Na samom početku treba napomenuti da između raskida i poništenja ugovora postoje izvesne razlike.
Prvo, raskidom prestaje da važi punovažan ugovor, dok je poništenje način prestanka ništavog ugovora.
Drugo, uzroci za raskid ugovora nastaju u toku trajanja ugovora, dok razlozi za poništenje ugovora postoje već u momentu zaključenja ugovora.
Vrste raskida ugovora o doživotnom izdržavanju
Postoje četiri vrste raskida ugovora, to su: sporazumni raskid, raskid ugovora zbog neizvršenja, raskid ugovora zbog poremećenih odnosa i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Treba dodati, da do raskida ugovora o doživotnom izdržavanju može doći i kada davalac izdržavanja umre pre primaoca izdržavanja (o tome je bilo reči u prethodnom tekstu).
Sporazumni raskid ugovora – Do sporazumnog raskida ugovora dolazi kada ugovorne strane sastave novi ugovor kojim odustaju od prethodno zaključenog ugovora. Sporazumni raskid ugovora treba da bude sačinjen u formi koja je predviđena za njegovo zaključenje.
Raskid ugovora zbog neizvršenja – Do raskida ugovora zbog neizvršenja ugovora o doživotnom izdržavanju dolazi zbog toga što jedna strana ne izvršava svoje ugovorne obaveze.
Razlikujemo raskid zbog potpunog neispunjenja i raskid zbog delimičnog neispunjenja.
Raskid zbog potpunog neispunjenja podrazumeva situaciju kada dužnik upotpunosti ne izvršava svoju obavezu.
Raskid zbog delimičnog neizvršenja postoji kada dužnik delimično ne izvršava svoje obaveze ili kada dužnik ne izvršava svoje obaveze na način koji je utvrđen ugovorom.
Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa – Do raskida ugovora zbog poremećenih odnosa dolazi kada su se odnosi između ugovornih strana toliko poremetili da postaju nepodnošljivi. Tužbu za raskid ugovora mogu podneti obe ugovorne strane, kako ona strana koja nije skrivila poremećaj odnosa, tako i ona strana koja je skrivila poremećaj odnosa. Strana koja je skrivila poremećaj odnosa drugoj strani duguje naknadu koja se može zahtevati samo u novčanom iznosu.
Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti – Do raskida ugovora u ovom slučaju dolazi usled toga što su se nakon njegovog zaključenja okolnosti toliko promenile da je ispunjenje ugovornih obaveza postalo otežano. Na primer, ukoliko se nakon zaključenja ugovora pogorša zdravstveno stanje primaoca, te visina izdržavanja koja je predviđena ugovorom nije dovoljna.
U ovoj situaciji ugovorne strane mogu zahtevati od suda: a) da se ugovor raskine, b) da se ugovor revidira, tj. da se iznova urede prava i obaveze ugovornih strana, ili v) da se doživotno izdržavanje preinači u doživotnu rentu.
Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju
U prethodnom tekstu naveli smo neke od razloga koje dovode do ništavosti ugovora (odsustvo forme, ne postojanje saglasnosti organa staratelja kada je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdržavanja, i sl.). Ovde ćemo navesti još neke razloge.
Pored razloga koji vode apsolutnoj ili relativnoj ništavosti koji se odnose za bilo koji ugovor (na primer, zaključenje ugovora suprotno prinudnim propisima ili zaključenje ugovora pod prinudom, pretnjom), dva najzastupljenija razloga ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju jesu: odsustvo aleatornosti i simulovani ugovor o doživotnom izdržavanju.
Odsustvo aleatornosti – Aleatornost podrazumeva da se prilikom zaključenja ugovora ne zna kakav će biti odnos uzajamnih davanja i da to zavisi od budućeg neizvesnog događaja, a to je dužina primaočevog života.
U momentu zaključenja ugovora poznata je visina primaočeve obaveze, dok visina davaočeve obaveze zavisi od dužine života primaoca izdržavanja.
U slučaju odsustva aleatornosti sud može poništiti ugovor ako ugovor nije predstavljao neizvesnost za davaoca izdržavanja. Poništenje mogu tražiti samo zakonski naslednici primaoca izdržavanja i to u roku od 1 godine od saznanja za ugovor (subjektivni rok), a najkasnije u roku od 3 godine od primaočeve smrti (objektivni rok).
Ovde je važno napomenuti da, u slučaju da je primalac izdržavanja imao nameru da zaključenjem ugovora pred svoju smrt učini poklon davaocu izdržavanja, dolazi do konverzije. Tada se prenesena stvar smatra poklonom koji ulazi u obračunsku vrednost zaostavštine i primaočevi nužni naslednici se mogu namiriti iz vrednosti te stvari.
Simulovani ugovor o doživotnom izdržavanju – Reč je o situaciji kada je stvorena lažna predstava da je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju kako bi se prikrio neki drugi stvarno zaključen ugovor.
U ovom slučaju postoje dva ugovora, onaj čije nastupanje strane žele (disimulovani ugovor) i ugovor o doživotnom izdržavanju čije nastupanje strane ne žele (simulovani ugovor).
Razlog zašto ugovorne stranke pristupaju zaključenju simulovanog ugovora o doživotnom izdržavnju leži u tome što žele da izigraju nužni deo primaočevih nužnih naslednika.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Miroslava Puzić, saradnik u nastavi i medijator.
