Poreski problemi sa kojima se kripto zajednica u Srbiji susreće ili će se tek susretati ostali su u senci sukoba koji je nastao između frilensera i Poreske uprave. Naime, da bi regulisala brzo rastuće tržište kripto valuta i porezom zahvatila deo prihoda koje građani ostvare od trgovine, Srbija je krajem 2020. godine donela Zakon o digitalnoj imovini (ZDI) kojim se reguliše tržište kripto valuta i digitalnih tokena. Prirodno, zakonodavac je morao da uskladi i poreske propise (Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG), Zakon o porezu na dobit pravnih lica i dr.) koji se tiču prihoda od trgovine digitalnom imovinom.

 

Regulisanje poreskog tretmana prihoda od digitalne imovine bilo je neophodno, kako sa aspekta pravne sigurnosti građana, tako i sa ekonomskog aspekta jer je povoljnim poreskim tretmanom trebalo podstaći građane da prijave svoje prihode.

 

Zabuna je nastala u vezi s početkom primene poreskog propisa (ZPDG) i materijalnog propisa (ZDI). Početak primene ZPDG vezuje se za datum stupanja na snagu ZDI. Imajući u vidu da je ZDI stupio na snagu 29. decembra 2020. godine, to znači da je ZPDG počeo da se primenjuje od početka 2021. godine.

 

Inače, u praksi se početak primene i stupanje na snagu zakona uglavnom poklapaju – to je osmi dan od objavljivanja u Službenom glasniku RS. Ovaj rok je najčešće dovoljan da se oni na koje se konkretan zakon odnosi upoznaju sa izmenama i pripreme za njegovu primenu, odnosno usklade svoje poslovanje sa novim pravilima. Međutim, kada su promene zakona tako velike ili se uređuje oblast koja je do sada bila potpuno neregulisana, rok od osam dana nije dovoljan za prilagođavanje, pa zakonodavac razdvaja dan stupanja na snagu i početak primene novog zakona. U tom slučaju, zakon stupa na snagu, ali se početak njegove primene odlaže za odgovarajući period za koji je procenjeno da je dovoljan da se državni organi i obveznici zakona pripreme za nove obaveze. Upravo to je slučaj sa ZDI i ZPDG.

 

 

Zakonodavac se opredelio da dohodak od prodaje kripto valuta oporezuje porezom na kapitalni dobitak, odnosno pozitivnu razliku između nabavne i prodajne cene, po stopi od 15%. Međutim, problem sa kojim su se već susreli savesni građani, odnosno poreski obveznici onemogućava prijavu kapitalnih dobitaka. Naime, obrazac poreske prijave za porez na kapitalni dobitak nije izmenjen tako da sadrži odgovarajuće rubrike za upis podataka o konkretnoj transakciji sa kripto valutama. No, ovaj propust može brzo i lako da se otkloni ako Ministarstvo finansija ažurira obrazac poreske prijave.

 

Kada se prevaziđe problem s poreskom prijavom, javlja se problem obrade podnete poreske prijave i utvrđivanja poreza. Konkretno, porez na kapitalni dobitak utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, što znači da kad poreski obveznik podnese poresku prijavu i prateću dokumentaciju, poreski inspektor mora da obradi prijavu, te sačini i dostavi rešenje kojim utvrđuje porez koji obveznik mora da plati u odgovarajućem roku.

 

Priroda trgovine kripto valutama je takva da se na dnevnom nivou obavljaju brojne transakcije i da su razlike u ceni često minimalne, no prema važećem rešenju, obaveza podnošenja poreske prijave postoji bez obzira da li je iznos kapitalnog dobitka 1 evro ili 500 evra. To dalje znači da bi Poreska uprava mogla da bude zatrpana brojnim poreskim prijavama za kapitalne dobitke koji su za budžet zanemarljivi jer će troškovi vremena i resursa Poreske uprave za obradu poreskih prijava višestruko prevazići prihod od naplaćenog poreza. Slično važi i za poreske obveznike. Rešenje bi trebalo tražiti u propisivanju neoporezivog iznosa transakcija ili kapitalnog dobitka kako bi se Poreska uprava rasteretila i fokusirala na fiskalno izdašnije prihode, kao i da poreski obveznici ne bi snosili odgovornost zbog toga što nisu prijavili neznatan dohodak koji podleže oporezivanju.

 

Opisani problemi mogu relativno jednostavno da se prevaziđu zakonodavnim intervencijama, no i tada će postojati problem dokumentovanja transakcije. Kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ZPDG predstavlja razliku između prodajne cene i nabavne cene, ostvarenu prenosom kripto valute. Kod prenosa kripto valuta nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu.

 

Suština trenutnih problema je da ne postoji razrada zakonskog rešenja o tome kako se dokumentuje nabavna cena niti uputstva Poreske uprave i Ministarstva finansija šta su prihvatljivi dokazi u tu svrhu. Dodatnu pravnu nesigurnost za kripto zajednicu stvara to što se trgovina kripto valutama odvija preko mobilnih aplikacija, odnosno inostranih berza kripto valuta (npr. Binance, CEX, Kraken i dr.) koje imaju različite izveštaje o realizovanim transakcijama koji se dostavljaju na mejl ili kroz odgovarajuću aplikaciju, što nije uobičajeno dokazno sredstvo u poreskom postupku. Osim toga, svi izveštaji stranih berzi su na stranom jeziku, najčešće engleskom, pa bi Poreska uprava mogla da traži i overene prevode tih izveštaja, što bi potpuno obesmislilo trgovinu kripto valutama.

 

 

Na kraju, treba reći da su ovo samo najočigledniji problemi sa kojima se kripto zajednica trenutno suočava, ali da ima i drugih poput dokumentovanja nabavne cene kripto valute koju su stekli rudari (blockchain miners), odsustvo olakšica za dugoročne investitore (tzv. holdere), tretman zamene jedne vrste kripto valute za drugu, utvrđivanje vrednosti digitalnih tokena (npr. popularnih NFT - non fundible tokens) i slično.

 

Primena potpuno novih propisa uvek prouzrokuje probleme na početku, što je razumljivo, međutim, čini se da novine u ZPDG o oporezivanju kripto valuta za sada otvaraju mnogo više problema za poreske obveznike, iako je proklamovani cilj unapređenje pravne sigurnosti. Zbog toga, kripto zajednica treba da bude spremna kada Poreska uprava odluči da kontroliše dohodak ostvaren od prodaje kripto valuta.

 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

 

Autor: Ilija Rilaković, advokat

 

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa.

Pravo