Krivično delo Nedavanje izdržavanja propisano je u članu 195. Krivičnog zakonika. Osnovni oblik ovog krivičnog dela čini onaj ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je tom odlukom, odnosno poravnanjem utvrđeno. Za osnovni oblik propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.
Najčešće, u praksi, ovo krivično delo čini roditelj kod koga dete ne živi. Naravno, dešavaju se i situacije na primer da brat ne izdržava brata, ako je takvo izdržavanje utvrđeno pravnosnažnom odlukom, odnosno poravnanjem. Dakle, ovde nije reč samo o tzv. alimentaciji, već svi slučajevi gde postoji zakonsko izdržavanje a dužnost je utvrđena odlukom nadležnog organa.
Kao što možemo videti, da bi postojalo krivično delo, potrebno je da kumulativno budu ispunjeni određeni uslovi, a to su: 1) da se ne daje izdržavanje, 2) da se izdržavanje ne daje za lice za koje po zakonu postoji dužnost izdržavanja i 3) da je dužnost izdržavanja utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. Radnja izvršenja ogleda se u nedavanju izdržavaja, odnosno u propuštanju da se izvrši obaveza izdržavanja koja postoji prema nekom licu.
Što se tiče obaveze izdržavanja, porodično pravo obavezu zakonskog izdržavanja zasniva na krvnom, adoptivnom i tazbinskom srodstvu. Po osnovu krvnog srodstva obavezno zakonsko izdržavanje imaju: deca od strane roditelja, roditelji od strane dece, i u određenim uslovima postoji obaveza izdržavanja krvnih srodnika u pobočnoj liniji. Porodični zakon, takođe, navodi još neke slučajeve obaveznog zakonskog izdržavanja, a koji se odnosi na brak: izdržavanje supružnika za vreme trajanja braka i izdržavanje nekadašnjih supružnika po prestanku braka (najduže pet godina od prestanka braka). Situacija je ista i kada se radi o vanbračnim partnerima. Takođe, pod određenim uslovima, postoji obaveza izdržavanja majke deteta i to tri meseca pre porođaja i godinu dana nakon porođaja.
Kada je u pitanju situacija izdržavanja dece od strane roditelja, u sudskoj praksi navodi se da su roditelji dužni da izdržavaju svoju maloletnu decu te nije od značaja što okrivljeni navodi da nije davao izdržavanje za svoje maloletno dete jer sumnja da je otac deteta, s obrzirom na to da nijednom svojom radnjom nije osporio očinstvo deteta, a na osnovu izvoda iz matičnih knjiga je utvrđeno da je dete rođeno u toku trajanja braka između okrivljenog i njegove bivše supruge i da je u matičnoj knjizi okrivljeni upisan kao otac deteta (OS u Beogradu Kž. 2220/06).
Za krivično delo nedavanje izdržavanja nije dovoljno da postoji samo zakonska obaveza izdržavanja, već je potrebno da to izdržavanje bude utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. Tako se krivično delo nedavanje izdržavanja može izvršiti samo nakon izvršnosti presude ili poravnanja. Ako je presuda postala pravnosnažna a ne i izvršna, nema krivičnog dela. Po pravilu izvršnost pravnosnažne odluke nastupa protekom paricionog roka ili ispunjenjem uslova navedenih u odluci. Samo izuzetno, ukoliko su ispunjeni uslovi, izvršnost nastupa i pre pravnosnažnosti. Obaveza izdržavanja postoji sve dok se odluka nadležnog organa ne izmeni ili ne ukine ta obaveza ili dok ne prestane obavezni zakonski osnov izdržavanja. Tako na primer nema krivičnog dela kada je proteklo više od pet godina od dana prestanka braka, ako ne postoji druga sudksa odluka o obavezi izdržavanja (OS u Beogradu Kž. 1719/06).
Način i visina obaveze davanja izdržavanja moraju se navesti u izvršnoj sudskoj odluci. Tako krivično delo postoji u sledećim slučajevima: 1) kada se izdržavanje ne daje, 2) kada se ne daje u predviđenom iznosu i 3) kada se ne poštuju rokovi predviđeni za davanje izdržavanja (VKS Kzz. 449/16). Za postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja, nebitna je okolnost što je okrivljeni pre spornog perioda, na ime izdržavanja dece plaćao i veće novčane iznose od oniih koji su utvrđeni pravnosnažnom presudom parničnog suda (VS u Užicu Kž1 198/22). Krivično delo postoji i kada je okrivljeni naknadno, tokom trajanja krivičnog postupka, isplatio celokupni iznos na ime doprinosa za izdržavanje (VS u Novom Sadu Kž1 319/21). Navedena okolnost mogla bi se eventualno uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne kao fakultativna olakšavajuća okolnost. Činjenica da je okrivljeni u periodu u kojem je bio dužan da daje izdržavanje, kupovao svojoj maloletnoj deci garderobu i vršio druga davanja, bez uticaja su na postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja, jer u tom delu je mogao samo da ostvari sporazum sa zakonskim zastupnikom maloletne dece, što nije učinjeno (VS u Užicu Kž 54/17).
Lakši oblik ovog krivičnog dela postoji ako orkivljeni nije davao izdržavanje iz opravdanih razloga i u toj situaciji okrivljeni se neće kazniti. Kada se okrivljeni nalazio na izdržavanju kazne zatvora, u periodu kada je po pravnosnažnoj presudi parničnog suda obavezan da plaća na ime izdržavanja maloletnoj deci, postoji opravdan razlog za nedavanje izdržavanja (VS u Čačku Kž 23/19). Trajno narušeno zdravlje okrivljenog koje je dovelo do trajnog umanjenja radne sposobnosti okrivljenog za 60% i postojanje hronične bolesti srca nakon izvršene operacije, predstavljaju opravdane razloge za nedavanje izdržavanja (VS u Čačku Kž 239/17).
Teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako su usled osnovnog oblika krivičnog dela nedavanja izdržavanja nastupile teške posledice za izdržavano lice. To bi bio slučaj ako dete ne bi moglo da se školuje zbog nedavanja izdržavanja. Propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ovde u obzir ne dolaze posledice koje se odnose na smrt ili teško narušeno zdravlje pasivnog subjekta (žrtve), jer se tada radi o krivičnom delu kršenja porodičnih obaveza iz člana 196. stavovi 2. i 3.
Sud učiniocu, uz uslovnu osudu, može odrediti i obavezu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje.
