Surogat materinstvo (Gestational Surrogacy) je tema koja uvek sa sobom nosi etičke kontroverze i podeljena mišljenja.
Naime, surogat materinstvo je najjednostavnije rečeno, ugovorno rađanje za drugog. Surogat majka je majka koja pristaje da nosi i rodi dete bračnom paru (pojedincu) koji ne može prirodnim putem da dobije potomstvo. To je ugovor koji se zaključuje između surogat majke (rodilje) sa jedne strane i bračnog para ili pojedinca sa druge ugovorne strane. Postoji nekoliko vrsta surogat materinstva pa tako prema genetskoj vezi između gestacijske majke i deteta, surogat materinstvo može biti: nepotpuno (tradicionalno) i potpuno (gestacijsko) surogat materinstvo. Takođe, podela surogat materinstva postoji u zavisnosti da li se surogat majci isplaćuje određena novčana naknada ili ne, pa u skladu sa tim razlikujemo : alutrističko surogat materinstvo (bez naknade - ugovorom nije predviđena obaveza nameravanih roditelja da surogat majci isplate izvestan novčani iznos, iako može biti utvrđena obaveza da joj budu nadoknađeni razumni troškovi (troškovi medicinskih usluga, izgubljene zarade, zakupnine, troškovi lečenja i vođenja trudnoće) i sa druge strane komercijalno surogat materinstvo (sa naknadom), koje je u etičkom smislu znatno kontroverznije, i podrazumeva da će roditelji naručioci surogat majci, kao naknadu za pružene usluge, isplatiti novčani iznos koji prevazilazi razumne troškove povezane sa trudnoćom.
Naše zakonodavstvo trenutno ne poznaje ovakvu vrstu ugovora.
Međutim, Republika Srbija prednacrtom Građanskog zakonika uvela je jednu novinu koja bi pomogla parovima koji prirodnim putem ne mogu da se ostvare u ulozi roditelja, da to i učine putem surogat majke. Posebnim odeljkom pomenutog prednacrta definisani su uslovi koji se odnose na "materinstvo i očinstvo u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć“.
Ovim posebnim delom definisana je novina koja se odnosi primarno na upis roditelja u matične knjige rođenih, pa se tako kao majka deteta upisuje žena koja na osnovu ugovora o rađanju za drugog ima nameru da se stara o detetu (nameravana majka), bez obzira da li su njene oplođene jajne ćelije korišćene za oplodnju druge žene (rodilje), dok bi se ocem deteta smatrao suprug ili vanbračni partner nameravane majke.
Ovim prednacrtom se takođe definišu uslovi pod kojima se može ostvariti pravo na surogat materinstvo. Tako, članom 2177. pomenutog prednacrta zakona se definiše da ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen između žene koja će nositi i roditi dete (rodilja) i supružnika ili vanbračnih partnera (nameravani roditelji) samo ako između nameravanih roditelja ne može doći do prirodnog začeća kao ni uz pomoć drugih vidova biomedicinski potpomognutog začeća. Takođe, razlog za zaključivanje ovakovog ugovora je i postojanje opasnosti od prenosa neke teške nasledne bolesti na dete.
Prednacrt ne vidi ograničenja rodilja u statusnom smislu, pa tako rodilja može biti u braku ili vanbračnoj zajednici, ali joj je za zaključenje ovog ugovora neophodna saglasnost partnera. Uslov koji je predviđen prednacrtom koji se odnosi na rodilju odnosi se u činjenici prethodnog ostvarenja rodilje kao majke, tj. rodilja može biti samo žena koja je već rodila dete. Iako se prednacrtom ne definišu godine starosti iz dosadašnje prakse država koje su prihvatile ovaj oblik rađanja je taj da rodilja mora da bude starosti između 25-33 god života. Razlozi za takvu odluku su mnogobrojni, a primarno je zdravlje surogat majke.
