Da li je kanabis u bilo kom smislu legalan u pravnom sistemu Republike Srbije?
Legalnost kanabisa
Ukoliko neko u Republici Srbiji odluči da proizvodi ulje od kanabisa, ili gumene bombone sa umirujućim dejstvom u cilju prodaje i daljeg plasiranja na tržištu, da li bi takva, ili kakva druga aktivnost u vezi sa kanabisom, bila dozvoljena?
Kratak odgovor bi bio – DA!
Međutim, postoji niz specifičnosti, zakonskih rupa i otvorenih pitanja koji ovakav odgovor ne čine apsolutno sigurnim.
Regulativa
Shodno gore navedenom, pitanja od značaja za ovu oblast regulisana su primarno Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ("Sl. glasnik RS", br. 99/2010 i 57/2018, u daljem tekstu – Zakon) i Pravilnikom o uslovima za gajenje konoplje (“Sl. glasnik RS“, br. 64/2013, u daljem tekstu - Pravilnik).
Prema članu 60. Zakona
Dozvoljeno je gajenje konoplje (Cannabis) samo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa.
Dozvoljeno je gajenje konoplje samo pravnom, odnosno fizičkom licu koje ima dozvolu koju je izdalo ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Prema stavu 5. istog člana Zakona Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu – Ministar poljoprivrede) treba da propiše sortu konoplje (Cannabis-a) koja se može gajiti, prometovati, uslovi koji se moraju ispunjavati za dobijanje dozvole za gajenje konoplje i sl.
Ministar poljoprivrede je i doneo Pravilnik, a u smislu ovog teksta najbitnija je odredba koja propisuje da je dozvoljeno gajiti isključivo sorte koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola (THC-a) manji od 0,3%.
Ukratko, gajenje, proizvodnja i stavljanje u promet isključivo industrijske konoplje, iliti CBD-a (Cannabidiol), je dozvoljeno. Naime, u pitanju je kanabinoid, derivat kanabisa, koji u svom sastavu ne sadrži više od 0.3% THC-a, stoga bi isto trebalo da se odnosi i na delta 8 i delta 9 derivate.
Stvarno stanje
U praksi stvari nisu jednostavne. Pre svega, iako je sam CBD bez psihoaktivnog dejstva, neko ko bi želeo da koristi njegovo ulje morao bi da vrši ekstrakciju istog iz cveta industrijske konoplje koji sadrži visok procenat CBD-a, i do 0,3% THC-a, koji jeste psihoaktivan, ali je zakonom dozvoljen u datom procentu.
Međutim, iako je uzgoj dozvoljen, ekstrakcija CBD ulja nije zakonski regulisana.
Štaviše, Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance iznela je Mišljenje u kojem se navodi da CBD zapravo jeste psihoaktivna supstanca i da može imati neželjena dejstva. Praktična posledica ovakvog stava Komisije je da, dok se pri uzgoju procenat THC-a od 0,3% može tolerisati, u prometu taj procenat mora biti 0%, što je nije moguće. Takođe, seme takve sorte konoplje može da se koristi za ishranu isključivo životinja koje nisu domaće, imajući u vidu da se meso domaćih životinja (kao što je npr. juneće) koristi u ishrani stanovništva, pa bi CBD posrednim putem mogao da dospe u ljudski organizam.
Da rezimiramo, stvarno stanje je takvo da iako postoji zakonska osnova koja dozvoljava uzgoj i promet konoplje pod uslovima kako je propisano, u praksi postoje određene nedoumice, pogotovo zbog još uvek nedovoljno uniformne prakse državnih organa.
Ipak, proizvodi koji u sebi sadrže CBD se uveliko prodaju na području Republike Srbije, i to kao suveniri, kao prehrambeni proizvodi sa umirujućim dejstvom ili kao lekovita ulja, kozmetički proizvodi i sl.
Uslovi
Da bi neko mogao da obavlja delatnost iz ove oblasti, određeni uslovi moraju se ispuniti.
U smislu uzgoja konoplje:
- Dozvoljeno je gajenje konoplje samo pravnom, odnosno fizičkom licu ili preduzetniku;
- Neophodno je pribaviti dozvolu koju je izdalo Ministarstvo poljoprivrede;
- Dozvola traje jednu proizvodnu godinu i izdaje se na osnovu prethodno podnetog zahteva;
- Sadržina zahteva sa prilozima propisana Pravilnikom i Zakonom;
- Zahtev se podnosi Ministarstvu pre setve konoplje a najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Za proizvodnju i stavljanje u promet takođe se izdaju dozvole, a na osnovu prethodno podnetih zahteva. Međutim, situacije je u ovde drugačija. Naime, Zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju može da podnese Ministarstvu samo određen tip pravnog lica, i to:
- pravno lice kome je izdata dozvola za proizvodnju leka, odnosno proizvođač aktivnih supstanci koji je upisan u registar proizvođača aktivnih supstanci, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava;
- pravno lice koje proizvodi hemikalije i koje je upisano u registar hemikalija u skladu s propisima koji regulišu oblast hemikalija;
- druga pravna lica, u skladu sa Zakonom.
