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom odvija se putem platforme za trgovanje digitalnom imovinom (u daljem tekstu „Platforma“).

Inače, platformu može organizovati samo privredno društvo koje ima dozvolu od strane nadzornog organa izdatu u tu svrhu.

Putem same platforme mogu trgovati privredna društva koja imaju dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, kao i sva druga pravna lica, fizička lica i preduzetnici.

Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom

Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom ( u daljem tekstu „Pružalac usluga“) mora imati pravnu formu privrednog društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019).

Prema Zakonu o privrednim društvima pravne forme društva su:

• ortačko društvo;
• komanditno društvo;
• društvo s ograničenom odgovornošću;
• akcionarsko društvo.

Zakon navodi koje su to usluge povezane sa digitalnom imovinom (u daljem tekstu „Usluge“):

• prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
• usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
• usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
• čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
• usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
• vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
• usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
• upravljanje portfoliom digitalne imovine;
• organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Minimalni osnivački ulog za Pružaoce usluga iznosi:

• 20.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz stavki 1-6;
• 50.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz stavke 7 i 8;
• 125.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije – ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz stavke 9.

Izuzetno, ako privredno društvo namerava da organizuje platformu za trgovanje digitalnim tokenima samo jednog izdavaoca, minimalni kapital tog društva ne može biti manji od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Ono što je važno napomenuti jeste da minimalni osnivački ulog može biti novčani i nenovčani, ali Zakon uvodi pravilo da bar polovina mora biti upisana i uplaćena u novcu.

Izdavanje dozvole za pružanje Usluga

Zakon propisuje da su privredna društva koja nameravaju da pružaju Usluge obavezna da u tu svrhu najpre pribave dozvolu nadzornog organa.

Pružalac usluga pored usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezani sa uslugama povezanim s digitalnom imovinom.

Izuzetno pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom u skladu sa ovim zakonom po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.

Da li će se raditi o Narodnoj banci Republike Srbije ili Komisiji za hartije od vrednosti ili pak njihovoj kombinovanoj nadležnosti zavisi od vrste Usluga, odnosno da li je usluga povezana sa virtuelnim valutama ili digitalnim tokenima kao oblicima digitalne imovine.

Zakon propisuje šta se od dokumentacije podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole, a nadzorni organ odlučuje u roku od 60 dana od prijema uredne dokumentacije. U slučaju podnošenja neurednog zahteva nadzorni organ će podnosiocu ostaviti rok od 20 dana da ga uredi u kom slučaju će se smatrati da je podnet od dana dostavljanja urednog zahteva. Zakon predviđa zabranu podnosiocu zahteva da podnose novi u roku od godinu dana od donošenje rešenja o odbijanju zahteva od strane nadzornog organa.

Sama dozvola za pružanje Usluga se izdaje bez unapred određenog vremenskog trajanja, a može prestati na neki od sledećih načina:

• kada nadzorni organ donese rešenje o oduzimanju te dozvole;
• kada je Pružalac usluga brisan iz registra privrednih subjekata usled statusne promene;
• kada je otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak prinudne likvidacije nad Pružaocem usluga.

Predviđeni su i slučajevi u kojima može doći do oduzimanja dozvole od strane nadzornog organa:

• ako utvrdi da Pružalac usluga nije otpočeo s pružanjem tih usluga u roku od šest meseci od dana donošenja rešenja o davanju dozvole za pružanje Usluga ili da ne pruža te usluge u periodu dužem od šest meseci;
• ako Pružalac usluga pismeno obavesti nadzorni organ da više ne namerava da pruža te usluge ili da namerava da sprovede postupak likvidacije;
• ako utvrdi teže povrede propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
• ako mu Pružalac usluga ne omogući da vrši nadzor nad njegovim poslovanjem.

Nadzorni organ može doneti rešenje o oduzimanju dozvole za pružanje Usluga ,u sledećim slučajevima:

• ako utvrdi da Pružalac usluga više ne ispunjava Zakonom predviđene uslove;
• ako utvrdi da je rešenje o davanju dozvole za pružanje Usluga doneto na osnovu neistinitih podataka;
• ako utvrdi da su aktivnosti Pružaoca usluga povezane s pranjem novca ili finansiranjem terorizma;
• ako utvrdi da Pružalac usluga nije u roku izvršio naloge i mere iz člana 135. Zakona;
• ako utvrdi da Pružalac usluga ne održava minimalni kapital u skladu sa odredbama Zakona;
• ako utvrdi da je Pružalac usluga teže povredio odredbe Zakona ili propisa donetih na osnovu Zakona.

