"Rad je izvorno objavljen u časopisu Pravo i privreda, Vol. 60, br. 4/2022, str. 802–822. DOI: 10.55836/PiP_22410A.
Rad je dostupan na internet stranici časopisa: https://pravoiprivreda.rs/punomocje-za-glasanje-na-skupstini-javnog-akcionarskog-drustva/"
Uvod
Dobro korporativno upravlјanje podrazumeva efikasno ostvarivanje prava na glasanje putem punomoćnika.[1] Ovo pravo se primenjuje od nastanka prava akcionarskih društava.[2] Iako je trend podsticanja aktivizma akcionara proizveo druge načine glasanja u odsustvu, glasanje preko punomoćnika još uvek ima veliki praktični značaj, a čini se da još uvek postoje otvorena pitanja u vezi sa glasanjem na ovaj način.[3] Cilј rada je da se normativnom analizom relevantnih pozitivnopravnih propisa sagleda postojeća regulativa punomoćja za glasanje, kao i mogućnost zloupotrebe ovog načina glasanja.
U prvom delu rada se analiziraju relevantna pravila Zakona o privrednim društvima kojima se uređuje punomoćje za glasanje akcionarskog društva. Pored analize opštih pravila, u ovom delu rada se posebno razmatra zabrana izdavanja neopozivog punomoćja. U drugom delu rada ispituje se mogućnost zloupotrebe ovog načina glasanja u srpskom pravu putem organizovanog prikuplјanja punomoćja za glasanje. Tako, u ovom delu rada se određuje pojam organizovanog prikuplјanja punomoćja, pravni režim organizovanog prikuplјanja punomoćja u uporednom pravu, kao i odnos organizovanog prikuplјanja punomoćja sa sličnim institutima. Od naročitog značaja je analiza odgovarajućih odredbi Direktive o pravima akcionara, dok se rešenja sadržana u slovenačkom pravu sagledavaju i sa aspekta implementacije u zakonodavstvo Republike Srbije, u smislu eventualnog uzora za nova zakonska rešenja.
Zakonsko uređenje punomoćja za glasanje
Kako bi se jasnije i potpunije objasnila mogućnost zloupotrebe punomoćja za glasanje na sednici javnog akcionarskog društva, potrebno je prethodno izvršiti analizu pojma punomoćja za glasanje javnog akcionarskog društva, i to razmatranjem odredbi Zakona o privrednim društvima, kojima se uređuju pojam, forma i sadržina punomoćja, te propisane uslove u pogledu ličnosti punomoćnika. Takođe, radi rasvetlјavanja pojedinih pitanja koja se vezuju za mogućnost zloupotrebe punomoćja za glasanje na skupštini javnog akcionarskog društva, od značaja je osvrnuti se na pitanja koja se tiču samog punomoćja, poput (ne)opozivosti punomoćja i stepena obaveznosti uputstava datih u punomoćju.
1. Opšta pravila
Punomoćje za glasanje je naslov člana 344 Zakona o privrednim društvima koji propisuje mogućnost akcionara da ovlasti određeno lice da u njegovo ime i za njegov račun učestvuje u radu skupštine društva.[4] Zakon o privrednim društvima punomoćje za glasanje određuje kao ovlašćenje dato za učešće u radu skupštine društva, pri čemu se iz formulacije uočava da je učešćem u radu skupštine konzumirano i ovlašćenje za vršenje glasačkog prava.[5] Time se rešava potencijalna dilema obima ovlašćenja koja se daju punomoćjem za glasanje, odnosno eventualno pitanje o tome da li se punomoćjem za glasanje istovremeno daje i ovlašćenje punomoćniku da učestvuje u raspravi o tačkama dnevnog reda, iznošenju predloga i uzimanja reči na sednici skupštine i drugim načinima učestvovanja u radu skupštine.[6] Davanjem punomoćja za glasanje, punomoćniku se daje prilika da aktivnim učešćem u ras pravi, iznošenjem argumenata i razloga u prilog određenoj odluci, utiče na ishod glasanja u meri koja prevazilazi okvire glasa jednog člana društva. Samim tim, potencijal punomoćnika da utiče na odluke donete na skupštini društva je veći, pa se zato kaže da punomoćje predstavlјa svojevrsnu „ulaznicu“ na skupštinu društva onim licima koja nisu članovi društva, ili to jesu u zanemarlјivom udelu.[7]
Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima, koji se nije izjasnio u pogledu poslovne sposobnosti punomoćnika,[8] Zakon o privrednim društvima nedvosmisleno rešava ovo pitanje, propi sujući da svako poslovno sposobno lice može biti punomoćnik na osnovu punomoćja za glasanje.[9] Akcionarskom društvu je zabranjeno propisivanje dodatnih uslova, kako u pogledu ličnih svojstava punomoćnika, tako i u pogledu broja punomoćnika.[10] Ovo pravilo se ne odnosi na opšti zahtev Zakona o privrednim društvima u pogledu poslovne sposobnosti punomoćnika, kao ni na pravila o nepodobnosti određenih lica da zastupaju akcionare u vršenju prava glasa, koja su propisana radi izbegavanja sukoba interesa. Prema Zakonu o privrednim društvima punomoćnik u akcionarskom društvu ne može biti kontrolni akcionar društva; ili lice koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara; ili direktor ili član nadzornog odbora društva; ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara; ili zaposleni u društvu ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara; ili lice koje se prema Zakonu o privrednim društvima smatra povezanim licem sa fizičkim licima koja imaju prethodno navedena svojstva; ili revizor društva ili zaposleni u licu koje obavlјa reviziju društva, ili lice koje ima to svojstvo u drugom društvu koje je kontrolni akcionar društva ili u društvu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara.[11]