Zahtev za izdavanje dozvole za promet može da podnese Ministarstvu neki od gorenavedenih oblika pravnog lica, kao i pravno lice kome je izdata dozvola za promet lekova i medicinskih sredstava na veliko ili dozvola za promet hemikalija na veliko. Na osnovu podnetog zahteva Ministarstvo poljoprivrede izdaje konkretnu dozvolu, u zavisnosti od toga koji je zahtev podnet.
Jako je bitno imati na umu da dozvola za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance se izdaje:
- za tačno određenu psihoaktivnu kontrolisanu supstancu;
- određenu količinu koja se proizvodi;
- na određeni period važenja;
- za određeno mesto proizvodnje,
- za određeno postrojenje;
- za određenu prostoriju.
Tako dobijena dozvola je neprenosiva, odnosno njen prenos na druga lica je strogo zabranjen.
Da bi se dozvola za proizvodnju, odnosno promet izdala, moraju biti zadovoljeni određeni uslovi koji se odnose na pravno lice. Ti uslovi su:
- da pravno lice ima lice odgovorno za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance, a koje može da obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom;
- da ima zastupnika pravnog lica, odnosno lice odgovorno za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance iz tačke 1) ovog člana kome nije izrečena pravnosnažna presuda za privredni prestup za delo iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, odnosno prekursora;
- da ima zastupnika pravnog lica, odnosno lice odgovorno za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance iz tačke 1) protiv kojeg nije pokrenut postupak za krivično delo iz oblasti proizvodnje, odnosno prometa opojnih droga, odnosno prekursora;
- da je obezbedilo uslove za skladištenje psihoaktivne kontrolisane supstance u posebnim prostorijama, u kojima se ne skladište ostali proizvodi ili koje je obezbedilo metalne sefove, u skladu sa zakonom;
- koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje.
Rok za izdavanje dozovle je 90 dana od dana prijema urednog zahteva, a kada se izda traje pet godina od dana njenog izdavanja. Naravno, dozvola može da traje i kraće, ukoliko to podnosilac u svom zahtevu traži.
Konačno, osvrnućemo se i na uvoz/izvoz ovakvih supstanci, pa tako i proizvoda koji u sebi sadrže ekstrakte kanabisa. Izvoz, odnosno uvoz može vršiti isključivo pravno lice, i to ono kome je izdata dozvola za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance. Ono što je specifično je da za svaki uvoz, odnosno izvoz, Ministar poljoprivrede izdaje dozvolu na osnovu prethodno podnetog zahteva sa propisanom sadržinom.
Takođe, trajanje dozvole zavisi od toga da li ste optirali za uvoz ili izvoz. Dozvola za uvoz traje tri meseca i važi od dana izdavanja, a dozvola za izvoz izdaje se za period koji određuje Ministar poljoprivrede u skladu s periodom važenja dozvole za uvoz, odnosno drugog akta nadležnog organa države u koju se izvozi psihoaktivna kontrolisana supstanca.
Ministarstvu se moraju slati obaveštenja o uvozu i izvozu. Ukoliko se realizuje izvoz, odnosno uvoz, pravno lice mora u roku od 15 dana od realizcije pisanim putem obavestiti Ministarstvo o količini izvezene, odnosno uvezene supstance. Ako se isti ne realizuju u roku određenom u dozvoli, Ministarstvo mora biti obavešteno na isti način u roku od 15 dana od dana prestanka važenja dozvole i moraju se vratiti svi primerci izdatih dozvola.
Dakle, izvoz i uvoz su po pravilu vezani, a to potvrđuje i odredba Zakona da dozvola za izvoz može da se izda ako se podnese dozvola za uvoz, odnosno drugi odgovarajući akt nadležnog organa druge države.
Zaključak
Shodno svemu navedenom, konoplju je dozvoljeno uzgajati isključivo u vidu industrijske (CBD) konoplje koja ima u sebi do 0,3% THC-a, kao i prometovati je sa istim svojstvima. Regulativa u ovoj oblasti je izuzetno stroga i isključiva (što se vidi i po različitim vrstama dozvola i lica koja ih mogu dobiti), ali derivati koji se zasnivaju na CBD-u nisu zabranjeni dokle god u sebi sadrže do 0,3% THC-a.
Tržište Republike Srbije nije dovoljno liberalno, premda je potencijal izuzetno vilik. Industrijska konoplja se gaji na skoro 1.000 hektara, i to samo na području Autonomne pokrajine Vojvodine, a nekadašnja SFR Jugoslavija je bila glavni izvoznik u Evropi i činila je čak četvrtinu evropske proizvodnje. Utisak je da joj popularnost ponovo raste zbog brojnih naučno dokazanih benefita.
Samim tim, očekuje se da u budućnosti Republika Srbija dodatno liberalizuje tržište imajući u vidu i međunarodnu aktivnost, a pogotovo odluke nadležnih tela Ujedinjenih nacija u toj oblasti o dekriminalizaciji kanabisa i marihuane.
Članak na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Miloš Vučković, Advokat - Senior and Managing Partner u AK IVVK Lawyers
Aleksandar Čermelj, Advokatski pripravnik - Associate u AK IVVK Lawyers