Zaloga i fiducija na digitalnoj imovini

U finansijskom smislu, neka imovina ima svoju vrednost ne samo u zavisnosti od toga koliko je ona sama po sebi vredna već i koliko može da se koristi kao sredstvo obezbeđenja.

S tim u vezi, Zakon predviđa 2 načina za obezbeđenje naplate potraživanja putem digitalne imovine:

Založno pravo

Konstitutivno dejstvo upisa - založno pravo na digitalnoj imovini se stiče upisom u Registar založnog prava (u daljem tekstu „Registar“) koji vodi Pružalac usluga koji ima dozvolu nadzornog organa izdatu za tu svrhu.

Registar sadrži:

• podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podatke o založnom poveriocu ili ovlašćenom licu;
• podatke kojima se bliže određuje digitalna imovina koja je predmet založnog prava;
• podatke o iznosu obezbeđenog potraživanja, odnosno podatke o najvišem iznosu budućih ili uslovnih potraživanja;
• podatke o postojanju spora o založnom pravu ili u vezi sa predmetom zaloge.

Kao prethodni uslov za upis založnog prava na digitalnoj imovini u Registar postavlja se to da je digitalna imovina koja je predmet zaloge poverena na čuvanje i administriranje Pružaocu usluga koji ima dozvolu za vođenje Registra.

Založnim pravom mogu se obezbediti kako novčana potraživanja u domaćoj i stranoj valuti, tako i nenovčana potraživanja izražena u digitalnoj imovini.

Pored toga mogu se obezbediti i buduća i uslovna potraživanja.

Osim ako je drugačije uređeno ugovorom o zalozi, Pružalac usluga je dužan da u isto vreme sa upisom založnog prava onemogući dalje raspolaganje založenom digitalnom imovinom, kao i da obezbedi da založenom digitalnom imovinom nije moguće raspolagati sve do namirenja obezbeđenog potraživanja, odnosno brisanja založnog prava.

Na taj način je onemogućeno da zalogodavac spreči naplatu potraživanja tako što bi založenu digitalnu imovinu prebacio na neku nedostupnu adresu digitalne imovine.

Utvrđeno je da zalogodavac ima pravo da upotrebljava založenu digitalnu imovinu u skladu sa njenom uobičajenom namenom, kao i da, ako digitalna imovina koja je predmet založnog prava daje plodove, pribira te plodove. Takođe je utvrđeno da se to pravo može modifikovati odredbama ugovora o zalozi na digitalnoj imovini.

U slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca primenjuju se odredbe Zakona o stečaju, a založni poverilac ima položaj razlučnog poverioca.

Založno pravo može prestati zajedno sa prestankom potraživanja založnog poverioca, odnosno isplatom duga ili na drugi način, ako digitalna imovina prestane da postoji, ili ako dođe do javne prodaje ili druge prodaje založene digitalne imovine.

Predviđeno je i da se brisanje založnog prava iz registra založnog prava na digitalnoj imovini može tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika, kao i kada založni poverilac stekne pravo svojine na založenoj digitalnoj imovini.

Fiducijarno pravo

Fiducija predstavlja sredstvo obezbeđenja kojim se sa fiducijarnog dužnika  (u daljem tekstu „Fiducijant“) prenosi pravo svojine na digitalnoj imovini na fiducijarnog poverioca (u daljem tekstu „Fiducijar“) u svrhu obezbeđenja naplate potraživanja, uz obavezu povraćaja primljenih ili ekvivalentnih sredstava po ispunjenju obaveze.

Fiducijar, ako nije drugačije ugovoreno, ima pravo da koristi digitalnu imovinu koja je predmet ugovora o fiduciji i da njome raspolaže, uključujući i pravo na njeno otuđenje.

Ugovor o fiduciji digitalne imovine može se, osim u svrhu obezbeđenja potraživanja, zaključiti i u drugu svrhu koja u tom slučaju mora biti definisana samim ugovorom o fiduciji digitalne imovine.

