Krajem 2020. godine, usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini, Srbija je postavila regulatorne okvire za legalno funkcionisanje tržišta digitalne imovine. Primena zakona počela je 29. juna 2021. godine.
I Primena Zakona o digitalnoj imovini
Prvo je potrebno razgraničiti koje pravne odnose u vezi sa digitalnom imovinom ovaj zakon uređuje, a koje oblasti funkcionisanja digitalne imovine su izuzete od primene.
Zakon o digitalnoj imovini odnosi se na:
- izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji;
- pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;
- založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini;
- nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije;
- nadzor nad primenom ovog zakona
S druge strane, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na transakcije s digitalnom imovinom ako se te transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog daljeg prenosa ili prodaje).
Zakon o digitalnoj imovini neće se primenjivati ni u situacijama kada stičemo digitalnu imovinu učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine). Ovo tzv „rudarenje“ zakon dozvoljava, ali na sticaoce se neće primenjivati, čime defitinitivno ostaje određena praznina, koja će u budućnosti morati da se popunjava Izmenama i dopunama.
Na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga povezanih sa elektronskim novcem ne primenjuju se odredbe ovog zakona, već odredbe zakona kojim se uređuju pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca. Ovo je svakako logično jer elektronski novac nije digitalna imovina, ali je zakonodavac smatrao da je potrebno naročito naglasiti ovu činjenicu.
II Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom – obaveze propisane Zakonom
Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom mora imati pravnu formu privrednog društva. Za ova privredna društva propisan je minimalni kapital i to u rasponu od EUR 20.000.- do EUR 125.000.-
Ono što je važno napomenuti jeste da minimalni kapital iz ovog člana može biti novčani i nenovčani (npr. u softveru), s tim da najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu.
Usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju:
- prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
- usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
- usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu („kripto“ menjačnice);
- čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
- usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
- vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
- usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
- upravljanje portfoliom digitalne imovine;
- organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Osim ovih usluga, Zakon uvodi i kategoriju savetodavnih usluga (investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima), za koje nije potrebno posedovanje dozvole nadležnih organa. Pružalac savetodavnih usluga je dužan da ima pravnu formu privrednog društva ili preduzetnika ili da bude registrovan kao fizičko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije. Takođe, ukoliko ne poseduje dozvolu nadležnog organa, dužan je da o tome obavesti
Nadzorni organ odlučuje o zahtevu za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
Što se tiče samog postupka sa tehničke strane, pravno i fizičko lice koje pokreće upravni postupak, primera radi, podnosi odgovarajući zahtev putem posebnog veb portala kojim upravlja služba Vlade Republike Srbije koja je nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave, i uz taj zahtev dostavlja celokupnu dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova za usvajanje tog zahteva. Ovakav vid podnošenja Zahteva definitivno predstavlja pozitivnu novinu i korak ka efikasnosti i ekonomičnosti u našem pravnom sistemu, koja će definitnivno olakšati i ubrzati dobijanje potrebnih dozvola i odobrenja. Takođe, sva potrebna dokumentacija se podnosi u jednom primerku.
Narodna banka Srbije nadležna je za virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, dok je Komisija za hartije od vrednosti nadležna za digitalne tokene kao vrstu digitalne imovine, kao i u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata. Ova dva organa predstavljaju nadzorne organe, a zakon propisuje obavezu njihove međusobne komunikacije i razmene dokumentacije, čime se sprečava prebacivanje „lopte“ sa jednog na drugi državni organ i podnošenje zahteva u velikom broju primeraka ne bi li na kraju jedan došao do onog ko će na kraju doneti odluku.
Za pružaoce usluga koje se odnose na digitalnu imovinu propisan je niz obaveza, te je ustanovljen Registar koji će voditi nadležni Nadzorni organ (NBS ili Komisija). Registri se vode u elektronskom obliku, a podaci iz tih registara se objavljuju na internet prezentacijama nadzornih organa.
Posebno je predviđena obaveza Pružaoca usluga da sa korisnikom digitalne imovine u svakom konkretnom slučaju zaključi ugovor kojim se utvrđuju prava i obaveze ugovornih strana, kao i ostali uslovi pod kojima pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pruža usluge.
III Izdavanje digitalne imovine
Zakon dozvoljava izdavanje digitalne imovine, ali postupak izdavanja digitalne imovine oglašavanjem inicijalne ponude (tzv. ICO), zakon uslovljava prethodnim sačinjavanjem „belog papira“.
Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac može sačiniti beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Pod sledećim zakonom propisanim uslovima, moguće je izdavanje digitalne imovine bez bilo kakvog prethodnog odobrenja nadležnog organa:
- inicijalna ponuda je upućena manjem broju od 20 fizičkih i/ili pravnih lica;
- ukupan broj digitalnih tokena koji se izdaju nije veći od 20;
- inicijalna ponuda je upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan kupovine/ulaganja, po kupcu/investitoru;
- ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac je manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Ipak ovi uslovi su prilično strogi, te će se u praksi u najvećem broju slučajeva ipak sprovoditi kompletna procedura odobravanja belog papira od strane nadležnog organa.
Beli papir obavezno sadrži sledeće podatke i informacije:
- podatke o izdavaocu, uključujući i glavne učesnike u dizajniranju i razvoju digitalne imovine;
- detaljan opis razloga za inicijalnu ponudu i namene sredstava prikupljenih inicijalnom ponudom;
- podatke o digitalnoj imovini koja se nudi, uključujući detaljan opis prava i obaveza koji proističu iz digitalne imovine, podatke o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom, kao i podatke o količini (broju jedinica) digitalne imovine koja se nudi, odnosno o načinu određivanja količine digitalne imovine koja se nudi;
- detaljan opis uslova inicijalne ponude, uključujući i detaljan opis svih posebnih uslova inicijalne ponude koji važe za različite kategorije sticalaca, posebno u pogledu digitalne imovine koju stiču izdavalac i sa njim povezana lica, i prag uspešnosti (ako postoji);
- opis rizika vezanih za izdavaoca, digitalnu imovinu, inicijalnu ponudu digitalne imovine i sprovođenje projekta koji se odnosi na tu imovinu;
- detaljan opis tehničkih procedura na osnovu kojih se vrši izdavanje digitalne imovine;
- detaljan opis procedura i tehnologije koji se primenjuju radi očuvanja sigurnosti novčanih sredstava i digitalne imovine prikupljene putem inicijalne ponude;
- opis procedura koje obezbeđuju ispunjenje obaveza u vezi sa sprečavanjem pranja novca i inansiranja terorizma;
- primenjivi propisi i nadležnost sudova;
- izjave odgovornih lica.
Zahtev za odobrenje belog papira, podnosi se Narodnoj banci Srbije ili Komisiji za hartije od vrednosti u zavisnosti od toga na koju vrstu digitalne imovine se odnosi beli papir. Nadležni organ će zatim rešenjem Zahtev odobriti, odbaciti ili odbiti.
IV Trgovanje digitalnom imovinom
Poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom može obavljati samo pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu nadležnog organa i minimalni kapital u iznosu od 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Republici Srbiji kao i digitalnom imovinom koja je izdata u inostranstvu je dozvoljeno, bez obzira da li je za istu odobren beli papir ili ne. Putem platforme za trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji, mogu da trguju društva koja imaju dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, kao i sva druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica.
Što se kaznenih odredbi tiče, Zakon o digitalnoj imovini uvodi i dva nova krivična dela i to za
- lice koje upotrebi inasjdersku informaciju ili
- preduzme manipulaciju na tržišti,
u nameri da imovinsku korist za sebe ili drugog, odnosno u nameri da drugom licu nanese štetu.
Takođe, za nepoštovanje odredbi zakona kojima su predviđene obaveze pružaoca usluga, predviđene su visoke novčane kazne.
V Zaključak
Pružaoci usluga su do sada morali da svoje poslovanje usklade sa odredbama Zahteva, čija primena je tek počela. Nadzorni organi, s druge strane, mogu da odlučuju o podnetim Zahtevima tek od 29. juna 2021. godine.
U svakom slučaju, iako Zakon vrlo detaljno reguliše pitanja koja se odnose na digitalnu imovinu kao novu vrstu imovine, početak primene će sasvim sigurno iskristalisati potencijalne probleme i ukazati na sve eventualne pravne praznine, te usmeriti zakonodavca u pravcu budućih izmena i dopuna, posebno imajući u vidu da je reč o društvenoj pojavi u okviru koje se stvari vrlo brzo menjaju i zahtevaju pre svega efikasnost u postupanju državnih organa.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Advokat Irina Graovac