Za razliku od prethodnog Zakona o privrednim društvima, koji nije pravio razliku između forme punomoćja koju daje fizičko lice i pravno lice, aktuelni Zakon o privrednim društvima diferencira ova dva slučaja.[12] Ako punomoćje za glasanje na sednici skupštine akcionarskog društva daje pravno lice, ono mora biti dato u pisanoj formi, a kada ga daje fizičko lice u formi javno overene (legalizovane) isprave, osim ako forma javno overene (legalizovane) isprave nije isklјučena statutom društva.[13] U pogledu forme, zakon propisuje posebno pravilo za javno akcionarsko društvo. Tako, javno akcionarsko društvo je dužno da obezbedi davanje punomoćja u elektronskoj formi, snabdeveno elektronskim potpisom u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski potpis.[14]
Punomoćje za glasanje može biti dato za jednu sednicu skupštine, ili može biti dato i bez napomena u pogledu toga na koji broj sednica se odnosi. U tom slučaju se smatra da je njime dato ovlašćenje za glasanje na svim sednicama društva koje će se održati do proteka vremena na koje je punomoćje dato, odnosno do opoziva.[15] U svakom slučaju, ono mora biti specijalno, pri čemu može biti specijalno na dvojak način, u obliku posebnog ovlašćenja za glasanje na konkretno određenoj sednici skupštine društva, ili u obliku posebnog ovlašćenja za glasanje na svim sednicama skupštine društva do njegovog isteka.[16] Ako se društvo opredelilo da propiše obavezno davanje punomoćja na unapred pripremlјenom formularu, koji mora sadržati i instrukcije po svakoj tački dnevnog reda, to ne znači da je neophodno da svako punomoćje sadrži uputstva o vršenju ovlašćenja datih punomoćjem. Akcionarsko društvo koje propiše obavezno davanje punomoćja na formularu, u obavezi je da mogućnost davanja ograničenog punomoćja predoči potencijalnim vlastodavcima, ostavlјajući prostor za izjašnjenje o svakoj tački dnevnog reda na samom punomoćju. Uprkos tome, vlastodavac može odlučiti da se o tačkama dnevnog reda ne izjasni i time učini punomoćje neograničenim ili, ako punomoćje nudi takvu mogućnost, označi da se punomoćje daje bez instrukcija. Dalјe, instrukcije za glasanje mogu biti date i usmeno.[17] Takođe, uvažavajući podelu ograničenog punomoćja na imperativna, indikativna i fakultativna, prema kriterijumu obaveznosti uputstava datih u punomoćju, Zakon o privrednim društvima propisuje da je svako punomoćje koje sadrži precizna uputstva imperativno, te da je punomoćnik dužan da se datih uputstava strogo pridržava.[18]
2. (Ne)opozivost punomoćja za glasanje
U skladu sa opštim režimom punomoćja koji propisuje Zakon o obligacionim odnosima, vlastodavac može dati neopozivo punomoćje, tako što će se ugovorom odreći prava da opozove punomoćje (koje je po svojoj prirodi preobražajno).[19] Davanjem neopozivog punomoćja za glasanje postigle bi se faktičke posledice prenosa glasačkog prava sa vlastodavca (akcionara) na punomoćnika, iako bi punomoćnik formalno i dalјe vršio glasačko pravo u ime i za račun vlastodavca, kao imaoca akcije iz koje je glasačko pravo derivirano. Arsić navodi da je neopozivo punomoćje pogođeno sankcijom ništavosti, te da nema prostora za primenu člana 92 Zakona o obligacionim odnosima.[20] Međutim, punomoćje po prirodi stvari može opstati bez odredbe kojom je predviđena njegova neopozivost, te deluje prijemčivije ideja da ništavost odredbe o neopozivosti punomoćja ne povlači za sobom ništavost punomoćja u preostalom delu. Štaviše, u slučaju da je punomoćje dato radi izbegavanja pravila o neprenosivosti glasačkog prava iz akcije, prema pravilima Zakona o obligacionim odnosima, ugovor (ili drugi pravni posao) će ostati na snazi, ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora, ali je ništavost ustanovlјena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.[21] Ništavost punomoćja u celini vodila bi posledično ništavosti svih odluka skupštine koja su data uz glas punomoćnika, iako je punomoćnik imao ovlašćenje da vrši glasačko pravo. Stoga, smatramo svrsishodnijom primenu pravila iz člana 105 Zakona o obligacionim odnosima koji uređuje institut delimične ništavosti, a u skladu sa principom težnje očuvanja pravnog posla, pošto punomoćje može da ostane na snazi i bez odredbe o njegovoj neopozivosti.
Odvojeno pitanje koje se može postaviti povodom opozivosti punomoćja je sledeće: da li se i u kojoj meri zabranom neopozivih punomoćja postiže cilј radi koga je zabrana propisana? Kada u punomoćju za glasanje nije navedeno da se daje samo za jednu sednicu skupštine, smatraće se da ono važi do isteka roka na koji je dato, ili do opoziva. Dakle, ako punomoćje nije dato na određeni rok, smatraće se da važi do opoziva.[22] Međutim, akcionar može neopozivanjem opozivog punomoćja postići isto dejstvo kao i neopozivim punomoćjem. Akcionaru se ne može nametnuti obaveza da punomoćje opozove, te takvo punomoćje može biti de facto neopozvano, isto kao da je neopozivo. Na taj način faktički dolazi do prenosa glasačkog prava iz akcije. Iz navedenog se može zaklјučiti da se zabrana izdavanja neopozivog punomoćja može jednostavno zaobići trajnim neopozivanjem opozivog punomoćja.
Mogućnost zloupotrebe punomoćja za glasanje organizovanim prikuplјanjem punomoćja
Radi detalјnog ispitivanja mogućnosti zloupotrebe punomoćja za glasanje organizovanim prikuplјanjem punomoćja neophodno je, pre svega, definisati pojam organizovanog prikuplјanja punomoćja. Zatim, potrebno je analizirati pravni režim ovog postupka. Na kraju, usled nedostatka domaće regulative organizovanog prikuplјanja punomoćja u radu se ovaj postupak poredi sa sličnim institutima, koji su uređeni u domaćem zakonodavstvu.
