U vreme totalne globalizacije i pojave multimedije u svim okvirima društva, zaštita sadržaja je postala bitnija nego ikada. Širenje sadržaja postalo je lako ostvarivo, dostupno svima i mogućnosti povrede nečijeg autorskog prava su neminovne. Iako se, uprkos tehnološkom napretku, postojeće norme u ovoj oblasti mogu i dalje primeniti na pojedinačne slučajeve povrede autorskog prava, ipak mehanizmi zaštite iziskuju pokretanje sudskih postupaka koji neretko podrazumevaju dugotrajan i skup proces.
U toku 2020. godine u Evropskoj uniji, vođen je dijalog o članu 17 Direktive o autorskom i srodnim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu.[1] Državama članicama dat je relativno kratak rok da implementiraju odredbe Direktive u svoja zakonodavstva. Međutim, rok je prekoračen od strane većine država, između ostalog zato što se pojavio spor u tumačenju pojedinih odredaba.
Ideja Direktive je da se povrati ekonomski balans između autora sadržaja i same platforme, odnosno da se kroz aranžmane za licenciranje određenih profila obezbedi kreatorima da stiču imovinsku korist od sadržaja koji objavljuju, umesto da svu imovinsku korist stiče sama platforma, kako je to ranije bio slučaj. Sekundarni cilj odredbe je da prebaci teret zaštite autorskog prava sa autora na same platforme, tako što će omogućiti autorima da se od momenta kreiranja profila mogu odmah deklarisati kao autori sadržaja i da im platforma na osnovu toga pruža dodatnu zaštitu, omogućujući im prijavu zloupotrebe sadržaja samoj platformi. Takođe, Direktiva predviđa obavezu uvođenja automatizovanih alata u platforme kolokvijalno poznatih kao „filteri za otpremanje“,[2] čija je svrha onemogućavanje objavljivanja sadržaja koji alat automatski prepoznaje da već postoji na platformi i da je zaštićen.
Thierry Breton, komesar za unutrašnje tržište, dodao je: „Sa novim pravilima o autorskim pravima, Evropa je postavila standard za korišćenje kreativnog sadržaja na mreži. Nova pravila osiguravaju da kreatori budu pošteno plaćeni u digitalnom prostoru, dok istovremeno štite slobodu izražavanja, ključnu vrednost u našim demokratijama. To pokazuje našu odlučnost da osiguramo da ono što je nelegalno van mreže, takođe je nelegalno na mreži.”. [3]
Posledično regulativi Evropske unije, globalne platforme za razmenu sadržaja (npr. Instagram) su prilagodile svoje platforme zadacima Direktive. To je pre svega ostvareno tako što su uvele podele profila, dajući mogućnost da se od kreiranja profila lice odmah deklariše da li se radi o kreatoru sadržaja, biznis profilu ili o privatnom korisniku.[4] Kada se lice deklariše kao kreator, uz njegovo ime se pojavljuje jasna naznaka da se radi o zaštićenom sadržaju. Takođe, obezbeđeni su mehanizmi pomoću kojih autor može samoj platformi da prijavi neovlašćeno korišćenje, koja sa druge strane odmah blokira prijavljeni sadržaj za sve vreme trajanja odlučivanja po zahtevu. Osim navedenog, uz pomoć automatizovanih alata za prepoznavanje zaštićenog sadržaja, sama platforma onemogućuje njegovo objavljivanje ukoliko se na njoj već nalazi kao zaštićeni sadržaj.
Iako još uvek postoji diskusija u tumačenju pojedinih odredaba člana 17 Direktive, kao i u iznalaženju tehničkih mogućnosti koje bi mogle na platformama da obezbede primenu odredaba, ona ipak vraća balans između platforme i korisnika iste, sprečavajući da platforme proizvoljno diktiraju uslove poslovanja. Takođe, pod uticajem Direktive autorima se omogućava realna intelektualna svojina nad svojim sadržajem, obezbeđujući im uz to mehanizme zaštite svojih prava, pre nego što do štete većih razmera dođe.
Tekst predstavlja deo rada koji je izvorno objavljen u Zborniku radova sa XXVI Međunarodne konferencije "Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje" Instituta za uporedno pravo i dostupan je na sledećem linku.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Olivera Novaković, advokat
[1] Directive (EU) 2019/790 of the European Parliament and of the Council of 17 April 2019 on copyright and related rights in the Digital Single Market and amending Directives 96/9/EC and 2001/29/EC, Official Journal of the European Union.
[2] J.P. Quintais, M. Husovec, 4.
[3] https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/ip_21_1807
[4] J. Brieske, A. Peukert, Coming into Force, not Coming into Effect? The Impact of the German Implementation of Art. 17 CDSM Directive on Selected Online Platforms, Create Working Paper, 2022/1, School of Law/University of Glasgow, 5.
