Šengenski prostor čine zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma koji predviđa slobodno kretanje ljudi i robe u okviru država potpisnica. Danas zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma čine gotovo sve zemlje Evropske unije (osim Bugarske, Rumunije i Kipra), te Norveška, Lihtenštajn, Island i Švajcarska, kao zemlje koje nisu članice EU.
Zabrana ulaska u Šengen zonu je sankcija sa kojom se iz godine u godinu suočava veliki broj državljana država u regionu. Razloga za izricanje zabrane ima nekoliko, ali se najčešte radi o prekoračenju vremena boravka u zemlji Šengena, tzv. turističke posete (90 dana u okviru pola godine), osudi za neko teže krivično delo nakon čega je usledilo proterivanje (deportacija) stranog državljanina iz zemlje, rad na crno i sl.
Posebno ističemo i to da je važećim Zakonom o prebivalištu i boravištu građana Republike Srbije propisana obaveza prijave privremenog boravka u inostranstvu, ukoliko je planiran boravak duži od 90 dana, te obaveza prijave povratka u Republiku Srbiju. U suprotnom, licu koje ostane u inostranstvu duže od 90 dana, ne samo da će biti izrečena zabrana ulaska u zemlje Šengen zone, nego će time načiniti i prekršaj u Republici Srbiji, usled čega mu može biti izrečena novčana kazna od 10.000-50.000 dinara.
Kada lice boravi u inostranstvu duže od dozvoljenog perioda i odluči se da napusti zemlju Šengena u kojoj boravi, zabrana će mu biti izrečena na graničnom prelazu pri izlasku iz Šengen-zone i automatski će biti upisan u jednistveni Šengenski informacioni sistem (tzv. „SIS“). Period na koji će mu zabrana biti izrečena zavisi od toga koji od pomenutih razloga za izricanje zabrane je u pitanju . Načelno, zabrana ne može da bude izrečena na period duži od pet godina, osim u retkim slučajevima kada organi odnosne države zauzmu stav da odnosno lice predstavlja opasnost za javni poredak, javnu i nacionalnu sigurnost, ali i tada se zabrana ulaska po pravilu izdaje na maksimalno deset godina.
Bitno je znati da period važenja zabrane počinje da teče tek kada napustite Šengenski prostor. Dakle, period važenja zabrane neće početi da teče ako ste iz jedne zemlje Šengen zone prešli u drugu.
Postoje propisani uslovi kada je moguće ukidanje/brisanje zabrane ulaska u Šengen zonu, skraćenje perioda njenog važenja ili prostorno ograničenje (ograničenje na samo jednu zemlju. a to je najčešće zemlja koja je izdala zabranu, dok bi zabrana prestala da važi za ostale zemlje Šengen zone). Ovi svi razlozi se svode na prestanak okolnosti koji opravdavaju da zabrana ostane na snazi, a najčešće se radi o postojanju porodičnih odnosa sa nekim ko je državljanin ili stalno nastanjen i zemlji Šengen zone, razlozi lečenja, zaposlenja i sl.
Aleternativa brisanju zabrane ulaska je i dobijanje dozvole za posetu određene zemlje Šengena, u ograničenom vremenskom periodu tokom godine (npr. dva puta godišnje po dve nedelje). Ovakva dozvola se najčešće izdaje ukoliko blizak član porodice lica koje ima zabranu živi u određenoj zemlji Šengenskog sporazuma, a to, pri tom, ne mora da bude ona zemlja koja je zabranu izrekla.
Takođe je bitno pomenuti da se zabrana ulaska u Šengen zonu ne može zaobići na način što se promeni ime i/ili prezime ili se izvadi novi pasoš. Ovo se, nažalost, često dešava jer se u Šengenskom informacionom sistemu (SIS) nalazi dovoljan broj podataka o licu kome je izrečena zabrana da, čak i da je sa novim pasošem ili novim imenom nekada uspeo da uđe u Šengen zonu, svakako će u nekom trenutku, prilikom detaljnije kontrole, biti otkriveno da, zapravo, ima zabranu ulaska.
Takođe, naši ljudi su, u želji da što duže ostanu u određenoj zemlji, pribegavali korišćenju tzv. lažnih izlaznih pečata ili su potplaćivali druge ljude da sa njihovim pasošem fiktivno izlaze iz Šengen zone i u nju ponovo ulaze. Slično kao i prethodno pomenuta metoda, i ovde je reč o prilično opasnom i rizičnom poduhvatu koji najčešće završi krivičnim gonjenjem, deportacijom i zabranom ulaska na duži vremenski period.
Kako je rešavanje ovog pitanja veoma kompleksno i uključuje poznavanje brojnih propisa Evropske unije i odnosne zemlje članice, savet svim licima koja se nađu u ovakvoj situaciji je da potraže stručnu pravnu pomoć, te da se ne vode instrukcijama lica koja ove propise ne poznaju, a sve kako bi što brže i jednostavnije došli do svog cilja.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Dajana Dakić, advokat - osnivač u AK Živković & Dakić.
