Uticaj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima na postupak likvidacije
Likvidacija predstavlja jedan od načina prestanka postojanja privrednog društva i može se sprovesti samo ukoliko je društvo solventno (likvidno), odnosno ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze. To je ujedno i jedna od suštinskih razlika u odnosu na stečajni postupka koji se takođe sprovodi nad privrednim društvom i predstavlja jedan od načina prestanka postojanja istog.
Sam postupak likvidacije regulisan je Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) (u daljem tekstu: „ZPD“ i/ili „Zakon“) koji je pretrpeo određene izmene i dopune, između ostalog i u delu koji reguliše postupak likvidacije, a koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 17.11.2021. godine. Pored ZPD, na postupak likvidacije se primenjuju i odredbe Zakona o postupku registracije u agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 83/2014, 31/2019 i 105/2021), te su izmene i dopune ZPD bile potrebne i u cilju usaglašavanja sa navedenim zakonom, a sve kako bi se primena oba zakona u praksi što doslednije sprovodila.
ZPD razlikuje sa jedne strane postupak dobrovoljne likvidacije za koji možemo reći da se pokreće na inicijativu samog privrednog društva koje nema više potrebu za poslovanjem i koje želi da prestane da postoji brisanjem iz Registra privrednih društava i sa druge strane postupak prinudne likvidacije do čijeg pokretanja dolazi ex lege, odnosno po sili zakona, ukoliko se za to stekne neki od razloga koje Zakon izričito propisuje. Ono što je potrebno naglasiti jeste da je Zakon pretrpeo izmene i dopune u delu koji se odnosi na postupak prinudne likvidacije, te će u daljem tekstu biti navedeno i sa kritičkim osvrtom objašnjeno šta se to tačno promenilo, a na šta je privrednim subjektima potrebno posebno ukazati.
Novi razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije
Kao što je navedeno u uvodnom delu ovog teksta, Zakon propisuje razloge koji dovode do pokretanja postupka prinudne likvidacije ukoliko se isti ostvare u konkretnom slučaju. S tim u vezi, Zakon vrši dopunu člana 546. – „Razlozi za pokretanje postupka“ gde navodi dva nova razloga, od kojih je jedan u direktnoj vezi sa izmenama izvršenim u članu 45. Zakona koji se odnosi na vrste uloga, a u vezi sa prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku i navodi još jedan dodatni razlog za pokretanje postupka prinudne likvidacije u članu 19. Zakona koji se odnosi na sedište društva.
1) Naime, član 19. Zakona je izmenjen tako što je propisano da je sedište društva mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara[1]. Pored navedenog, član 19. je dopunjen i novim stavom kojim je propisano da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva[2]. Zakonodavac je intervenisao ovakvom dopunom iz razloga što su se u praksi često dešavale zloupotrebe registrovanjem fiktivnih adresa sedišta, a na način što su društva registrovala sedišta na adresama stanovanja građana bez njihovog znanja i saglasnosti, što je građanima stvaralo dodatne probleme sa javnim izvršiteljima i javnim komunalnim preduzećima. Ovo je ujedno i razlog uvođenja sudske zaštite navedenih lica, s obzirom da je postupak registracije kod nadležnog registra strogo formalan, te registar nije ovlašćen da prilikom podnošenja registracione prijave ispituje pravni osnov korišćenja prostora u kojem je sedište privrednog subjekta.
Imajući u vidu prethodno navedeno, Zakon uvodi novi razlog za prinudnu likvidaciju u okviru člana 19. Zakona i propisuje da ako privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva[3]. Uvođenjem ovakvog novog razloga za prinudnu likvidaciju zakonodavac je očigledno imao intenciju da spreči zloupotrebu adrese sedišta i iz pravnog prometa ukloni pravne subjekte koji su/bi takvu zloupotrebu vršili.
