Srbija i Zakon o digitalnoj imovini
Prošle su više od 2 godine od donošenja Zakona o digitalnoj imovini (ZDI). Srbija je tada bila među prvim državama koje su regulisale oblast digitalne imovine. I dalje uživa taj status, iako se početna prednost topi. Zanimljivo je da EU i dalje nema jedinstven regulatorni tretman digitalne imovine. Baš kao ni SAD gde čak možemo videti ozbiljne napade regulatora na određene oblike digitalne imovine. Svuda se pričalo o digitalnoj imovini, o tome kako će Srbija postati novi blokčejn i kripto hub, kakve prilike digitalna imovina donosi kompanijama u Srbiji. Od inovativnog načina prikupljanja kapitala bez posrednika, pa do kreiranja novih izvora monetizacije, tokenizacije poslovnih modela. 2 godine nakon toga i rezultati od 2 dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom i 2 odobrenja objavljivanja belog papira za izdavanje digitalnog tokena jasno pokazuju da je daleko više moglo da se uradi.
Kako nad prosutim mlekom ne vredi plakati, postavlja se pitanje šta se sada može učiniti da bi se razvilo tržište digitalne imovine u Srbiji. Kompanija Eko Digital koja se bavi savetovanjem kompanija u pogledu upotrebe digitalne imovine u svom poslovanju, tokenizacijom poslovnih modela, istraživanjem i razvojem digitalne imovine je izradila dokument koji je prosleđen Ministarstvu finansija, a tiče se predloga mera za unapređenje tržišta digitalne imovine u Srbiji sa ciljem razvoja domaće privrede, finansijskog tržišta i privlačenja stranih investitora u segment digitalne ekonomije i tehnologije. Dokument je nastao kao posledica rada na projektima u Srbiji i inostranstvu, kao i na osnovu uporednih rešenja iz razvijenih jurisdikcija s digitalnom imovinom.
U ovom članku, biće obrađen segment dokumenta koji se tiče pojma digitalnog tokena, njegovih podela i karakteristika. Podsetimo se da ZDI definiše digitalni token kao vrstu digitalne imovine koje označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Iako poprilično široka i inkluzivna, navedena definicija daje samo nagoveštaj onoga što je digitalni token zapravo.
Odlike digitalnih tokena
Digitalni tokeni su po svojoj ekonomskoj prirodi višenamenski instrumenti poslovanja koji kreiraju nove izvore i oblike vrednosti za razliku od postojećih jednonamenskih finansijskih instrumenata i instrumenata novca. Token je native instrument biznis modela digitalnih platformi koji se razvijaju na open source tehnološkim rešenjima kao i instrument kojim se inoviraju Web2 biznis modeli.
Zajedničko obeležje svih vrsta tokena je da su po pravilu prenosivi u direktnoj razmeni kupca i prodavca (peer to peer) kao i da izdavalac daje garancije imaocu tokena, za razliku od virtuelnih valuta gde takve garancije ne postoje (npr. Bitkoin nema izdavaoca, niti iko garantuje za njegovu vrednost). Distributed ledger i blokčejn tehnologija na kojoj se izdaju tokeni omogućavaju da jedan tokenizovan instrument može istovremeno biti višenamenski i to:
- instrument finansiranja i/ili investiranja (može dati pravo na kamatu, deo prihoda, profita ili imovine);
- instrument potrošnje kojim se vrši razmena za dobra, imovinska prava i usluge;
- instrument zarade kao posledica razlike između nabavne i prodajne cene (kapitalna dobit);
- instrument podsticaja za držanje tokena u vidu kamate;
- instrument naknade za rad i angažman subjekta i/ili njegovih sredstava/resursa;
- instrument nagrade ili podsticaja za aktivnost ili ponašanje sticaoca (nova vrednost za potrošače).
Interesantno je da ZDI ne daje podelu digitalnih tokena u skladu sa njihovom namenom i obeležjima što ostavlja prostor za kreativna i/ili nesvrsishodna tumačenja ekonomske prirode, pravnog ili poreskog tretmana. Time se unosi pravna nesigurnost kod izdavaoca i sticaoca tokena i ugrožava razvoj samog tržišta.
Smatramo da je potrebno napraviti razliku između različitih vrsta tokena u skladu sa njihovim ciljevima, ekonomskim obeležjima i prirodom pravnog posla. U tom smislu po uzora na uporednu praksu, predstavljamo osnovu podelu digitalnih tokena na:
- Utility token (token korišćenja ili potrošnje) koji daje pravo na robu, korišćenje usluga, pravo na pristup (npr. podaci) ili pristup aktivnostima (npr. mrežnim programima), stečen bez naknade sa ili bez angažmana sticaoca, kao i stečen sa naknadom u vidu instrumenata novca/razmenom za drugu digitalnu imovinu. On po svojoj prirodi predstavlja instrument potrošnje na tržištu dobara i usluga;
- Asset backed token (imovinski token) koji su izdati na osnovu određene imovine, daju ekonomska prava iz iste, izvode svoju vrednost iz nje i/ili prava i mogu se pod određenim uslovima zameniti za tu imovinu;
- Investicioni tokeni predstavljaju instrument ulaganja, tj. investiranja u poslovanje pravnog lica ili zajednički poslovni poduhvat, radi ostvarenja zarade nastalog kao posledica ekonomskog rezultata tog pravnog lica ili poduhvata. Oni se mogu pojaviti u obliku:
- tokenizovani tradicionalni instrumenti: finansijski instrumenti, hartije od vrednosti ili derivati;
- alternativni investicioni tokeni su instrumenti finansiranja izdavaoca, bez prava/obaveza koje nose instrumenti duga/kapitala, sa pravom na deo rezultata poslovanja ili projekta izdavaoca, a koji nije nužno povezan sa dividendom ili kamatom.
- tokeni nagrada i podsticaja koji se izdaju i koriste unutar mreže korisnika izdavaoca ili ekonomski povezanih lica sa kojim se podstiče ili nagrađuje angažman korisnika koji ne mora nužno biti kupovina. Obično se izdaju i stiču bez naknade u novcu i daju vrednosno pravo na robu/uslugu, popust ili ne-novčane ili robne pogodnosti.
Ukoliko ste zainteresovani za komentar ZDI kao i predloge za unapređenje tržišta digitalne imovine u Srbiji zasnovane na praksi iz razvijenijih jurisdikcija s digitalnom imovinom, možete pogledati čitav dokument ovde.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Head of Advisory & Tokenomics