1. Pojam organizovanog prikuplјanja punomoćja
Organizovano prikuplјanje punomoćja predstavlјa postupak kojim lice prikuplјa punomoćja za glasanje, koja ne sadrže uputstva za glasanje, od više akcionara radi vršenja uticaja na odluke koje se donose na skupštini društva.[23] Uslov koji mora da bude ispunjen kako bi punomoćnik na ovaj način mogao uticati na odluke skupštine je da dato punomoćje ne sadrži uputstvo za glasanje, već da je punomoćnik ovlašćen da donese odluku o tome kako će glasati na sednici skupštine.[24] U pravnim sistemima koji uređuju organizovano prikuplјanje punomoćja određuje se prag u pogledu broja akcionara koje punomoćnik zastupa, koji mora biti dostignut kako bi se smatralo da se radi o organizovanom prikuplјanju punomoćja. Visina ovog praga bi trebalo da bude određena u skladu sa strukturom kapitala u određenom pravnom sistemu. Ako se radi o pravnom sistemu u kom je zastuplјena disperzovana struktura kapitala, prag bi trebalo da bude viši. Suprotno, ako se radi o pravnom sistemu sa dominantno koncentrisanom strukturom kapitala, prag bi trebalo da bude niži. Cilј organizovanog prikuplјanja punomoćja može da bude različit. Međutim, lice koje organizovano prikuplјa punomoćja najčešće ima za cilј da stekne vladajući uticaj u društvu radi sprovođenja promene u poslovanju društva, i to pre svega promenu uprave društva.[25]
Vladajući uticaj je uticaj koji omogućava kontrolu nad poslovanjem društva.[26] Uobičajeni načini sticanja ovog uticaja su putem sticanja učešća u osnovnom kapitalu akcionarskog društva, zajedničkim delovanjem sa drugim članovima društva ili sticanjem prava na imenovanje članova uprave društva.[27] Zakon o privrednim društvima sadrži pretpostavku prema kojoj lice ima vladajući uticaj kada ima kapital učešće, samostalno ili sa drugim licima sa kojima zajednički deluje, veće od 50% glasačkih prava u društvu (većinsko učešće).[28] Ipak, u zavisnosti od raspršenosti akcija, moguće je ostvarivati vladajući uticaj u društvu i sa glasačkim pravima koja su manja od 50%.[29] U literaturi se navodi da se vladajući uticaj meri mogućnošću razrešavanja i imenovanja članova uprave.[30] Ovakav stav prihvata i Zakon o privrednim društvima, te propisuje da kontrola (vladajući uticaj) podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica da, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora.[31]
Imajući u vidu gorenavedenu mogućnost, može se postaviti pitanje da li se organizovanim prikuplјanjem punomoćja izbegava primena posebnih pravila kojima je uređen položaj lica sa vladajućim uticajem u društvu. Značaj određenja lica koje ima vladajući uticaj u društvu se ogleda u tome što se na ta lica primenjuje poseban, stroži pravni režim, zasnovan na ideji da oni moraju biti odgovorni za odluke koje donose u društvu vršenjem vladajućeg uticaja.[32] Takav poseban pravni režim lica sa vladajućim uticajem u društvu propisuje i srpsko pozitivno pravo. Zakon o privrednim društvima propisuje da lica sa značajnim kapital učešćem u društvu (preko 25% prava glasa, sami ili sa licima sa kojima zajedno deluju) i lica sa vladajućim uticajem u društvu (zakon koristi termin „kontrolni članovi“) imaju posebne dužnosti prema društvu, kao što su dužnost prijavlјivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, dužnost izbegavanja sukoba interesa, dužnost čuvanja poslovne tajne i dužnost poštovanja zabrane konkurencije.[33] Istovremeno, Zakon o preuzimanju propisuje obavezu isticanja ponude za kupovinu ostalih akcija društva. Prema ovom zakonu, lice koje neposredno ili posredno, samostalno ili zajednički delujući, stekne akcije s pravom glasa cilјnog društva, tako da zajedno sa akcijama koje je već imalo, pređe prag od 25% akcija s pravom glasa cilјnog društva (kontrolni prag) obavezno je da istakne javnu ponudu za kupovinu preostalih akcija cilјnog društva, po pravičnoj ceni.34 Pored toga, Zakon o tržištu kapitala propisuje obavezu svakog lica da obavesti Komisiju za hartije od vrednosti u roku od četiri dana nakon što dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 50% i 75% prava glasa u akcionarskom cilјnog društva (kontrolni prag) obavezno je da istakne javnu ponudu za kupovinu preostalih akcija cilјnog društva, po pravičnoj ceni.[34] Pored toga, Zakon o tržištu kapitala propisuje obavezu svakog lica da obavesti Komisiju za hartije od vrednosti u roku od četiri dana nakon što dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 50% i 75% prava glasa u akcionarskom društvu čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu, odnosno na multilateralnoj trgovačkoj platformi.[35]
Kao što je prethodno napomenuto, član 345 Zakona o privrednim društvima propisuje da punomoćnik mora biti poslovno sposobno lice. Pored toga, punomoćnik ne može biti ni lice koje, prema svojoj postojećoj poziciji i statusu koji ima u odnosu na društvo, ima mogućnost da zloupotrebi svoju poziciju punomoćnika, ili da vrši svoja ovlašćenja iz punomoćja na način protivan interesima društva.[36] Otuda je „kontrolnom akcionaru društva ili licu koje je pod kontrolom kontrolnog akcionara društva“ zabranjeno da bude punomoćnik akcionara.[37] Dakle, Zakon o privrednim društvima zabranjuje da lice sa vladajućim uticajem u društvu bude punomoćnik akcionara. Pored toga, tumačenjem člana 345 Zakona o privrednim društvima može se zaklјučiti da punomoćnik za zastupanje na sednici akcionarskog društva ne mora biti akcionar društva, s obzirom na to da svojstvo akcionara nije propisano kao uslov u pogledu ličnosti punomoćnika.[38] Prema tome, lice koje organizovanim prikuplјanjem punomoćja može da stekne vladajući uticaj u društvu može biti lice koje nema imovinski interes u društvu. Štaviše, punomoćnik koji organizovanim prikuplјanjem punomoćja stekne vladajući uticaj u društvu može imati suprotstavlјene interese od interesa društva, primera radi, ako na ovaj način vladajući uticaj u društvu stekne poverilac društva. Time se omogućava da se vladajući uticaj u društvu nađe u „rukama“ poverioca društva, kojeg pri tom ne tereti ni jedna obaveza koja se primenjuje na „vladaoce“ društva. Takvo lice je ograničeno zakonskom obavezom da kao punomoćnik glasa savesno i u najbolјem interesu akcionara kada punomoćje ne sadrži uputstvo.[39] S obzirom na to da se organizovano prikuplјanje punomoćja zasniva na skuplјanju punomoćja od većeg broja manjinskih akcionara, punomoćnik će kao opravdanje za to što glasa za svakog akcionara na isti način navesti da svi njegovi vlastodavci, kao manjinski akcionari, imaju isti interes, te da je iz tog razloga opravdano da za svakog od njih glasa na isti način. Ovo posebno ako je ostatak akcija koncentrisan u vlasništvu jednog lica, ili jedne grupe lica koja zajednički deluju, a kome se punomoćnik suprostavlјa. U tom slučaju, punomoćnik može argumentovati da je on postupao u najbolјem interesu svakog svog vlastodavca, postupajući kao zaštitnik manjinskih akcionara.
