Transferne cene su one cene koje nastaju na osnovu obavljanja transakcija između povezanih lica. Dakle, uslov za nastajanje transfernih cena jeste postojanje povezanih lica (fizičkih i/ili pravnih) u trenutku obavljanja transakcije. Ta lica mogu biti rezidenti istih ili različitih poreskih jurisdikcija, a cene po kojima se obavljaju transakcije između tih lica mogu biti drugačije od tržišnih cena – više ili niže.
Shodno članu 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (dalje: „Zakon“), licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. U slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.
Nadalje, mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji i kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja. Licem povezanih sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu na gore opisani način.
Licima povezanim sa obveznikom smatraju se bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre injihovi potomci, dedovi i babe i njiihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga, lica koje je sa obveznikom povezano na gore opisani način.
Budući da su transakcije sa povezanim licima predmet pažnje Poreske uprave, veoma je važno obezbediti adekvatnu prateću dokumentaciju kod ovakvih transakcija i proceniti poreske rizike koji iz njih mogu nastati. Ovo pre svega zbog činjenice da transferne cene mogu biti predmet zloupotrebe, sa ciljem da se umanje poreske obaveze zbog čega se sprovode dodatne mere inspekcijske kontrole. U našoj zemlji dokazivanje ispravnosti transfernih cena pada na teret obveznika.
Primer: Društva A i B su u smislu Zakona povezana lica. Društvo A posluje u jurisdikciji sa višim poreskim opterećenjem a društvo B u jurisdikciji sa nižim. Društvo A obračunava cene svojih usluga društvu B po cenama koje su niže od cena na tržištu te na taj način društvo A prikazuje u svom stanju niže prihode a društvo B u svom stanju niže rashode. Na ovaj način smanjena je obaveza za porez na dobit društvu A.
Princip „Van dohvata ruke“
Shodno članu 60. Zakona, obveznik je dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u okviru koje zajedno sa transakcijama među povezanim licima, posebno prikazuje vrednost istih transakcija koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima. Ovaj princip naziva se princip „van dohvata ruke“ i on zahteva da transferne cene između povezanih lica budu definisane tako kao da se radi o nepovezanim licima, odnosno da iste budu kao realne tržišne cene. Na ovaj način se štite državni poreski prihodi, tj. država nameće obavezu da se razlika između cene utvrđene po ovom principu i već primenjene transferne cene računa u osnovicu za oporezivanje.
Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ , koriste se sledeće metode:
- metoda uporedive cene na tržištu;
- metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu;
- metoda preprodajne cene;
- metoda transakcione neto marže;
- metoda podele neto dobiti;
- bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrdoti cenu transakcije po principu „van dohvata ruke“ pod uslovom da primena navedenih metoda nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slučaja.
Ukoliko je u toku godine društvo poslovalo i obavljalo transakcije sa povezanim licem po transfernim cenama, Zakon propisuje obavezu sastavljanja i predaje Izveštaja o transfernim cenama nadležnoj poreskoj upravi radi kontrole i usklađenosti poslovanja među povezanim licima sa tržišnim uslovima.
Izuzetno, Zakon propisuje da u slučaju da je transakcija sa povezanim licem jednokratna i da njena vrednost nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost (dakle 8 miliona dinara), obveznik uz poreski bilans podnosi dokumentaciju u formi Izveštaja u skraćenom obliku, u okviru koje nije dužan da posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke“.
Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima bliže propisuje formu i sadržinu pomenutih izveštaja kao i izbor i način primene metode „van dohvata ruke“.
Propisane kazne
Pravna lica imaju obavezu podnošenja Izveštaja o transfernim cenama u roku od 180 dana od isteka poreskog perioda dok preduzetnici imaju rok da isti najkasnije do 15. marta naredne godine. Ukoliko se propusti rok za dostavlajnje Izveštaja nadležni poreski organ prvo šalje opomenu o predaji izveštaja (ili dopuni dokumentacije ako je podnet). U tom slučaju, izveštaj/dopunu dokumentacije je potrebno podneti u roku od 30 do 90 dana, od dana dostavljanja opomene.
Ukoliko se ne priloži dokumentacija ni nakon isteka roka novčane kazne su:
- za pravno lice od 100.000 do 2.000.000 dinara,
- za odgovorno lice u pravnom licu od 10.000 do 100.000 dinara,
- za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Adela Ristić, advokat
