Izbor i ugovaranje nadležnosti suda ili arbitraže je od izuzetne važnosti posebno u spoljnotrgovinskom poslovanju. Jer ova pitanja nisu samo pravne prirode, već imaju i dubok uticaj na dinamiku i efikasnost međunarodnih poslovnih odnosa.
Arbitraža je način rešavanja sporova koja predstavlja alternativu suđenju. Kada se radi o spoljnotrgovinskim poslovanju, pokazalo se da je arbitražni postupak je, za razliku od sudskog, fleksibilan i pouzdan način rešavanja sporova, koje stranke u potpunosti mogu prilagoditi svojim potrebama.
Za konstituisanje nadležnosti arbitražnog suda, najpre je neophodno postojanje prethodnog sporazuma stranaka koje nastoje da eventualne (buduće) sporove reše pred arbitražom čiju nadležnost ugovaraju. Stranke mogu ugovoriti arbitražu unošenjem arbitražne klauzule u osnovni ugovor ili putem zaključenja zasebnog ugovora o arbitraži. Prethodno navedeno pre svega znači da ugovaranje nadležnosti arbitražnog suda prvenstveno podrazumeva poverenje oba ugovarača u arbitražnu instituciju čiju nadležnost strane ugovaraju, kao i nastojanje strana da izbegnu nadležnost državnih sudova u situacijama kada je to dozvoljeno.
Ovo je od posebne važnosti, jer su prilikom ugovaranja arbitraže stranke slobodne da same ugovore merodavno pravo, jezik postupka i mesto arbitraže. Takođe, stranke imaju mogućnost da same izaberu arbitre kao i da odrede broj arbitara.
Dalje, arbitražni postupak je za razliku od sudskih postupaka jednostepen, kraće traje i manje je formalan nego sudski.
Ne postoji mogućnost žalbe, čime je na minimum svedena mogućnost odugovlačnja postupka i odlaganja izvršenja arbitražne odluke. Naravno, u slučaju povrede pravila postupka, arbitražna odluka može biti poništena.
Postoji veoma rasprostranjena, dostupna javnosti, ujednačena arbitražna praksa.
Arbitri su stručni, dok troškovi postupka zavise od visine tužbenog zahteva. Ovde skrećemo pažnju da troškovi međunarodnih arbitraža mogu biti značajno veći nego kada bi se ugovorila domaća arbitraža.
Za razliku od sudskih postupaka, arbitražni postupak je nejavan, što u velikoj meri štiti poslovnu reputaciju stranaka.
Konačno, arbitražna odluka je konačna od momenta donošenja i ima snagu izvršne sudske odluke.
Izvršenje arbitražnih odluka u inostranstvu je veoma olakšano zahvaljujući Njujorškoj konvenciji o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odluka, čije potpisnice su 157 zemalja sveta uključujući i Srbiju. Zbog toga je Arbitražna odluku donetu u Srbiji moguće izvršiti u svim zemljama potpisnicama konvencije.
S druge strane, sudski postupci su često predugi, komplikovani, skupi, sa neizvesnim ishodom i često ugovorne strane upuštanjem u spor prekidaju poslovnu saradnju. Postupci su višestepeni, a javnost se retko isključuje. Najvažnije, sudski postupci su često neefikasni jer se postavlja pitanje priznavanja stranih sudskih odluka koje uglavnom zavise od bilateralnih ugovora.
Treba naglasiti da veliki broj naših privrednika često ugovara međunarodnu arbitražu sa sedištem u Beču, Parizu, Ženevi. Iako ovo jako lepo zvuči može biti krajnje nekomforno pa čak i rizično za privrednike. Prilikom izbora arbitraže treba voditi računa da se za mesto rešavanja spora uzme mesto gde se nalazi potencijalno oštećena strana. Takođe, nije svejedno ni koja se arbitraža ugovora, jer treba voditi računa o specifičnosti spora, vrednosti spora, primeni materijalnog prava i sl.
Arbitraža u Srbiji ima veoma dugu tradiciju. U Srbiji postoje između ostalih Stalna arbitraža pri Privrednoj komori Srbije i Beogradski arbitražni centar, koja rešava sporove između domaćih i stranih privrednih subjekata i čiji su troškovi daleko manji od stranih arbitraža.
Imajući u vidu iznete činjenice, može se tvrditi da postoji nadmoćnost arbitraže u odnosu na sudove i može se reći da je popularnost arbitraže u potpunosti zaslužena.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Uroš Ganović, advokat u Advokatskoj kancelariji Ganović & Partners