2. Pravni režim organizovanog prikuplјanja punomoćja
Pravni režim organizovanog prikuplјanja punomoćja u većini pravnih sistema još uvek nije posebno uređen, već se na njega primenjuju opšta pravila propisana za glasanje putem punomoćnika. Ipak, postoje pravni sistemi koji propisuju posebna pravila koja se primenjuju na postupak organizovanog prikuplјanja punomoćja.[40] Stoga, u nastavku rada će biti izložena zakonska rešenja organizovanog prikuplјanja punomoćja u pravu Republike Srbije, Evropske unije i Republike Slovenije.
a) Pravni režim organizovanog prikuplјanja punomoćja u srpskom pravu i pravu Evropske unije
Zakon o privrednim društvima ne reguliše organizovano prikuplјanje punomoćja. Međutim, Zakon o privrednim društvima sadrži jednu odredbu kojom uređuje situaciju kada punomoćnik zastupa više akcionara. Prema toj odredbi punomoćnik koji zastupa više akcionara može vršiti pravo glasa različito za svakog od njih.[41]
Na nivou Evropske unije, pravo na glasanje putem punomoćnika je uređeno Direktivom o pravima akcionara, koja ne sadrži posebna pravila o organizovanom prikuplјanju punomoćja. Ipak, u 10. tački preambule ove direktive se ukazuje na mogućnost zloupotrebe glasanja putem punomoćnika organizovanim prikuplјanjem punomoćja.[42] U tom delu se naglašava da bi države članice trebalo da obezbede odgovarajuće mere koje bi osigurale da punomoćnik postupa isklјučivo u interesu akcionara.[43] Mere protiv zloupotrebe prava na glasanje putem punomoćnika podrazumevaju propisivanje posebnog režima za lica koja aktivno prikuplјaju punomoćja ili koja su prikupila značajan broj punomoćja.[44] Dakle, iako Direktiva o pravima akcionara ne uređuje organizovano prikuplјanje punomoćja, ona prepoznaje da postoji mogućnost zloupotrebe prava na glasanje putem punomoćnika, te preporučuje državama članicama da svojim nacionalnim zakonodavstvima ovo pitanje urede. Od država članica Evropske unije, detalјnija pravila o organizovanom prikuplјanju punomoćja usvojila su Italija, Francuska i Slovenija.[45] U literaturi se navodi da se i u ostalim državama članicima Evropske unije postavlјa pitanje potrebe uređenja organizovanog prikuplјanja punomoćja.[46] U nastavku rada će biti posebno analizirana pravila koja postoje u slovenačkom pravnom sistemu, imajući u vidu istorijsku bliskost ovog pravnog sistema sa domaćim.
b) Pravila slovenačkog prava o organizovanom prikuplјanju punomoćja
Slovenački pozitivnopravni propisi organizovano prikuplјanje punomoćja uređuju Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o preuzimanju. Opšta pravila su propisana slovenačkim Zakonom o privrednim društvima. Prema relevantnim odredbama ovog zakona, finansijske organizacije, udruženja članova i druga lica koja nameravaju da na sednici skupštine ostvaruju glasačka prava na osnovu punomoćja prikuplјenih u postupku organizovanog prikuplјanja punomoćja, moraju biti ovlašćena u pisanom obliku.[47] Zatim, zakon definiše da se organizovanim prikuplјanjem punomoćja smatra svako prikuplјanje punomoćja usmereno prema više od 50 akcionara javnog akcionarskog društva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa.[48] Slovenački zakon kao kriterujum propisuje broj akcionara prema kojima je prikuplјanje punomoćja usmereno, a ne broj akcionara koje punomoćnik zaista zastupa. To znači da je dovolјno da je punomoćnik ponudio usluge zastupanja propisanom broju akcionara, ali ne i da je nužno da ovoliko akcionara on zaista i zastupa. Dalјe, zakon propisuje da punomoćje dato u postupku organizovanog prikuplјanja punomoćja važi samo za jednu sednicu skupštine, te da mora sadržati predloge odluka, kao i predlog punomoćnika o načinu glasanja po svakom od predloga odluke. Pored toga, punomoćje mora da sadrži i poziv akcionaru da da instrukcije za glasanje, sa obaveštenjem da će punomoćnik glasati u skladu sa svojim predlozima, koji moraju biti obrazloženi u punomoćju, ako akcionar ne da uputstva za glasanje, kao i obaveštenje da akcionar može opozvati punomoćje u bilo koje vreme.[49] Na kraju, zakon propisuje i da je punomoćje dato u suprotnosti sa navedenim odredbama ništavo.[50]
Pored Zakona o privrednim društvima, a na osnovu odredbe ovog zakona koja propisuje da se posebnim zakonom organizovano prikuplјanje punomoćja može drugačije urediti, Zakon o preuzimanju sadrži posebne odredbe o organizovanom prikuplјanju punomoćja.[51] Zakon o preuzimanju u članu kojim definiše zajedničko delovanje, između ostalog, propisuje da se ostvarivanje prava glasa na osnovu punomoćja koje je dato u postupku organizovanog prikuplјanja punomoćja, a prema zakonu kojim se uređuju privredna društva, ne smatra zajedničkim delovanjem.[52] Izuzetno, smatraće se zajedničkim delovanjem organizovano prikuplјanje punomoćja ako služi isklјučivo za prikrivanje sporazuma čiji je cilј da stekne ili ojača kontrolu nad cilјnim društvom.[53] O nameri, razlozima i načinu organizovanog prikuplјanja punomoćja, punomoćnik je dužan da unapred obavesti Agenciju za tržište hartija od vrednosti. Ako to ne učini, smatraće se da takvo organizovanje služi isklјučivo za prikrivanje zajedničkog delovanja.[54] Iz navedenih odredbi slovenačkog Zakona o preuzimanju proizlazi da organizovano prikuplјanje punomoćja može, ali i ne mora biti način sticanja vladajućeg uticaja u društvu. Slovenački zakonodavac uvodi pretpostavku da organizovano prikuplјanje punomoćja predstavlјa zajedničko delovanje prema Zakonu o preuzimanju, ako o njemu nije obaveštena Agencija za hartije od vrednosti. Međutim, i kada je lice koje namerava organizovano da prikuplјa punomoćje o tome obavestilo Agenciju za hartije od vrednosti u skladu sa ovim zakonom, Agencija za hartije od vrednosti može na osnovu obaveštenja tog lica utvrditi da se radi o zajedničkom delovanju, odnosno da organizovano prikuplјanje punomoćja služi isklјučivo za prikrivanje sporazuma za sticanje ili ojačavanje kontrole nad društvom.