2) Sledeći, novi razlog, za prinudnu likvidaciju je u direktnoj vezi sa dopunama koje su izvršene u članu 45. Zakona – „Vrste uloga“, kojim je propisano da se nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene[4]. Međutim, ako bi vrednost osnovnog kapitala iz kupoprodajne cene koju je platio novi član bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala se registruje na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja[5]. U korelaciji sa poslednjim, izvršena je dopuna člana 546. Zakona novim razlogom za prinudnu likvidaciju i to u slučaju da kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica ne uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u propisanom roku, odnosno u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja[6].
3) Zakonodavac je član 546. Zakona dopunio još jednim razlogom za prinudnu likvidaciju koji se odnosi na slučaj odbacivanja prijave registracije promene adrese sedišta. Naime, ukoliko nadležni registar odbaci prijavu registracije promene adrese sedišta, a društvo u daljem roku od 30 dana od konačnosti akta registra ne registruje novu adresu sedišta, pokreće se postupak prinudne likvidacije[7].
Neotklonjivi razlozi za prinudnu likvidaciju
Izmene, odnosno dopune Zakona su izvršene i u pogledu kategorije neotklonjivih razloga za prinudnu likvidaciju na koje je takođe potrebno ukazati, posebno zbog samog postupka koji u ovom slučaju sprovodi registrator po službenoj dužnosti. S tim u vezi, intervencije su izvršene u okviru člana 546, stav 2. Zakona gde su navedeni razlozi za prinudnu likvidaciju koji se ne mogu otkloniti, te zakon taksativno navodi sledeće razloge:
- ako privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta (razlog iz člana 19. Zakona);
- ako društvo prekršilac u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže promena poslovnog imena zbog povrede ograničenja u pogledu poslovnog imena, ne izvrši promenu istog (razlog iz člana 27. Zakona);
- ako drušvo prekršilac u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude zbog povrede naziva drugog društva ne izvrši promenu svog naziva (razlog iz člana 28. Zakona);
- ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:
- zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
- zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
- oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
- ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost osnivačkog akta društva;
- ako je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa Zakonom, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;
- ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji.
Imajući u vidu izmene u vezi sa neotklonjivim razlozima, izvršene su i izmene člana 547. Zakona na način što u slučaju neotklonjivih razloga za prinudnu likvidaciju, registrator na internet stranici registra privrednih subjekata objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod kojeg su se stekli neotklonjivi razlozi za prinudnu likvidaciju, i to u trajanju od 30 dana. [8]Po isteku ovog roka, registrator po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.[9]
Dakle, izmena se ogleda u tome što u slučaju postojanja razloga koji se ne može otkloniti, registrator uz obaveštenje o sticanju razloga za prinudnu likvidaciju ne objavljuje i poziv privrednom društvu da u roku od 90 dana otkloni navedene razloge, što je i logično po prirodi stvari. Poziv za otklanjanje razloga prinudne likvidacije se objavljuje samo kod razloga koji se mogu otkloniti, a sve u cilju sprečavanja sprovođenja postupka prinudne likvidacije i gašenja pravnog subjekta.
