Temelje današnjeg instituta zastarelosti iznderilo je rimsko pravo, ukazujući na važnost uloge vremena, odnosno njegovog proteka u pravnom svetu. Zastarelost, kao jedan od najvažnijih instituta obligacionog prava nastupa protekom zakonom određenog vremena u kome se određena potraživanja mogu zahtevati, odnosno sudski postupci pokrenuti ili voditi.
Obzirom da ćemo se u ovom tekstu baviti prekršajnim postupkom, navešćemo nekoliko esencijalnih činjenica radi razumevanja zastarelosti prekršajnog postupka. Pravni osnov sadržan je u članovima 84. i 85. važećeg Zakona o prekršajima.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka – relativna zastarelost podrazumeva da se prekršajni postupak ne može pokrenuti, niti voditi ako protekne 1 godina od dana kada je prekršaj učinjen. Bitno je napomenuti da se na relativnu zastarelost može primeniti institut prekida. Za ovu situaciju, dakle, potrebno je potpuno pasivno ponašanje organa koji je prekršaj uočio i dokumentovao, ili suda. Kao primer, predstavićemo jedan hipotetički slučaj.
Pretpostavimo da okrivljeno lice izvrši saobraćajni prekršaj 01.08.2021. godine, koji je dokumentovan u određenom zapisniku MUP-a. Protekom dana 01.08.2022. godine nastupila bi zastarelost pokretanja prekršajnog postupka, odnosno pre navedenog datuma MUP je obavezan da nadležnom sudu podnese Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Jednogodišnji rok zastarelosti se primenjuje na većinu prekršajnih postupaka, ali ne i na sve postupke. Rok zastarelosti pokretanja i vođenja postupka za pojedine prekršaje poput carinskih, deviznih, spoljnotrgovinskih, javnih nabavki, životne sredine, vazdušnog saobraćaja i dr. može biti duži i propisuje se posebnim zakonima, ali u svakom slučaju ne može biti duži od 5 godina.
Zastarelost vođenja (i pokretanja) prekršajnog postupka – apsolutna zastarelost podrazumeva nastupanje zastarelosti u svakom slučaju kad protekne 2 puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost. Institut prekida se ne primenjuje na apsolutnu zastarelost. Da se vratimo na naš primer. Dakle, prekršaj izvršen 01.08.2021.g, uredno dokumentovan od nadležnog organa. Blagovremeno, u roku se pokreće prekršajni postupak pred nadležnim sudom, koji dalje u okviru svojih ingerencija sprovodi postupak protiv okrivljenog lica. Za slučaj da se pravna stvar koju smo hipotetički predstavili ne reši pravnosnažno nakon dve godine od izvršenog prekršaja (protekom dana 01.08.2023. godine), sud će rešenjem obustaviti postupak protiv okrivljenog lica usled nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka.
Procesno-pravne posledice nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, ogledaju se u činjenici da se okrivljeno lice ne smatra osuđivanim za prekršaj koji mu se stavljao na teret, ne može biti obavezano bilo kakvom sankcijom, niti se za isti prekršaj može voditi novi postupak, a troškovi prekršajnog postupka padaju na teret suda koji je postupak vodio.
Suštinski je važno napomenuti i zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere. Sama terminologija ukazuje da se ovde radi o već osuđenom licu u prekršajnom postupku. Članom 85. Zakona o prekšajima predviđeno je da zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere počinje od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna, odnosno zaštitna mera. Na ovu vrstu zastarelosti se takođe primenjuje institut prekida. U svakom slučaju, izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Nikola Cimbaljević, advokat