Uprkos tome što slovenačko pravo sadrži odredbe kojima se uređuje organizovano prikuplјanje punomoćja, ovom rešenju se može uputiti kritika. Rešenje slovenačkog prava je problematično jer uređuje organizovano prikuplјanje punomoćja samo sa aspekta prava preuzimanja, zanemarujući drugi institut tržišta kapitala, obavezu obaveštavanja o promeni u kapital učešću, koju sadrži i slovenački Zakon o trgovini finansijskim instrumentima.[55] Takođe, slovenački Zakon o privrednim društvima ne sadrži odredbe kojima bi akcionari koji organizovanim prikuplјanjem punomoćja steknu ili ojačavaju vladajući uticaj u društvu bili nosioci posebnih dužnosti prema društvu. Zbog toga se može zaklјučiti da je mana slovenačke regulative organizovanog prikuplјanja punomoćja to što je ovaj institut sagledan jednodimenzionalno. Rešenja slovenačkog Zakona o privrednim društvima se mogu oceniti kao dobra, ali se čini da bi organizovano prikuplјanje punomoćja trebalo dodatno regulisati sa statusnopravnog aspekta, ali i sa aspekta Zakona o trgovini finansijskim instrumentima.
3. Odnos sa sličnim institutima
Kako se organizovanim prikuplјanjem punomoćja može steći vladajući uticaj u društvu, ono ima sličnosti sa postupkom preuzimanja i zajedničkim delovanjem. Radi bolјeg razumevanja organizovanog prikuplјanja punomoćja, u nastavku rada će se ukazati na odnos organizovanog prikuplјanja punomoćja sa ovim načinima sticanja vladajućeg uticaja u društvu.
a) Organizovano prikuplјanje punomoćja i postupak preuzimanja akcionarskog društva
Preuzimanje društva je skup radnji kojim jedno lice stiče vladajuće učešće u kapitalu i upravlјanju privrednog društva, potiskujući dotadašnjeg „vladaoca“.[56] Preuzimanje se razlikuje od organizovanog prikuplјanja punomoćja po nekoliko osnova. Prvo, preuzimalac uvek stiče ili povećava kapital učešće u tom društvu, do čega ne dolazi prilikom organizovanog prikuplјanja punomoćja. Dakle, preuzimanje podrazumeva promenu vlasničke strukture cilјnog društva, do koje ne dolazi organizovanim prikuplјanjem punomoćja za glasanje.[57] Ovo ukazuje na drugu značajnu razliku ova dva modaliteta sticanja vladajućeg uticaja, a to je da je organizovano prikuplјanje punomoćja za glasanje jeftinije od preuzimanja.[58] Postupak preuzimanja je skup postupak jer preuzimalac mora da kupi sve akcije po istoj ceni, pri čemu može biti prinuđen i da poveća ponuđenu cenu ako se tokom postupka pojavi konkurentska ponuda.
Treća razlika između preuzimanja i organizovanog prikuplјanja punomoćja se ogleda u tome što je organizovano prikuplјanje punomoćja neformalan postupak, dok preuzimanje može biti i formalan i neformalan (stihijski) postupak. Kada jedno lice stihijskom kupovinom akcija prekorači propisani prag, nastaje obaveza upućivanja ponude za kupovinu ostalih akcija društva, čime neformalni postupak preuzimanja postaje formalan. Taj postupak se sprovodi po pravilima prava preuzimanja, što ukazuje na još jednu razliku između organizovanog prikuplјanja punomoćja i preuzimanja, a to je da se na preuzimanje primenjuje poseban pravni režim.[59] Sa druge strane, za organizovano prikuplјanje punomoćja ne postoje posebna pravila u domaćem zakonodavstvu.
