Autor ovog teksta će se bazirati na pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji.

 

Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa RS i to u glavi VI, članovima 82a-85b, propisano je pod kojim uslovima postoji pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji.

 

Strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Republici Srbiji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije, koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti.

 

Strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji može, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Republike Srbije. (pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji)

 

Izuzetno, zakonom može se predvideti da strano fizičko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na određenim područjima u Republici Srbiji.

 

Šta znači uzajamnost u odnosu na pravo stranaca da stiču pravo svojine na nepokretnostima u Republici Srbiji?

 

Pravo stranaca (fizička i pravna lica) da kupuju nepokretnosti u Srbiji ili da na drugi način stiču pravo svojine na napokretnostima na teritoriji Republike Srbije pravnim poslovima inter vivos (ugovorom o kupoprodaji, ugovor o poklonu , ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i dr.) i pravnim poslovima mortis causa (nasleđivanjem), regulisano je Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa kako smo već i naveli.

 

NAPOMENA: Izuzetak postoji kod sticanja Poljoprivrednog zemljišta – Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, izričito je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano i fizičko pravno lice, osim ako navedenim zakonom nije drugačije određeno u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane.

 

Ukoliko niste sigurni da li imate pravo da kupite nepokretnost u Republici Srbiji, autor savetuje da pročitate ovaj stručni tekst.

 

Ako sud ili bilo koji drugi državni organ, pa i fizičko ili pravno lice nije sigurno da li postoji UZAJAMNOST (reciprocitet) između dve države po pitanju toga da li postoji pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji, isto mogu da postave Ministarstvu pravde RS i da traže detaljno objašnjenje u vezi sa tim, a autor ovog teksta vam predlaže da to i uradite, ukoliko niste sigurni koja su vaša prava. (pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji)

 

 

Ugovorna odgovornost Republike Srbije sa drugim zemljama

 

Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa nije definisano koja vrsta UZAJAMNOSTI odnosno reciprociteta je neophodna da postoji između RS i druge države, čiji državljanin želi da kupi nepokretnost u Rep. Srbiji.

 

Stiče se utisak da je dovoljno da postoji faktički reciprocitet, tj. da državljanin Republike Srbije ima pravo da kupi nepokretnost u drugoj državi pod uslovima koji nisu značajno teži od uslova koji propisuje naš zakon, te da naši državljani u praksi mogu da nepokretnost i kupe, što definiše faktički reciprocitet.

 

Ukoliko želite da saznate da li postoji pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji, autor predlaže da pročitate ovaj tekst i da se obratite sa zahtevom Ministarstvu pravde RS .

 

Republika Srbija ima ustanovljenu ugovornu uzajamnost u pogledu sticanja prava svojine na napokretnostima u Republici Srbiji putem pravnih poslova inter vivos, od strane fizičkih lica sa vrlo malim brojem država i to po osnovu ugovora o trgovini i plovidbi, zaključenim u prvoj polovini dvadesetog veka.

 

Tu spadaju: Kraljevina Holandija, Velika Britanija, Japan i SAD.

 

U pogledu ostalih država sa kojima ne postoji ugovorna uzajamnost, Ministarstvo pravde RS je razmenom nota utvrdilo postojanje uzajamnosti sa sledećim državama:

 

ARGENTINA, AUSTRALIJA, AUSTRIJA, BAHREIN, BELIZE, BELGIJA, BELORUSIJA, BOSNA I HERCEGOVINA, BRAZIL, BRITANSKA DEVIČANSKA OSTRVA, BUGARSKA, VELIKA BRITANIJA, GRČKA, DANSKA, DOMINIKANSKA REPUBLIKA, EGIPAT, IZRAEL, IRAN, IRSKA, ITALIJA, JAPAN, JERMENIJA, JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA, JORDAN, REPUBLIKA KAZAHSTAN, KANADA, KINA, KIPAR, LIBAN, LETONIJA, LITVANIJA, LIHTENŠTAJN, LUKSEMBURG, MAĐARSKA, MALTA, MAROKO, MEKSIKO, MOLDAVIJA, NEMAČKA, NOVI ZELAND, NORVEŠKA, PANAMA, PERU, POLJSKA, PORTUGALIJA, RUSKA FEDERACIJA, RUMUNIJA, SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE, SINGAPUR, SIRIJA, SLOVAČKA, SLOVENIJA, TURSKA, UZBEKISTAN, UKRAJINA, FINSKA, FRANCUSKA, HOLANDIJA, HRVATSKA, CRNA GORA, ČEŠKA, ŠVAJCARSKA KONFEDERACIJA, ŠVEDSKA, ŠPANIJA, UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI, AZERBEJDŽAN, EL SALVADOR, KATAR, KUBA, SENEGAL, JEMEN, GRUZIJA, KOLUMBIJA, REPUBLIKA KOREJA, ŠRI LANKA, DNR KONGO, ZAMBIJA, ALŽIR.

 

U pogledu država koje nisu navedene, potrebno je da se obratite Ministarstvu pravde RS radi davanja objašnjenja.

 

U gornjoj tabeli, između ostalog, nije navedena država Republika Severna Makedonija.

 

Da li to znači da državljani Republike Severne Makedonije nemaju pravo da stiču pravo svojine na nepokretnostima u R. Srbiji, pravnim poslovima inter vivos?

 

Kako makedonski državljani mogu steći pravo svojine na nepokretnosti u Republici Srbiji?

 

Makedonski državljani imaju pravo da osnuju privredno društvo u Republici Srbiji i to se odnosi na sva strana fizička lica, bez ograničenja.

 

Dakle, domaće pravno lice koje je osnovano u skladu sa pozitivno pravnim propsima Republike Srbije ima pravo da stiče pravo svojine na nepokretnostima, bez obzira čiji je državljanin osnivač tog pravnog lica.

 

Za pravna lica je neophodno da stvarno obavljaju delatnost na teritoriji RS, te da li određeno pravno lice ispunjava gore navedene uslove, postupak po podnetom zahtevi sprovodi Ministarstvo pravde RS. (pravo stranaca da kupuju nepokretnosti u Srbiji).

 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

 

AutorRobert Radojević, Advokat - Osnivač u Advokatska kancelarija Radojević Beograd

Pravo