Prinudna likvidacija i prethodni stečajni postupak
U praksi je bilo slučajeva da društvo u postupku prinudne likvidacije nije imalo dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, te su sudovi usvajali predloge za pokretanje stečaja i na taj način sprovodili stečajne postupke nad društvima koja su se nalazila u postupcima prinudne likvidacije. Još veći problem je nastajao kada bi Agencija za privredne registre po osnovu postupka prinudne likvidacije brisala iz registra privredna društva nad kojima je bio otvoren stečaj. Kako bi se ubuduće izbegle ovakve pravne poteškoće, zakonodavac je intervenisao i navedenu pravnu prazninu rešio dopunom člana 547a Zakona kojom je sada propisano da ako se u toku postupka prinudne likvidacije otvori prethodni stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se prekida, a ako se nakon toga odbije predlog za pokretanje stečajnog postupka, odnosno obustavi postupak zbog povlačenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se nastavlja. Takođe, ako se u toku postupka prinudne likvidacije otvori stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se obustavlja.[10]
Posledice brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije
Intervencije su izvršene i u članu 548. Zakona koje se odnose na način raspodele likvidacionog ostatka među članovima/ortacima brisanog društva, odnosno na njihovu odgovornost za obaveze društva, međutim izmene su takoreći „kozmetičke.“ Naime, zbog problema u primeni u praksi, iz člana 548. Zakona je obrisan 2. stav koji je predviđao da članovi svoje odnose u pogledu imovine uređuju ugovorom ili u vanparničnom postupku, te je zadržan samo 1. stav kojim je precizirano da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društa koje nema kapital, ista se raspodeljuje na jednake delove među ortacima[11]. S tim u vezi, precizirana je i odgovornost članova/ortaka za obaveze društva nakon brisanja, odnosno da isti za obaveze društva odgovaraju do iznosa primljene imovine u skladu sa prethodno navedenom raspodelom prema udelima u društvu, odnosno jednakim delovima[12]. Međutim, ostalo je nejasno zašto nije obrisana odredba kojom je propisano da kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i kontrolni akcionar akcionarskog društva (AD) odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra[13], imajući u vidu da je ovakva odredba u direktnoj suprotnosti sa načelom ograničene odgovornosti članova/akcionara koje važi kod DOO/AD, odnosno da članovi/akcionari odgovaraju za obaveze društva samo do visine upisanog i unetog/uplaćenog uloga u osnovni kapital društva, osim u slučaju probijanja pravne ličnosti. Dakle, ukoliko je cilj bio da se ovakvom odredbom spreče zloupotrebe instituta prinudne likvidacije kako bi se namerno izbeglo plaćanje obaveza, isti nije opravdan imajući u vidu krešenje jednog od osnovnih načela koje važi za DOO i AD.
“Prinudna likvidacija” preduzetnika
Još jedna od novina Zakona jeste institut prinudne likvidacije preduzetnika koji je uveden dopunom člana 91. Zakona. Naime, član 91. Zakona takstativno propisuje slučajeve u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona gde sada navodi i razloge koji bi doveli do prinudne likvidacije, imajući u vidu i postupak koji se u takvim situacijam preduzima od strane nadležnog organa. Tako, na primer, ukoliko je preduzetniku poslovni račun u blokadi duže od dve godine[14], ili mu je pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti[15] i dr, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra[16]. Međutim, ako preduzetnik u ostavljenom roku ne deblokira poslovni račun, odnosno ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.[17]
Kao što možemo primetiti, ovakav postupak se ne razlikuje od prinudne likvidacije privrednih društava, osim u pogledu konkretnih razloga za pokretanje i sprovođenje istog, te je jasno da bi u konkretnom slučaju bilo reči o novom institutu prinudne likvidacije preduzetnika, iako ga Zakon formalno tako ne naziva.
Početak primene novih zakonskih odredaba koje se odnose na prinudnu likvidaciju
Na samom kraju, važno je istaći da će se postupci prinudne likvidacije započeti do 1. juna 2022. godine okončati u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19[18]), a koji je važio pre izmena i dopuna Zakona koje su bile predmet ovog teksta.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Jelena Blagojević, advokat u Advokatskoj kancelariji Milić.
Foto: Zoran Lončarević
[1] Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), član 19, stav 1
[2] Ibid. član 19, stav 5
[3] Ibid. član 19, stav 9
[4] Ibid. član 45, stav 4
[5] Ibid. član 45, stav 5
[6] Ibid. član 546, stav 1, tačka 4a)
[7] Ibid. član 546, stav 1, tačka 7a)
[8] Ibid. član 547, stav 1 i 2
[9] Ibid. član 547, stav 4
[10] Ibid. član 547a, stav 4
[11] Ibid. član 548, stav 1
[12] Ibid. član 548, stav 2
[13] Ibid. član 548, stav 3
[14] Ibid. član 91, stav 6, tačka 3
[15] Ibid. član 91, stav 6, tačka 5
[16] Ibid. član 91, stav 7
[17] Ibid. član 91, stav 8
[18] Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), član 54