b) Organizovano prikuplјanje punomoćja i zajedničko delovanje
Radi izbegavanja obaveza koja terete lica koja imaju vladajući uticaj u društvu, moguće je da se obrazuje grupa akcionara koji složno nastupaju i preduzimaju radnje u cilјu vršenja vladajućeg uticaja na upravlјanje i poslovanje društva.[60] Sporazum između ovih lica može biti izričit (pisani ili usmeni) ili prećutan. Dakle, čak i ako jedno lice samostalno nema vladajući uticaj u društvu, sporazumnim delovanjem sa ostalim članovima društva može da ga stekne. Iz tog razloga se ustanovlјava fikcija prema kojoj se lica koja nastupaju zajednički smatraju jednim licem u pogledu obaveza propisanih kompanijskopravnim zakonom, kao i zakonima kojima se uređuje preuzimanje i tržište kapitala. Zakon o privrednim društvima, Zakon o preuzimanju i Zakon o tržištu kapitala na različit način definišu zajedničko delovanje.[61] To znači da u različitim oblastima postoje različiti kriterijumi za određivanje da li se ponašanje grupe lica može smatrati zajedničkim delovanjem.[62]
Sličnost zajedničkog delovanja sa organizovanim prikuplјanjem punomoćja se ogleda u tome što u oba slučaja dolazi do agregacije glasačkih prava više akcionara. Ipak, organizovano prikuplјanje punomoćja je širi pojam od zajedničkog delovanja, jer se ono može smatrati zajedničkim delovanjem kada služi za prikrivanje sporazuma o zajedničkom delovanju, ali može predstavlјati i vid aktivizma akcionara. Da bi se odredilo da li se u konkretnom slučaju radi o prikrivanju sporazuma o zajedničkom delovanju ili o dozvolјenom aktivizmu akcionara, potrebno je utvrditi cilј organizovanog prikuplјanja punomoćja. Ako je cilј takve aktivnosti sticanje vladajućeg uticaja u društvu, može se smatrati da se organizovanim prikuplјanjem punomoćja prikriva sporazum o zajedničkom delovanju (ako ispunjava i ostale uslove za zajedničko delovanje propisane primenjivim zakonom). Sa druge strane, organizovano prikuplјanje punomoćja će predstavlјati jedan od vidova aktivizma akcionara ako je motivisano nekim drugim cilјem, a ne sticanjem vladajućeg uticaja u društvu. Primera radi, to bi bio slučaj kada bi akcionari organizovanim prikuplјanjem punomoćja želeli da vrše pritisak na lice koje ima vladajući uticaj u društvu.[63]
Situacija se problematizuje onda kada akcionari nisu obavešteni o nameri punomoćnika da organizovanim prikuplјanjem punomoćja ostvari vladajući uticaj na društvo jer se tada ovlašćivanje istog punomoćnika ne može kvalifikovati kao zajedničko delovanje, ali ni kao aktivizam akcionara. Ako punomoćnik organizovanim prikuplјanjem punomoćja stekne vladajući uticaj u društvu, bez znanja akcionara koje zastupa, postavlјa se pitanje na koga se mogu primeniti stroža pravila propisana za lice sa vladajućim uticajem u društvu? U tom slučaju lice koje ima vladajući uticaj ili nema kapital učešće u društvu, ili ako ima kapital učešće u društvu, to učešće ne prelazi propisane pragove. U ovakvoj situaciji postoji pravna praznina, jer lice koje de facto ima vladajući uticaj u društvu ne tereti nijedna od obaveza koje inače imaju lica sa vladajućim uticajem.
Zaklјučak
Uprkos tome što duga tradicija upotrebe punomoćja, instituta građanskog prava, u kompanijskopravnom okruženju navodi na zaklјučak da su sva pitanja u vezi sa ovim načinom glasanja stavlјena ad acta, prethodna analiza pokazuje da postoje još neka otvorena pitanja koja je potrebno razmotriti. Pitanja koja su tradicionalno obrađivana u okvirima građanskog prava, poput pitanja forme punomoćja, obaveznosti instrukcija sadržanih u punomoćju i njegove opozivosti, dobijaju novu dimenziju u sferi kompanijskog prava, te zahtevaju i naročitu analizu.
U radu se ukazuje na mogućnost zloupotrebe punomoćja radi izbegavanja obaveza koja terete lica sa vladajućim uticajem u javnom akcionarskom društvu, a koje se odnose na posebne dužnosti, obavezu isticanja javne ponude i obavezu obaveštavanja o promeni kapital učešća u društvu. Svrha ovih obaveza je zaštita interesa društva i interesa akcionara javnog akcionarskog društva. Stoga, neprimenjivanje ovih obaveza na lice koje je organizovanim prikuplјanjem punomoćja postalo „vladalac“ društva, ugrožavaju se i interesi društva i interesi akcionara društva. Srpsko pozitivnopravno zakonodavstvo ne uređuje pitanje organizovanog prikuplјanja punomoćja, te takva pravna praznina stvara mogućnost zloupotrebe. Do zloupotrebe još uvek nije došlo u praksi, što se može pripisati nerazvijenosti srpskog tržišta kapitala. Uprkos tome, čini se da bi de lege ferenda trebalo razmišlјati u pravcu uređenja organizovanog prikuplјanja punomoćja, a radi preveniranja potencijalnih zloupotreba. U prilog tome govori i činjenica da nejasne granice između zajedničkog delovanja i bilo kog oblika aktivizma akcionara demotivišu akcionare da aktivno učestvuju u upravlјanju društvom. U tom smislu, primer slovenačke regulative bi mogao da posluži kao dragocen orijentir domaćem zakonodavcu. Ipak, preporuka domaćem zakonodavcu bi bila da uređenju organizovanog prikuplјanja punomoćja pristupi sistematski, a ne jednodimenzionalno, kao što je to učinjeno u slovenačkom pravu. Uređenje organizovanog prikuplјanja punomoćja predstavlјa oblik preventivnog delovanja koji, osim što sprečava zloupotrebe, može podsticati aktivizam akcionara, koji predstavlјa važan element korporativnog upravlјanja.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Ivana Radomirović, istraživač pripravnik u Institutu za uporedno pravo
Amina Kajević, doktorand Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu
[1] Direktiva o pravima akcionara (Directive 2007/36/EC of the European Parliament and of the Council of 11 July 2007 on the exercise of certain rights of shareholders in listed companies, OJ L 184, 14. 7. 2007), 2.
[2] Vuk Radović, „Glasanje pisanim putem“, Pravo i privreda, br. 5-8/2008, 272.
[3] Više o podsticanju aktivizma akcionara vid. Jelena Lepetić, “Aktivizam akcionara“, Pravo i privreda, br. 10-12/2018, 105-123.
[4] Zakon o privrednim društvima – ZPD, Službeni glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011З, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021, čl. 344 ст. 1.
[5] ZPD, čl. 344 st. 1.
[6] U teoriji se navodi da se davanje punomoćja za glasanje izjednačava sa davanjem punomoćja za postavljanje pitanja. Zoran Arsić, „Pravo akcionara na postavljanje pitanja“, Korporativno upravljanje – drugi deo (ur. Mirko Vasiljević, Vuk Radović), Beograd, 2009, 12.
