Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u Republici Srbiji uređuju status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja od značaja u toj oblasti. Primena Zakona posebno je zaživela tokom 2022. godine, kada je na osnovu njega doneta Odluka o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine.
Međutim, iako ovaj propis načelno proklamuje korpus prava za uživaoce azila i privremene zaštite, kao što su pravo na boravak, smeštaj, slobodu kretanja, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pristup tržištu rada, pravnu pomoć, socijalnu pomoć, svojinu, slobodu veroispovesti, spajanje porodice, lične isprave i pomoć pri integraciji, obim u kome se ova prava ostvaruju u praksi nije na zadovoljavajućem nivou, a kroz članak će biti prikazana dva bitna, uočena ograničenja – nemogućnost kretanja imalaca prava na azil van granica Republike Srbije i nemogućnost sticanja državljanstva Republike Srbije.
Kada je u pitanju sloboda kretanja, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti predviđa da je ona jedno od osnovnih prava lica kojima je odobreno pravo na azil, podrazumevajući kako kretanje na teritoriji Republike Srbije, kao i van Republike Srbije (član 62. Zakona). Kako sloboda kretanja ne bi ostala puko slovo na papiru, članom 91. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti predviđeno je da na zahtev lica kojem je odobreno pravo na utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje na propisanom obrascu putnu ispravu za izbeglice sa rokom važenja od pet godina. Međutim, ovde nailazimo na veliku prepreku - nikada nije donet podzakonski akt koji bi regulisao uslove, izgled i način izdavanja putne isprave za lica sa azilom u Republici Srbiji, tako da se u praksi ova putna isprava ne izdaje. Usled toga, sloboda kretanja lica sa azilom kod nas postoji samo formalno, a faktički je ograničena na kretanje unutar granica države, što je suprotno međunarodnopravnim propisima koji se odnose na status izbeglica (Konvencija o statusu izbeglica), kao i direktivama Evropske Unije, pa čak i Ustavu RS[1].
Naredno, manje upadljivo ograničenje, odnosi se na nemogućnost lica koja imaju utočište u Republici Srbiji da posle određenog vremena steknu domaće državljanstvo. Naime, državljanstvo Republike Srbije stiče se (a) poreklom; (b) rođenjem na teritoriji Republike Srbije; (c) prijemom i (d) po međunarodnim ugovorima, shodno odredbama Zakona o državljanstvu. Kada su u pitanju lica koja imaju odobreno pravo na azil u Republici Srbiji, osnov za sticanje državljanstva može biti isključivo prijem u državljanstvo, budući da ta kategorija lica neće imati srpsko poreklo, niti će biti rođena na teritoriji Republike Srbije, odnosno po pravilu neće imati državljanstvo one države sa kojom bi Republika Srbija mogla imati zaključen međunarodni ugovor, koji bi potencijalno predviđao olakšavajuće uslove za prijem u državljanstvo.
Zakon o državljanstvu kao uslove za sticanje državljanstva Republike Srbije prijemom predviđa da je potrebno da stranac koji aplicira za državljanstvo ima navršenih 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost, da stranac ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije, da je stranac do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da stranac podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom, koji uslovi na prvi pogled izgledaju kao da mogu biti ostvareni od strane imaoca prava na azil. Međutim, pored navedenih uslova, član 14. Zakona o državljanstvu propisuje i da lice koje aplicira za državljanstvo prijemom, prethodno mora imati odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji i upravo je to uslov koji nosioce prava na azil sprečava da u praksi steknu državljanstvo Republike Srbije, bez obzira na potencijalnu ispunjenost ostalih uslova.
Razlog tome je činjenica da je pravo na stalno nastanjenje uređeno Zakonom o strancima, čija je primena članom 2 tog Zakona isključena u odnosu na strance kojima je u Republici Srbiji odobren azil (kao i u odnosu na tražioce azila i lica kojima je odobrena privremena zaštita), te shodno aktuelnim propisima, stalno nastanjenje ne može da se odobri imaocima prava na azil (zakonski uslov za odobrenje stalnog nastanjenja je da je stranac po osnovu privremenog boravka boravio u Republici Srbiji neprekidno duže od 5 godina, a lica kojima je odobren azil u RS nisu na privremenom boravku, te samim tim ne ispunjavaju ni uslove za odobrenje stalnog nastanjenja, što dalje vodi neispunjenju uslova za sticanje državljanstva). Tumačenje da imaoci prava na azil u Republici Srbiji nisu lica koja imaju stalno nastanjenje potvrđuje i član 68. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koji predviđa da lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu pod istim uslovima kao i stalno nastanjeni stranac u Republici Srbiji, na taj način usmeravajući na izvođenje a contrario zaključka da lice koje ima azil u pogledu ostalih prava i obaveza, nije izjednačeno sa licem koje ima odobreno stalno nastanjenje.
Prikazani problemi su uočeni i kritikovani u praksi[2] s obzirom na to da isti ne omogućavaju potpunu naturalizaciju stranaca kojima je pruženo utočište u Republici Srbiji i to latentno, delimično nedonošenjem podzakonskog akta koji bi omogućio da se generalno priznato pravo kretanja primeni u praksi, a delimično neusklađenošću propisa kojima se regulišu status stranaca i status lica sa utočištem u Republici Srbiji kada su u pitanju uslovi za sticanje državljanstva.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Jelena Plamenac, nezavisni advokat u saradnji sa VP Law Firm Beograd
[1] Detaljnije videti u: Pravo na azil u Republici Srbiji 2022, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2023, str. 129, dostupno na linku chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://azil.rs/azil_novi/wp-content/uploads/2023/03/Pravo-na-azil-u-RS-2022-2.pdf.
[2] RS nije primila u državljanstvo nijednu osobu kojoj je dodelila azil – podatak preuzet iz: Pravo na azil u Republici Srbiji 2022, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2023, str. 155, dostupno na linku chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://azil.rs/azil_novi/wp-content/uploads/2023/03/Pravo-na-azil-u-RS-2022-2.pdf.