Položaj fiducijanta u stečaju

Previđa se da se na položaj fiducijanta u stečaju primenjuju odredbe Zakona o stečaju, tako da ukoliko je ugovor o fiduciji zaključen u svrhu obezbeđenja potraživanja on će imati položaj razlučnog poverioca, a ukoliko je zaključen u bilo koju drugu svrhu sem obezbeđenja - izlučnog poverioca.

Porez na digitalnu imovinu

Najčešća pitanja iz dosadašnje prakse u ovoj novoj pravnoj i poslovnoj oblasti svakako jesu:

• oporezivanje kapitalnog dobitka ostvarenog prodajom digitalne imovine, i
• oporezivanje nasleđene i na poklon primljene digitalne imovine.

Kako se oporezuje kapitalni dobitak ostvaren prodajom digitalne imovine?

Ono što treba imati u vidu jeste da od 29. juna 2021. godine počinje da važi član 72. stav 1. tačka 6. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn. i 6/2021 - usklađeni din. izn.) po kom se kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom, smatra razlika između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarene prenosom digitalne imovine. 

Poreska osnovica je kapitalni dobitak utvrđen na način propisan pomenutim. Stopa poreza je 15 % na tako dobijenu osnovicu.

Poreska oslobođenja

• Umanjenje poreza koji treba da bude plaćen

Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, odnosno u kapital investicionog fonda, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike Srbije, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.

• Povraćaj plaćenog poreza

Takođe, obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, novčana sredstva ostvarena tom prodajom uloži za gorepomenute namene, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Izuzetno, u slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da podnese poresku prijavu.

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 153/2020) predviđeno je da se kapitalni dobitak ostvaruje i prodajom digitalne imovine, osim ukoliko obveznik, u smislu Zakona kojim se uređuje digitalna imovina, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa tim zakonom.

Poreska stopa je 15%.

Poreska oslobođenja

Kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su novčana sredstva od te prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentnog obveznika, odnosno investicionog fonda osnovanog u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike.

Kapitalni gubici nastali prodajom digitalne imovine ne mogu se prebijati sa kapitalnim dobicima ukoliko su novčana sredstva od prodaje uložena za pomenute namene.

Porez na poklonjenu i nasleđenu digitalnu imovinu

Stope su proporcionalne, ali diferencirane u zavisnosti od stepena srodstva između ostavioca, odnosno poklonodavca i poreskog obveznika, pa tako:

• obveznici koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1.5%;
• obveznici koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2.5%.

Poreska osnovicu predstavlja:

• kod poreza na nasleđe tržišna vrednost nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik bio dužan da podmiri iz nje.
• kod poreza na poklon tržišna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze koju utvrđuje Poreska uprava.

Ako je vrednost nasleđene odnosno na poklon primljene digitalne imovine od istog lica u jednoj kalendarskoj godini veća od 100.000 dinara, poreski obveznik se oslobađa plaćanja poreza za iznos do 100.000 dinara.

Obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon oslobođeni su naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.

Nadzor

Kao nadzorni organi uspostavljaju se Narodna banka Republike Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Kao linija podele njihove nadleđnosti uzima se vrsta digitalne imovine odnosno da li je reč o virtuelnim valutama ili digitalnim tokenima.

Oni vrše nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, izdavalaca digitalne imovine, kao i lica koja jesu ili su bila imaoci digitalne imovine. (u daljem tekstu „Subjekt nadzora“)

Kao predmet nadzora određuje se provera uklađenosti poslovanja Subjekata nadzora sa ovim Zakonom kao i podzakonskim propisima donetim na osnovu njega.

Nadzor može biti neposredan i posredan.

• posredno – prikupljanjem i analizom izveštaja i druge dokumentacije i podataka koje subjekt nadzora dostavlja nadzornom organu u skladu sa ovim zakonom, kao i druge dokumentacije, odnosno drugih podataka o poslovanju Subjekta nadzora kojima nadzorni organ raspolaže;
• neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju i podatke Subjekta nadzora

Ako se u postupku nadzora utvrde nedostaci ili nepravilnosti u poslovanju Subjekta nadzora, odnosno ako se utvrdi da je taj subjekt postupio suprotno ovom zakonu ili propisima donetim na osnovu ovog zakona, nadzorni organ preduzeće prema tom subjektu jednu od sledećih mera:

• uputiti preporuku;
• uputiti pismenu opomenu;
• izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;
• doneti rešenje o oduzimanju dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Preuzeto sa sajta AK http://www.statt.rs/