[7] Antonija Zubović, „Organizirano prikupljanje punomoći za glasovanje na glavnoj skupštini kao modalitet utjecanja na donošenje odluka u društvu – otvorena pitanja“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, br. 1/2017, 245.
[8] Zakon obligacionim odnosima – ZOO, Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93, Službeni list SRJ, br. 1/2003 – Ustavna povelja i Službeni glasnik RS, br. 18/2020. U nedostatku izričitog zakonskog zahteva da punomoćnik ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za preduzimanje pravnog posla za koji je ovlašćen, dovoljno je da punomoćnik bude sposoban za rasuđivanje, te da razume smisao i značaj izjavljene volje. Vid. Velisav Marković, „O pravnom pojmu zastupanja“, Pravo – teorija i praksa, br. 4-6/2014, 29-41.
[9] ZPD, čl. 345 st. 1.
[10] ZPD, čl. 344 st. 3.
[11] ZPD, čl. 345 st. 1–2.
[12] Prema prethodnom Zakonu o privrednim društvenima, u oba slučaja je bilo potrebno da se punomoćje da u običnoj pismenoj formi. Zakon o privrednim društvima – Stari ZPS, Službeni glasnik RS, br. 125/2004, čl. 287 st. 2.
[13] ZPD, čl. 344 st. 6 i 7.
[14] ZPD, čl. 344 st. 8 i 9.
[15] ZPD, čl. 344 st. 19.
[16] Obren Stanković, Vladimir V. Vodinelić, Uvod u građansko pravo, 6. izdanje, Beograd, 2007, 200.
[17] V. Radović, 275.
[18] ZPD, čl. 344 st. 14.
[19] Iako čl. 92 ZOO govori o ugovornom odricanju od prava, ova odredba se, u skladu sa odredbom čl. 25 st. 3 ZOO, shodno primenjuje i na druge pravne poslove, uključujući i punomoćje, tako da se odricanje od prava da se opozove punomoćje može učiniti i samim punomoćjem, a ne samo ugovorom.
[20] Zoran Arsić, „Vršenje prava glasa preko punomoćnika“, Pravo i privreda, br. 5-8/2007, 22-23, 70. Sa druge strane, u literaturi se navodi da je izdavanje neopozivog punomoćja „zabranjeno“, bez iznošenja pravnih posledica povrede ove zabrane. Vid. Nebojša Jovanović, Vuk Radović, Mirjana Radović, Kompanijsko pravo – Pravo privrednih subjekata, Beograd, 2020, 525. Takođe, kontinentalna sudska praksa prihvata stav da je sporazum o neopozviom punomoćju zabranjen. Mirko Vasiljević, Privredna društva – Domaće i uporedno pravo, Beograd, 1999, 300.
[21] ZOO, čl. 105 st. 2.
[22] Drugačije rešenje je sadržao stari Zakon o privrednim društvima, koji je otvoreno pokazivao preferenciju ka punomoćjima koja su ograničena na jednu skupštinu. Iako iz zakonske formulacije nije proizlazila zabrana davanja neograničenog punomoćja, punomoćje se po pravilu davalo za jednu skupštinu, ili eventualno ponovljenu skupštinu. Stari ZPD, čl. 287 st. 4.
[23] A. Zubović, 243.
[24] Ibid., 244.
[25] Jedan od najpoznatijih slučajeva organizovanog prikupljanja punomoćja se dogodio u Francuskoj, u društvuEurotunnel. Eurotunnel je francusko-britansko privredno društvo koje je imalo koncesiju za izgradnju tunela između Velike Britanije i Francuske, a koje su 2004. godine zadesile finansijske poteškoće. Akcionar ovog društva, francuski političar i akcionar-aktivista (eng. shareholder activist), Nikolas Mige (Nicolas Miguet) je uspeo da prikupi punomoćja od strane akcionara koji su predstavljali čak 63,42% glasova, nakon čega je izglasana odluka o promeni uprave društva. Više o ovom slučaju vid.: https:// www.iflr.com/article/2a63rlc2bjc23phq02ups/will-eurotunnel-inspire-french-proxybattles?ArticleId=1978723, 19. 7. 2022.
[26] N. Jovanović, V. Radović, M. Radović, 170.
[27] Ibid., 170–171. Učešće u osnovnom kapitalu društva se može steći neposrednom kupovinom paketa akcija, direktno od već postojećeg „vladaoca“, ili kupovinom akcija radi formiranja kontrolnog paketa akcija, posredno, od većeg broja malih akcionara. Zoran Arsić, „Preuzimanje kontrole kao oblik nadzora nad radom poslovodnog organa“, Pravo i privreda, br. 11–12/1995, 22–23.
[28] ZPD, čl. 62 st. 6 ZPD za vladajući uticaj u društvu koristi izraz „kontrola“. Ovakva terminologija je dvostruko pogrešna. Prvo, osnovno značenje termina kontrola u srpskom jeziku je nadzor, a ne upravljanje. Kako se termin kontrola u ZPD-u upotreblјava kako bi se označilo upravlјanje društvom, a ne nadzor, ovakav izbor termina je pogrešan. Pored toga, izraz kontrola predstavlјa anglicizam, zbog čega smatramo da je celishodnije umesto toga koristiti izraz srpskog jezika – vladajući uticaj. Ovaj izraz se upotreblјava u domaćoj teoriji, vid. Nebojša Jovanović, Berzansko pravo, Beograd, 2009, 494.
[29] Ibid., 494.
[30] Vuk Radović, Mere odbrane akcionarskog društva od preuzimanja kontrole, Beograd, 2007,
[31] ZPD, čl. 62 st. 4.
[32] María Gutiérrez, Maribel Sáez Lacave, „Strong shareholders, weak outside investors“, Journal of Corporate Law Studies, Nr. 2/2018, 13.
[33] ZPD, čl. 65, 69, 72 i 75. Postoje mišlјenja da posebne dužnosti imaju i svi punomoćnici društva. Zoran Arsić, Vladimir Marjanski, Pravo privrednih društava, Novi Sad, 2018, 68.
