Vazduhoplov je pokretna stvar, ali u pravnom prometu, ima status nepokretnosti, pa se na promet vazduhoplova shodno primenjuju propisi kojima se uređuje promet nepokretnosti, a pogotovu u pogledu pravne forme ugovora kojim se taj promet vrši, a u skladu sa Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Kao što za postoji Katastar nepokretnosoti pri Republičkom geodetskom zavodu koji je nadležan za sprovođenje upisa, promena i ispisa, tako je za vazduhoplove nadležan Direktorat civilnog vazduhoplovstva koji vodi odgovarajući registar. Konkretno to znači, da bi neko postao vlasnik, pored posedovanja vazduhoplova u svojoj državini, potrebno je da upiše vazduhoplov u registar Direktorata civilnog vazuhoplovstva.
Vazudhoplov je u Direktoratu civlnog vazuhoplovstva upisan 10 godina, nakon čega da bi se obnovila registracija potrebno je da se izvrši tehnički pregled vazduhoplova i dobije potvrda o plovidbenosti. Ova procedura za upisivanje je kompleksna, jer dobijanje potvrde o plovidbenosti u suštini predstavlja tehnički pregled vazduhoplova, koji je dugostrajan i skup proces.
Do prenosa vazduhoplova sa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugo fizičko ili pravno lice, može doći na osnovu Ugovora o prodaji vazduhoplova. Ovakav ugovor se mora overiti u formi javnobeležničkog zapisa kod notara i notaru se mora dostaviti potvrda da je vazduhoplov upisan, odnosno registrovan u Direkotratu civilnog vazuhoplovstva.
Problem koji može nastati jeste u situaciji kada vazduhoplov više nije registrovan u Direktoratu civilnog vazudhoplovstva. Do takve okolnosti dolazi kada protekom roka nije izvršen tehnički pregled, a to se dešava kod vazudhoplova koji su starije proizvodnje i koji su poslednji let imali pre više od 5 godina. U ovakvom slučaju, Direktorat po automatizmu briše iz registra vazduhoplov, ali ostaje naziv poslednjeg vlasnika. Od tog trenutka se vazuhoplov vodi kao vanknjižno vlasništvo vlasnika koji je poslednji upisan u Direktorat civilnog vazuhoplovstva.
Ukoliko zainteresovano lice želi da kupi takav vazduhoplov, takođe može zaključiti ugovor o prodaji vazduhoplova koji se overava kod notara, sa izvod iz registra notaru služi kao dokaz ko je poslednji upisani vlasnik.
Druga mogućnost koja postoji jeste prodaja putem licitacije ili neposredne pogodbe. To se dešava kada je vazduhoplov predmet izvršnog postupka. Tada, izvršno odeljenje Osnovnog ili Privrednog suda na čijoj teritoriji se nalazi vazduhoplov koji je neregistrovan, na elektronskoj oglasnoj tabli poziva oglasom sva zaintersovana lica na licitaciju. Ako licitacija bude uspešna, sud donosi odgovarajuću odluku kojom prenosi vazudhoplov na zainteresovano lice-kupca, a dalje kupac snosi teret upisa u registar Direktorata civilnog vazudhoplovstva.
Ako je licitacija neuspešna, ide se na postupak neposredne nagodbe. Tada izvršni poverilac predlaže sudu ovaj način prodaje i dostavlja mu Sporazum o načinu prodaje vazduhoplova sa zainteresovanim licem. Na osnovu tog predloga, sud donosi zaključak o prodaji neposrednom pogodbom i ostavlja rok za pristupanje zaključenja Ugovora o prodaji vazudhoplova pred sudom.
Pored tereta sprovođenja tehničkog pregleda vazduhoplova, upisa u registar Direktorata civilnog vazduhoplova, na kupcu je i teret plaćanja poreza.
Ukoliko pak vazduhoplovu nije obnovljena registracija i u registru više ne postoji ime poslednjeg vlasnika, mogućnost za sticanje takvog vazduhoplova je putem okupacije kao originarnog načina sticanja prava svojine.
Ono što je karakteristično jeste da poreskopravni propisi ne tretiraju vazduhoplov kao nepokretnost, te se prilikom plaćanja poreza na upotrebu vazduhoplova primenjuje Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Kod vazduhoplova plaća se porez prilikom upisa u registar vazduhoplova i kod svakog produženja važenja potvrde o proveri plovidbenosti. Porez se ne plaća na vazduhoplove koji se koriste za sport, a vlasništvo su Vazduhoplovnog saveza Srbije ili njegovih članova (klubova i sportista) koji poseduju potvrdu o članstvu izdati od tog saveza.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Aleksandra Gudžulić, advokat.
