Razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji je veoma emocionalno težak postupak za supružnike i za decu, ukoliko su supružnici u toku trajanja braka i dobili decu.
Pre svega, u ovom tekstu, autor će se bazirati na razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji i na sve ono što je neophodno da znate u vezi sa tim.
Uzmimo u obzir situaciju da ste zaključili brak u R.Srbiji sa stranim državljaninom, a živeli ste u matičnoj zemlji vašeg supružnika.
Postavlja se više pitanja, a dva ključna su:
Da li imate pravo da podnesete tužbu ili predlog za sporazumni razvod braka u Republici Srbiji, tj. da li je srpski sud nadležan?
Koje je pravo merodavno da se primeni da bi se ovaj brak razveo, ukoliko postoji nadležnost srpskog suda?
Odgovor na ova postavljena pitanja, možemo pronaći u Zakonu o rešavanju sukobu zakona sa propisima drugih zemalja.
Nadležnost suda za razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji
Nadležnost suda za razvod braka se uspostavlja ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi, a u vezi sa 61. Zakona o rešavanju sukobu zakona sa propisima drugih zemalja:
1) ako su oba bračna druga srpski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili
2) ako je tužilac srpski državljanin i ima prebivalište u Republici Srbiji, ili
3) ako su bračni drugovi imali svoje poslednje prebivalište u Republici Srbiji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Rep. Srbiji.
Ako je tuženi bračni drug srpski državljanin i ima prebivalište u Republici Srbiji, nadležnost suda Republike Srbije je isključiva.
Također, članom 62. navedenog zakona, propisano je da se nadležnost srpskog suda uspostavlja i:
Nadležnost sudaRepublike Srbije u slučaju razvoda braka ( ali i u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka) postoji i kad su bračni drugovi strani državljani koji su imali poslednje zajedničko prebivalište u Rep. Srbiji ili kad tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, ali samo ako u tim slučajevima tuženi pristaje da sudi sud Republike Srbije i ako je po propisima države čiji su državljani bračni drugovi dopuštena ta nadležnost.
U sporovima za razvod braka nadležnost suda Republike Srbije postoji i ako je tužilac srpski državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan ne predviđa ustanovu razvod (a) braka.
Dva načina razvoda braka u Republici Srbiji
Postoje dva načina razvoda braka u pozitivnom pravu Republike Srbije i regulisana su Porodičnim zakonom RS:
Sporazumni razvod braka;
Razvod braka po tužbi.
Ukoliko su se supružnici odlučili za sporazumni razvod braka, to znači da su morali postići sporazum i o vršenju roditeljskog prava (ukoliko ste tokom trajanja braka stekli zajedničku decu) s obzirom da je navedeni sporazum obavezno sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava, ali i sporazum o deobi zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka.
Neretko se supružnici odlučuju o sporazumu deobe zajedničke imovine pre ili nakon donošenja pravnosnažne presude o razvodu braka iz razloga što žele što pre da formalno završe sam proces razvod (a) braka.
Drugi način razvoda je po tužbi i to je nešto duži proces do prvostepene presude i pravnsnažne presude iz razloga što je verovatno da se supružnici ne mogu dogovoriti oko ključnih stvari i iz tog razloga jedan od njih podnosi tužbu stvarno i mesno nadležnom sudu. (Razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji)
U skladu sa Porodičnim zakonom RS tužba se podnosi u onim slučajevima kada su odnosi izmedju supružnika ozbiljno i trajno poremećeni ili ukoliko se objektivno ne može ostvariti zajednica života.
Specijalno punomoćje za razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji
Ako tužbu u bračnom sporu podnosite preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno od strane javnog beležnika-notara i izdato samo u svrhu zastupanja u bračnom sporu po tužbi za razvod braka.
Treba da znate, da je u prvom stepenu po tužbi za razvod braka nadležan je osnovni sud, dok nadležni apelacioni sud odlučuje u postupku po pravnom leku odnosno po žalbi.
*** Napomena: U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu odrcanja ili priznanja i stranke ne mogu zaključiti sudsko poravnanje, kao u drugim parničnim postupcima.
Smatramo da su ovo stresni dogadjaji za svakog supružnika, te u vezi sa tim predlaže da pre samog pokretanja postupka, razmislite još jednom o svemu.
Merodavno pravo za razvod braka
Članom 35. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, propisano je čije je pravo merodavno za razvod braka:
- Za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe.
- Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.
Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom u tački 2., za razvod braka merodavno je pravo Republike Srbije ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenja tužbe prebivalište u Republici Srbiji.
Ako je jedan od bračnih drugova srpski državljanin koji nema prebivalište u Republici Srbiji, a brak se ne bi mogao razvesti po pravu određenom u tački 2., za razvod braka merodavno je pravo Republike Srbije. (Razvod braka sa stranim državljaninom u Srbiji)
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Robert Radojević, Advokat - Osnivač u Advokatska kancelarija Radojević Beograd
