Imajući u vidu česta pitanja u vezi poreskih i pravnih implikacija trgovanja sa kriptovalutama koje primamo sa raznih strana, u nastavku smo sumirali samo ona koja su se u poslednje vreme ponavljala i na koja smo dali načelne odgovore koji bi trebalo da budu dovoljni za stvaranje početne predstave šta i kako dalje.

Da li se na prihode od kriptovaluta plaćaju porezi i doprinosi?

U pogledu oporezivanja prihoda ostvarenog od kriptovaluta razlikuju se dva poreska režima:

1. Jedan koji važi do početka primene Zakona o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020) i
2. Drugi koji će se primenjivati nakon što otpočne primena Zakona o digitalnoj imovini, odnosno od 30.06.2021. godine.

S tim u vezi, do trenutka početka primene Zakona o digitalnoj imovini, a samim tim i odredaba Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 7/2012 - , 93/2012, 114/2012, 8/2013, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 6/2014, 57/2014, 68/2014, 5/2015, 112/2015, 5/2016, 7/2017, 113/2017, 7/2018, 95/2018, 4/2019, 86/2019, 5/2020, 153/2020, 156/2020 i 6/2021, u daljem tekstu „Zakon“) koje se odnose na digitalnu imovinu, prihod ostvaren po osnovu kriptovaluta oporezuje se kao sav ostali prihod koji nije oporezovan po drugom osnovu, u smislu člana 85. stav 1. tačka 16. Zakona, koji je sveobuhvatne prirode i navodi sledeće:

„Ostalim prihodima smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito: svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom Zakonu.“

Na ove prihode se plaća porez na dohodak građana, i to po stopi od 20%.

Nakon što otpočne primena Zakona o digitalnoj imovini, a samim tim i odredaba Zakona koje se odnose na digitalnu imovinu, prihod ostvaren od kriptovaluta podleći će plaćanju poreza na kapitalne dobitke.

Kapitalnim dobitkom će se smatrati razlika između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarene prenosom digitalne imovine. Pod prenosom smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu. Dakle, ukoliko po osnovu kriptovaluta budete ostvarili prihod, on će, počev od dana 30.06.2021. godine, biti oporezovan kao kapitalni dobitak i to po stopi od 15%.

Rok za podnošenje poreske prijave

Sa tim u vezi, obveznik koji u toku godine izvrši prenos prava po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je ostvario ili započeo ostvarivanje prihoda po osnovu digitalne imovine. Međutim, ukoliko poreski obveznik može ostvariti pravo na poresko oslobođenje investiranjem novca dobijenog od prodaje digitalne imovine u kapital privrednog društva ili investicionog fonda koji posluju na teritoriji Republike Srbije, rok za podnošenje poreske prijave je 120 dana od dana prodaje digitalne imovine.

Porez na kapitalne dobitke nadležni poreski organ utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave kao i na osnovu drugih podataka. Obveznik poreza na kapitalni dobitak u poreskoj prijavi iskazuje podatke o ostvarenoj i nabavnoj ceni, kao i podatke koji se odnose na pravo na poresko oslobođenje.

Porez se plaća u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja Poreske uprave.

Ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poreska obaveza se utvrđuje na osnovu podataka o ostvarenom kapitalnom dobitku kojim raspolaže nadležni poreski organ.

Porez na dodatu vrednost

Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014, 68/2014, 142/2014, 5/2015, 83/2015, 5/2016, 108/2016, 7/2017, 113/2017, 13/2018, 30/2018, 4/2019, 72/2019, 8/2020 i 153/2020) predviđa da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (tj. promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u RS uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u RS.

Sa druge strane, kriptovalute predstavljaju virtuelni novac, ali novac koji nije odobren kao sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Samim tim, prodaja kriptovaluta nije predmet PDV oporezivanja, pošto naknada koja se po tom osnovu ostvaruje ne predstavlja naknadu za oporezivi promet dobara ili usluga prema domaćim zakonskim propisima.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Ostvarivanje prihoda/ kapitalnog dobitka po osnovu kriptovaluta ne podleže plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, doprinosi se, shodno članu 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012, 8/2013, 47/2013, 108/2013, 6/2014, 57/2014, 68/2014, 5/2015, 112/2015, 5/2016, 7/2017, 113/2017, 7/2018, 95/2018, 4/2019, 86/2019, 5/2020, 153/2020 i 6/2021), plaćaju po osnovu zaposlenja, imenovanja na funkciju, profesionalnog angažmana po osnovu rada van radnog odnosa, preduzetništva, članstva u privrednim društvima, obavljanja poljoprivredne, samostalne ili umetničke delatnosti i slično. Dakle, plaćanje doprinosa povezano je sa nekim vidom radnog angažovanja, a ne sa samom činjenicom da je određena osoba ostvarila prihod.

Da li se porez plaća do početka primene Zakona o digitalnoj imovini, kao i odredbi Zakona koje se tiču digitalne imovine i da li postoji mogućnost retroaktivne naplate poreza?

Sama retroaktivna primena Zakona, tj. odredbi koje se odnose na digitalnu imovinu, nije predviđena. To znači da se prihodi ostvareni po osnovu kriptovaluta neće oporezovati kao kapitalni dobitak sve dok Zakon o digitalnoj imovini ne počne da se primenjuje.

