Sigurno ste nebrojeno puta čuli izraz “preduzetnik”, “preduzetnička radnja” i druge slične reči i sintagme. Iako na prvi pogled deluje jasno o kakvom pravnom i privrednom subjektu se radi, da li je baš zaista tako? Pri pokretanju sopstvenog biznisa često se kod osnivača javlja dilema za koji oblik poslovanja se odlučiti - društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili preduzetnik? Koje su sličnosti, a koje razlike, koje su prednosti, a koje su mane jedne, odnosno druge opcije?
O odgovorima na ova i druga pitanja, iz ugla statusnog privrednog prava, možete detaljnije pročitati u tekstu ispod. Tekst je informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Svaki konkretan slučaj zahteva posebnu pažnju i individualni pristup, za šta je preporučljivo potražiti pravnu pomoć advokata.
Pojam preduzetnika
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja prihoda, registrovano u Registru preduzetnika koji vodi Agencija za privredne registre (APR).
Sa jedne strane, i preduzetnik i DOO se osnivaju za obavljanje delatnosti radi sticanja prihoda. Sa druge, DOO je pravno lice, a preduzetnik nije. On je poslovno sposobno fizičko lice, tj. punoletni građanin koji ima sposobnost da samostalno zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje, te stiče prava i obaveze.
Odgovornost za obaveze
DOO je privredno društvo, poseban pravni subjekat, sa svojom posebnom imovinom, odvojenom od imovine njegovih osnivača i članova. Po pravilu, DOO za svoje obaveze, nastale u obavljanju privredne delatnosti kojom se bavi, odgovara samo svojom imovinom, ali ne i privatnom imovinom svojih osnivača i članova.
Za razliku od opisanog, preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, poslovnom i privatnom. Primera radi, to bi značilo da preduzetnikov poverilac nije ograničen u namirenju svog potraživanja prema preduzetniku, proisteklog iz preduzetnikove delatnosti, samo na njegovu imovinu stečenu poslovanjem. Ukoliko je ta imovina nedovoljna za poveriočevo celovito namirenje, poverilac može svoje potraživanje namiriti i na preduzetnikovoj privatnoj imovini.
Poslovno ime
I DOO i preduzetnik se u poslovnom prometu identifikuju na osnovu svog poslovnog imena, koje je u oba slučaja formirano od sličnih komponenata.
Poslovno ime = ime i prezime preduzetnika + oznaka za preduzetnika (“PR” ili “preduzetnik”) + mesto sedišta
Primer: Jovan Jovanović PR Niš
Navedena tri sastojka čine obavezni sastav poslovnog imena preduzetnika. Pored njih, u poslovno ime možete uključiti i naziv i opis predmeta poslovanja. Poslovno ime, koje sadrži naziv, mora sadržati i opis predmeta poslovanja.
Primer: Jovan Jovanović PR Računarsko programiranje Megabyte Niš
Treba obratiti pažnju da se naziv mora razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o kojem preduzetniku se radi. Radi provere ispunjenosti ovog zakonskog uslova, pretragu već registrovanih preduzetnika možete izvršiti u Registru preduzetnika APR.
Skraćeno poslovno ime
Na prvi pogled, preduzetnikovo poslovno ime deluje vrlo dugačko za korišćenje u svakodnevnom poslovanju. No, kao i DOO, i preduzetnik može da registruje i koristi svoje skraćeno poslovno ime, čija je svrha upravo prevazilaženje ovog nedostatka.
Skraćeno poslovno ime = ime i prezime preduzetnika + “PR”/”preduzetnik” + naziv
Primer: Jovan Jovanović PR Megabyte
Poslovno ime preduzetnika ispisuje se na srpskom jeziku, ćirilicom ili latinicom. Izuzetno, može biti napisano na stranom jeziku ili može sadržati strane reči ili karaktere, na latiničkom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.
Sedište i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti
Sedište preduzetnika je mesto na teritoriji Srbije gde on obavlja svoju delatnost. Preduzetnik može obavljati delatnost i u izdvojenom mestu poslovanja, koje se može nalaziti i izvan sedišta. Podaci o sedištu i izdvojenom mestu poslovanja, kao i promene ovih podataka, registruju se u Registru preduzetnika.
