Postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja u Srbiji (u daljem tekstu: postupci BMPO) uređeni su Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon) (u daljem tekstu: Zakon o BMPO) koji je stupio na snagu dana 05.05.2017. godine, ali i nizom podzakonskih akata koji regulišu ovu materiju. Pomenuti zakon predviđa da se postupci BMPO mogu sprovesti uz pomoć korišćenja sopstvenog reproduktivnog materijala, kao i uz pomoć darovanog (doniranog) reproduktivnog materijala. Iako je Zakon o BMPO na snazi već skoro šest godina, do nedavno u Srbiji nije bilo moguće sprovoditi postupak BMPO sa darovanim reproduktivnim materijalom, te su supružnici i vanbračni partneri, koji u našoj zemlji nisu imali uspeha u postupcima BMPO uz primenu svojih reproduktivnih ćelija, morali da odlaze u druge zemlje kako bi pokušali da dobiju potomstvo uz primenu doniranih reproduktivnih ćelija. Razlozi za to su višestruki. Naime, s obzirom da nisu vršene donacije reproduktivnog materijala u Srbiji, Banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona, koja je osnovana na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, nije imala raspoložive donirane reproduktivne materijale kako bi se u Srbiji vršili postupci BMPO uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija. Međutim, tokom 2022. i početkom 2023. godine Republika Srbija je potpisala ugovore sa određenim inostranim bankama reproduktivnih ćelija, te kako su se stvorili uslovi za uvoz reproduktivnog materijala iz inostranih banaka, od nedavno je i u Srbiji moguće sprovesti postupak BMPO uz pomoć darovanih reproduktivnih ćelija, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ono što je bitno istaći jeste da je pravo na lečenje neplodnosti postupcima BMPO sa darovanim reproduktivnim materijalom, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, osim ženama do navršenih 45 godina života (pod uslovom da jedan od partnera (bračni ili vanbračni) nema dete), priznato i ženama do navršenih 45 godina života koje nemaju partnera i nemaju dete, uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova.
Podsećanja radi, Zakon o BMPO predviđa da ukoliko u postupku BMPO nije moguće koristiti reproduktivne ćelije jednog od supružnika/vanbračnih partnera iz razloga navedenih u članu 29 Zakona o BMPO (ukoliko nije moguće da dođe do začeća uz pomoć sopstvenih reproduktivnih ćelija, kada su drugi postupci BMPO bili neuspešni, kao i ukoliko bi se korišćenjem sopstvenih reproduktivnih ćelija na dete prenela teška nasledna bolest) moguće je upotrebiti donirane reproduktivne ćelije, pri čemu za navedene postupke Zakon o BMPO dozvoljava upotrebu doniranih reproduktivnih ćelija samo kod jednog supružnika, odnosno vanbračnog partnera, kao i kod žene koja živi sama, tj. koja nema partnera, ukoliko navedena lica ispunjavaju i ostale zakonske uslove.
Ko se sve može prijaviti za postupak BMPO?
U skladu sa članom 25 Zakona o BMPO za postupke BMPO se mogu prijaviti:
- Supružnici odnosno vanbračni partneri kojima je potrebna pomoć u lečenju neplodnosti postupcima BMPO, koji su punoletni i poslovno sposobni, koji su sposobni da vrše roditeljsku dužnost i takvom su psihosocijalnom stanju na osnovu koga se može opravdano očekivati da će biti sposobni da obavljaju roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta;
- Punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu koga se može opravdano očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta;
- Poslovno sposobna i punoletna žena, odnosno muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, koji su bračni ili vanbračni partneri, koji su sposobni da vrše roditeljsku dužnost i u takvom su psihosocijalnom stanju na osnovu koga se može opravdano očekivati da će biti sposobni da obavljaju roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta.
Spisak ustanova sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima zaključen ugovor o pružanju usluga lečenja neplodnosti, može se videti na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Lica zainteresovana za postupak BMPO, a koja su osigurana kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mogu da ostvare pravo na lečenje neplodnosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko ispunjavaju određene uslove propisane Uputstvom za sprovođenje lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, koje je objavljeno od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ko može biti davalac reproduktivnih ćelija i embriona?
- Davalac jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene;
- Davalac jajnih ćelija može biti i žena koja učestvuje u postupku BMPO iz koga je nastao višak njenih jajnih ćelija, koje ona želi da da;
- Davalac semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odnosno vanbračna partnerka.
Svi prethodno pomenuti davaoci moraju biti punoletna, zdrava i poslovno sposobna lica i moraju dati pisani pristanak za darivanje.
- Davaoci embriona su supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svog embriona nastalog za njihovu oplodnju.
Davaoci embriona moraju dati pisani pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene bez partnera iz člana 25 stav 2 Zakona o BMPO.
Davaocu je zagarantovana anonimnost. Podaci o ličnosti davaoca prikupljaju se i čuvaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Iako Zakon o BMPO članom 48 predviđa da Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vrši promociju dobrovoljnog davalaštva reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, stiče se utisak da opšta javnost u našoj zemlji nije dovoljno informisana o mogućnostima doniranja reproduktivnih ćelija u Srbiji, sve u cilju lečenja neplodnosti. S obzirom da je kroz potpisivanje ugovora sa određenim inostranim bankama reproduktivnih ćelija, naša država preduzela važne korake ka rešavanju problema neplodnosti, bilo bi od velike važnosti kada bi se u narednom periodu više pažnje posvetilo i promovisanju donorstva reproduktivnog materijala u našoj zemlji. Sve napred navedeno bi dosta olakšalo postupke BMPO sa doniranim reproduktivnim materijalom, s obzirom da bi se ubrzala procedura dobijanja reproduktivnog materijala i postupak bi bio znatno jeftiniji.
Naposletku, postupci BMPO proizvode pravne posledice i otvaraju razna pravna pitanja. Ključno pitanje koje se postavlja jeste ko će se, u slučaju postupaka BMPO, smatrati majkom odnosno ocem deteta rođenog uz pomoć postupka BMPO. Porodični zakon Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) u svojim članovima 57 i 58 propisuje da se majkom deteta začetog uz biomedicinsku pomoć smatra žena koja je dete rodila, dok se ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć smatra muž ili vanbračni partner majke, pod uslovom da je dao pismeni pristanak za sprovođenje biomedicinski potpomognutog oplođenja. Pored navedenog, u postupcima u kojima je do začeća došlo uz pomoć doniranog reproduktivnog materijala postavlja se pitanje da li se može utvrđivati očinstvo odnosno materinstvo lica koja su donirala reproduktivni materijal? Odgovor na napred navedeno pitanje nalazi se u članovima 57 i 58 Porodičnog zakona koji izričito zabranjuju utvrđivanje materinstva, odnosno očinstva lica koja su donirala reproduktivni materijal.
Iako su postupci BMPO sa doniranim reproduktivnim materijalom od nedavno počeli da se primenjuju u našoj zemlji, Zakon o BMPO i pravilnici doneti na osnovu navedenog zakona postavili su osnovu uređenja ovog pitanja, a od rada nadležnih institucija će zavisiti efikasnost primene zakona i omogućavanje ostvarivanja prava na lečenje neplodnosti postupcima BMPO, sa darovanim reproduktivnim materijalom, licima koja imaju pravo da se za navedene postupke prijave.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Marjanovic Law