[34] Zakon o preuzimanju akcionarskih društava – ZOP, Službeni glasnik RS, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016, čl. 6 st. 1. U srpskom pravu je prihvaćen rastući sistem obavezne ponude preuzimanja, počev od praga od 25% kapital učešća. M irko Vasilјević, Korporativno upravlјanje – Izabrane teme, Beograd, 2013, 71. Nakon prelaska praga od 25% kapital učešća (tzv. kontrolni prag) i objavlјivanja ponude za preuzimanje u skladu sa navedenom odredbom, sticalac je obavezan da objavi ponudu za preuzimanje kada, samostalno ili zajednički delujući, neposrednim ili posrednim sticanjem akcija sa pravom glasa cilјnog društva poveća procenat prava glasa za više od 10% (tzv. dodatni prag). Zatim, Zakon o preuzimanju poznaje i konačni prag, kada je sticalac obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako, samostalno ili zajednički delujući, neposrednim ili posrednim sticanjem akcija sa pravom glasa cilјnog društva poveća učešće za manje od 10%, ako tim sticanjem prelazi prag od 75% prava glasa. ZOP, čl. 6 st. 1–2.
[35] Zakon o tržištu kapitala, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, 112/2015, 108/2016, 9/2020 i 153/2020, čl. 57 st. 1.
[36] Direktiva o pravima akcionara kao jedinu svrhu zbog koje se može ograničiti vršenje prava akcionara preko punomoćnika upravo navodi rešavanje sukoba interesa, te exempli causa navodi slučajeve u kojima naročito može doći do sukoba interesa, što su ujedno i jedina ograničenja predviđena ZPD-om. To je, pored poslovne sposobnosti, jedino ograničenje dopušteno Direktivom o pravima akcionara koje se tiče ličnosti punomoćnika. Pored toga, Direktiva ovlašćuje države članice i da propišu ograničenje u pogledu trajanja punomoćja, koje mogu ograničiti na jednu skupštinu ili više skupština organizovanih u određenom periodu. Direktiva o pravima akcionara, čl. 10.
[37] ZPD, čl. 345 st. 2 tač. 1.
[38] ZPD, čl. 345.
[39] ZPD, čl. 344 st. 14.
[40] A. Zubović, 249.
[41] ZPD, čl. 346.
[42] Direktiva o pravima akcionara, 2.
[43] Direktiva o pravima akcionara, 2.
[44] Direktiva o pravima akcionara, 2.
[45] U italijanskom pravu opšta pravila o organizovanom prikupljanju sadrži Građanski zakonik u članu 2372. Prema relevantnoj odredbi ovog člana, punomoćnik na sednici društva ne može zastupati više od dvadeset akcionara, više od 50 akcionara ako osnovni kapital društva nije veći od pet miliona evra, više od 100 akcionara ako je osnovni kapital društva između pet miliona evra i 25 miliona evra, te više od 200 akcionara, ako društvi ima osnovni kapital veći od 25 miliona evra. Italijanski građanski zakonik iz из 1942. godine (ital. Codice Civile), čl. 2372 st. 6. Pored ovih opštih odredbi, izalijanski Konsolidovani Zakon o finansijama sadrži posebne odredbe kojima se uređuje organizovano prikupljanje punomoćja za glasanje u društvima čije se akcije kotiraju na organizovanom tržištu kapitala. Italijanski Kosolidovani Zakon o finansijama iz 1998. godine (ital. Testo Unico della Finanza), čl. 136–144. Sa druge strane, francuski Trgovački zakonik propisuje da ko aktivno prikuplja
[46] A. Zubović, 243.
[47] Slovenački Zakon o privrednim društvima iz 2011. godine (Zakon o gospodarskih družbah; dalјe u fusnotama: ZGD), čl. 310 st. 1.
[48] ZGD, čl. 310 st. 2.
[49] ZGD, čl. 310 st. 3.
[50] ZGD, čl. 310 st. 5.
[51] ZGD, čl. 310 st. 6.
[52] Slovenački Zakon o preuzimanju iz 2006. godine (Zakon o prevzemih; dalje u fusnotama: slovenački Zakon o preuzimanju), čl. 8 st. 8.
[53] Slovenački Zakon o preuzimanju, čl. 8 st. 8.
[54] Slovenački Zakon o preuzimanju, čl. 8 st. 8.
[55] Slovenački Zakon o trgovini finansijskim instrumentima iz 2018. godine
(Zakon o trgu fi nančnih instrumentov), čl. 141–150.
[56] N. Jovanović, 494.
[57] А. Zubović, 244.
[58] Edgardo Ricciardiello, „La nuova disciplina in materia di sollecitazione delle deleghe di voto: inizia la stagione italiana dei proxy fi ghts?“, Giurisprudenza Commerciale, Nr. 1/2012, 172.
[59] Smatra se da postupak preuzimanja „predstavlja jedan poseban pravni ambijent u kome opšta pravila prava akcionarskih društava ne pružaju adekvatnu zaštitu“. V. Radović (2007), 5. Više o pravnom režimu postupka preuzimanja vid. N. Jovanović, 497.
[60] N. Jovanović, V. Radović, M. Radović, 171.
[61] Vuk Radović, „Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja“, Usklađivanje poslovnog prava Srbije sa pravom Evropske unije (2019) (ur. Vuk Radović), Beograd, 2019, 24-30.
[62] Postojanje čak tri definicije zajedničkog delovanja u srpskom pravu se objašnjava nespretnom implementacijom direktiva Evropske unije koje neujednačeno uređuju uređuju pojam zajedničkog delovanja. Dok se Direktiva o preuzimanju bavi zajedničkim delovanjem u kontekstu preuzimanja korporativne kontrole, Direktiva o transparentnosti pojam zajedničkog delovanja posmatra sa aspekta šireg korporativnog uticaja. R iccardo Ghetti, „Acting in Concert in EU Company Law: How Safe Harbours can Reduce Interference with the Exercise of Shareholder Rights“, European Company and Financial Law Review, Nr. 4/2014, 601. Implementacijom različitih rešenja ovih direktiva u srpsko pravo nastale su tri definicije zajedničkog delovanja. V. Radović (2019), 27.
[63] E. Ricciardiello, 172.