Međutim, ukoliko je osoba u prethodnom periodu (pre početka primene Zakona o digitalnoj imovini) ostvarila prihod po osnovu kriptovalute, nije isključena mogućnost da se isti oporezuje kao drugi, odnosno, „ostali prihod“, tj. porezom na dohodak građana po stopi od 20%, a to sve do početka primene Zakona o digitalnoj imovini, kada će se ovaj prihod oporezovati kao kapitalni dobitak po poreskoj stopi od 15%.

Napominjemo da se utvrđivanje i naplata poreza mogu vršiti u roku od 5 godina od dana realizacije prihoda na koji nije plaćen porez (član 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020).

A oporezivanje ranije ostvarenog prihoda prema tada važećim propisima (u ovom slučaju, po osnovu člana 85. stav 1. tačka 16. Zakona), i naplata poreza za ovaj prihod ne predstavlja retroaktivnu primenu zakona.

Navodimo da mogućnost oporezivanja prihoda od kriptovaluta „nije isključena“ sa aspekta trenutno važećih zakonskih propisa, dok ostaje da se ovo pitanje oporezivanja reši u praksi. Naime, celokupna poreska praksa, kao i sama zakonska regulativa, još uvek nemaju ni jasno definisan stav u pogledu samog zakonskog karakterisanja pojma i zakonskog tretmana kriptovaluta, niti je u tom smislu praksa oporezivanja „razrađena“.

Da li se porez plaća samo na iznos realizovanog prihoda ili svaka trgovina kriptovalutom, uključujući i internet trgovinu, podleže oporezivanju?

Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini, dakle, zaključno sa danom 29.06.2021. godine, prihodi od kriptovaluta oporezivaće se kao ostali prihodi, pa je predmet oporezivanja samo ostvareni prihod.

Počev od primene Zakona o digitalnoj imovini, dana 30.06.2021. godine, kada će se prihodi od kriptovaluta tretirati kao kapitalni dobitak, predmet oporezivanja biće ostvareni kapitalni dobitak.

Sama trgovina kriptovalutom nije oporezovana, ali, ukoliko je trgovina kriptovalutom rezultirala prihodom, odnosno, ukoliko je prodajna cena ostvarena prenosom kriptovalute veća od njene nabavne cene, ovaj prihod / kapitalni dobitak će biti oporezovan.

Da li su predviđena neka poreska oslobođenja?

Saglasno članu 79a Zakona, obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije ili u kapital investicionog fonda, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike Srbije, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.

Pravo na poresko oslobođenje utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa na osnovu dokumentacije o ulaganju sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine priložene uz poresku prijavu.

Isto tako, obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine uloži novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži na napred navedeni način, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Povraćaj plaćenog poreza na kapitalne dobitke ostvaruje se na zahtev obveznika, uz koji je priložena dokumentacija o ulaganju sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine.

Izuzetno, u slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da podnese poresku prijavu za porez na kapitalne dobitke i ostale prihode na koje se porez ne plaća po odbitku.

Ako obveznik uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda samo deo sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine, poreska obaveza mu se umanjuje srazmerno iznosu prihoda koji je uložio u ove namene.

Na kraju, pravo na poresko izuzimanje kod prodaje kriptovaluta, postojaće i prilikom prenosa prava prodaje ukoliko je lice bilo vlasnik istog (tj. vlasnik digitalne imovine) neprekidno najmanje 10 godina, pošto se razlika nastala prenosom prava isključivo u ovom slučaju neće smatrati kapitalnim dobitkom, a sve shodno članu 72a, stav 1, tačka 5. Zakona.

Druge vrste poreskih olakšica (predviđanje neoporezivanog iznosa prihoda, poreske olakšice za pojedine kategorije vlasnika), nisu predviđene trenutnim zakonskim propisima, uključujući i zakonske odredbe čija primena će početi u junu 2021. godine.

Da li podleže oporezivanju samo plaćanje kriptovalutama?

Predmet oporezivanja je samo prihod / kapitalni dobitak koji je ostvaren prodajom kriptovaluta, dok sama kupovina istima/ upotreba istih, na portalima gde su kriptovalute priznate kao sredstvo plaćanja, nije oporezovana.  Kupovina kriptovalutama u zemlji nije moguća, pošto u Republici Srbiji kriptovalute nisu priznato sredstvo plaćanja.

Kako se oporezuje prihod ostvaren rudarenjem kriptovaluta?

Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini, kao i odredbi Zakona koje regulišu porez na digitalnu imovinu, prihod ostvaren prodajom izrudarenih kriptovaluta, tretira se kao ostali prihodi i oporezuje se po stopi od 20% umanjen za iznos normiranih troškova od 20%.

Od 30.06.2021. godine počinju da se primenjuju odredbe Zakona koje regulišu porez na prihod ostvaren prodajom izrudarenih kriptovaluta. Na taj prihod će se plaćati porez na kapitalne dobitke po poreskoj stopi od 15%.

Kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog Zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom digitalne imovine.

Pod prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

Dok se, prema Zakonu, u slučaju prenosa digitalne imovine koja je stečena rudarenjem nabavnom cenom smatra iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem te digitalne imovine i koje može da dokumentuje.

U slučaju prenosa digitalne imovine koja je stečena rudarenjem, a koja je bila predmet oporezivanja porezom na ostale prihode, nabavnom cenom se smatra osnovica na koju je plaćen porez na ostali prihod.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Preuzeto sa sajta AK http://www.statt.rs/