Nadležnost za zaključenje ovakovog ugovora je poverena sudu. Sudiji će ugovarači dostaviti svu neophodnu medicinsku dokumentaciju koja opravdava zaključenje ugovora o rađanju za drugog, i to nameravani roditelji dostavljaju dokumentaciju kojom dokazuju da se prirodnim putem ne mogu ostvariti u ulozi roditelja, a rodilja dostavlja lekarsku dokumentaciju kojom potvrđuje da je zdrava, da nije nosilac određenih genetskih ili polnih bolesti, saglasnost partnera ukoliko je u braku, kao i dokaz da je već rađala. Takođe, neophodno je da se ugovorne strane obrate savetovalištu radi psihološke pripreme za surogat materinstvo, a posebnan akcenat se stavlja na to da se rodilja tj. surogat majka pripremi na činjenicu da se neće smatrati majkom deteta kao i da će dete odmah nakon rođenja predati nameravanim roditeljima. Nakon što sud pregleda dokumetaciju odlučuje o zaključenju ugovora i isti overava ili odbija overu uz obrazloženje.
Kada se overi ugovor rodilja je dužna da obavlja sve redovne lekarske preglede, redovno ide na kontrole, uzdržava se od konzumiranja alkohola, droga, pušenja i uredno vodi trudnoću, a o svemu tome obaveštava nameravane roditelje. Rodilja je dužna da nakon rođenja deteta preda dete nameravanim roditeljima, dok su nameravani roditelji dužni da preuzmu dete bez obzira na pol i osobine deteta. Od ovoga prednacrtom je predviđen i izuzetak, a to je da nameravani roditelji nisu dužni da preuzmu dete ukoliko je ono rođeno sa teškim psihofizičkim nedostacima, i ukoliko je tokom trudnoće utvrđeno da se na osnovu naučno-medicinskih saznanja to moglo očekivati, a rodilja nije, na zahtev nameravanih roditelja, izvršila prekid trudnoće.
Ugovorom se predviđa naknada razumnih troškova izazvanih nošenjem i rođenjem deteta (gubitak zarade, troškovi medicinskih usluga, troškovi lekarskih pregleda, ishrane, zakupnine, lekova i dr.) kao i umerena nagrada koja će se isplatiti rodilji. O visini umerene naknade se vode razne polemike, koliko su troškovi rađanja za drugog opravdani odnosno kolika bi nagrada rodilji bila realna je osetljivo pitanje na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Sudija će odbiti overu ugovora ukoliko smatra da su troškovi surogat majke previsoko opredeljeni, odnosno ukoliko smatra da je nagrada rodilji neopravdano visoka i deluje kao način zarade rodilje.
Što se tiče ostalih zemalja, uporedno zakonodavstvo poznaje različit tretman surogat materinstva. Tako npr. zemlje poput Grčke, Brazila, Holandije, Kanade, Izraela dozvoljavaju alutrističko surogat materinstvo. Međutim, u nekim od navedenih zemalja komercijalno surogatvo je zabranjeno, pa je za isto predviđena krivična odgovornost pojedinih učesnika (Zakon o humanoj reprodukciji Kanade, npr., predviđa novčane kazne u iznosu do 500.000$ i/ili kaznu zatvora u trajanju do deset godina za učesnike u komercijalnim aranžmanima; surogat majka nije obuhvaćena krivičnom odgovornošću). Komercijalno surogat materinstvo je primat našlo u Ukrajni, koja je jedna od vodećih zemalja gde se već nekoliko godina razvija tzv „reproduktivni turizam“. Ovaj oblik rađanja za drugog izaziva mnoge kontroverze jer se uglavnom razvija u ekonomski slabim zemljama, čime se narušava dostojanstvo surogat majki zarad određene naknade koja ima za cilj iskljljućivo zaradu.
Prednacrtom Građanskog zakonika Republike Srbije predviđeno je alutrističko surogat materinstvo koje ne isključuje osnovne troškove vođenja trudnoće kao i umerenu naknadu za rađanje. Poseban akcenat bih stavila na činjenicu da ovakav oblik rađanja za mnoge parove predstavlja jedinu mogućnost da dobiju dete sa kojim bi bili genetski povezani, što je zakonodavac imao u vidu . Činjenica da komercijalno surogat materinstvo, povećava rizik od instrumentalizacije i stvaranja biznisa čime se narušava dostojanstvo surogat majki, govori u prilog prihvatanja restriktivnijeg pristupa, i mogućnost da sudija odbije overu ugovora ukoliko posumnja da se radi o komercijalnom rađanju.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Milena Kuč, advokat.