Poštanske pošiljke upućene preduzetniku dostavljaju se na adresu njegovog sedišta (ako preduzetnik nema posebnu adresu za prijem pošte, registrovanu u Registru preduzetnika). Slično navedenom, radi realizacije elektronske korespondencije sa preduzetnikom, preduzetnik je obavezan da ima i u Registru preduzetnika registruje adresu za prijem elektronske pošte (e-mail adresu).
DOO takođe ima svoje sedište (i opciono i adresu za prijem pošte, različitu od adrese sedišta), kao i svoju e-mail adresu, sve registrovano u Registru privrednih društava, uz obaveznu registraciju promene ovih podataka. Poput izdvojenog mesta poslovanja preduzetnika, DOO može osnovati ogranak na teritoriji Srbije.
Delatnost preduzetnika
Preduzetnik određuje jednu privrednu delatnost za svoju pretežnu delatnost, kojom se isključivo ili pretežno bavi, i koja se registruje u Registru preduzetnika. Pored pretežne, on može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Treba imati na umu da je, da biste registrovali i obavljali pojedine delatnosti, neophodno da prethodno pribavite odobrenje nadležnog organa.
U pogledu delatnosti, nema razlike između preduzetnika i DOO, odnosno sve navedeno važi i za DOO.
Poslovođa
Preduzetnik može za poslovođenje ovlastiti poslovno sposobno fizičko lice - poslovođu, koji se registruje u Registru preduzetnika. Uloga poslovođe je poput uloge zastupnika DOO, kao lica ovlašćenog od strane preduzetnika za zastupanje.
Poslovođa mora biti zaposlen kod preduzetnika.
Prekid obavljanja delatnosti
Još jedna razlika u poređenju sa DOO ogleda se u mogućnosti preduzetnika da prekine obavljanje delatnosti, zadržavajući pravni status preduzetnika. Preduzetnik neće biti obrisan iz Registra preduzetnika i time prestati da postoji, a delatnost ne obavlja sve dok mu traje period prekida.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje u Registru preduzetnika i preduzetnik je obavezan da o periodu prekida istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost.
Prestanak postojanja preduzetnika
Preduzetnik prestaje da postoji brisanjem iz Registra preduzetnika, zbog prestanka obavljanja delatnosti.
Do prestanka obavljanja delatnosti može doći na dva načina:
- Izborom preduzetnika, na osnovu odjave, ili
- Neposredno na osnovu zakona, u slučajevima:
- Smrću preduzetnika ili gubitkom njegove poslovne sposobnosti;
- Zbog blokade preduzetnikovog poslovnog bankovnog računa u trajanju dužem od 2 godine neprekidno;
- Zbog mere zabrane obavljanja delatnosti izrečene pravnosnažnom presudom;
- U drugim slučajevima.
Nastavak obavljanja delatnosti u obliku privrednog društva
Ukoliko ste preduzetnik, ali biste želeli da sa poslovanjem nastavite u obliku DOO ili drugog privrednog društva, možete doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva. Na taj postupak se primenjuju zakonska pravila o osnivanju DOO ili druge željene pravne forme društva.
Na osnovu odluke o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz Registra preduzetnika i registracija osnivanja privrednog društva u Registru privrednih društava. Novoosnovano društvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz njegovog poslovanja do trenutka osnivanja društva. Uz to, fizičko lice (bivši preduzetnik) će ostati odgovorno celokupnom svojom imovinom (stečenom poslovanjem kao preduzetnik i privatnom imovinom) za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti preduzetnika do brisanja preduzetnika.
Smernice umesto zaključka
Nesumnjivo je da i preduzetnici i DOO imaju svoje prednosti i nedostatke, te da se fizička lica opredeljuju za osnivanje jednog ili drugog privrednog subjekta, shodno svojim željama i planovima.
Jednostavniji, brži i jeftiniji postupak osnivanja, jednostavnija organizaciona struktura i funkcionisanje, ali i individualnost i odgovornost celokupnom imovinom za poslovne obaveze, karakteristike su preduzetnika u srpskom statusnom privrednom pravu. Veći broj osnivača i članova, domaćih ili stranih fizičkih ili pravnih lica, koja zajedno mogu uložiti veće novčane i nenovčane uloge u DOO, mogućnost povećanja broja članova ili promene članova putem prenosa udela, kao i ograničena odgovornost članova za obaveze društva, prednost daju DOO.
Odluka je na Vama, a stručnu pravnu pomoć u njenom donošenju i realizaciji pružaju advokati sa znanjem i iskustvom u oblasti privrednog prava.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Miloš Radosavljević, advokat.
