Već nekoliko godina u Srbiji čujemo za reč „Compliance“ i uveliko je koristimo u ovakvom izvornom obliku na engleskom jeziku. Čitali smo intervjue i pisanja na ovu temu. Dakle, ljudi u poslovnom svetu, a naročito koji dolaze iz bankarstva, industrije osiguranja, igara na sreću, farmacije i još pojedine, danas već dobro znaju da je Compliance – investicija kojom kompanije usklađuju poslovanje sa regulativom, umanjuju rizike od kazni, čuvaju ugled i grade veliki deo korporativne kulture. Ukratko, prilikom svake ozbiljne odluke u kompaniji je potrebno uključiti i ljude koji se bave ovim aspektom poslovanja.
Međutim često u industriji proizvodnje i distribucije robe široke potrošnje (FMCG) uočavamo da je Compliance i dalje teorijsko polje i pojedine kompanije nisu sigurne šta ova oblast tačno znači i obuhvata, niti kakvu konkretnu korist donosi. Ipak, u naletu ESG talasa i kako on postaje globalni prioritet, potreba za znanjem i praktičnim delovanjem je veća nego što se pretpostavlja.
Da krenemo od početka:
Compliance je usklađenost poslovanja sa zakonima, podzakonskim aktima, procedurama i obuhvata kako eksternu (državnu) regulativu, tako i interna pravila u okviru određene kompanije ili organizacije. Da bi imao svoj pun efekat, Compliance bi uvek trebalo da obuhvati i poslovnu etiku. Za razliku od Compliance-a koji je mahom pod nadzorom represivne kontrole države, poslovna etika ima širi okvir, jer treba da osigura da se oduke ne donose samo zato što su zakonske, već i iz razloga zato što su etički ispravne. Dakle, Compliance zapravo predstavlja stožer koji osigurava da kompanija posluje zakonito, pošteno i etički, i glavni je element korporativne kulture uz dobre HR prakse. Ukratko, opis bi mogao da se izrazi jednom rečenicom: „Compliance je investicija za budućnost i benefit za sadašnjost“.
Na nivou Republike Srbije i dalje ne postoji sveobuhvatni Zakon koji definiše Compliance, već postoje samo zakoni koji se bave pojedinim oblastima Compliance-a. Iz tog razloga, mnoge kompanije će morati da povedu računa o tome da u svojoj strukturi proaktivno obezbede i ovaj aspekt, obzirom da Compliance pored opisa u gornjoj rečenici postaje i neodvojivi deo ESG strategije. Imajući u vidu ubrzani trend novih EU direktiva koje kompanijama zadaju nove propise i pravila poslovanja, kompanije iz Srbije će moći da ostvare svoju nameru i ambiciju da svoju robu i/ili usluge izvoze na tržišta Evropske unije jedino poštovanjem i doslednom primenom ESG strategije.
Stoga, oblasti na koje je Compliance usredsređen poput: sprečavanje korupcije, pranja novca, zaštita podataka o ličnosti, zaštita uzbunjivača, zaštita poslovne tajne i poverljivih informacija, sprečavanje sukoba interesa, mita i korupcije, zaštita konkurencije, ljudska prava, zaštita od mobinga, postaju deo ESG ciljeva, a naročito njegovog „S“ i „G“ elementa. S tim u vezi nameće se pitanje – na koji način će primena ESG-a transformisati strukturu i upravljanje kompanija u narednim godinama?
Podsećanja radi, ESG predstavlja skraćnicu za „Environmental, Social and Governance” a i bi na srpskom rekli da on predstavlja skup standarda kojima se korporativna politika usmeravala na: Zaštitu životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja. Smatra se da ova tri faktora predstavljaju tri glavna izazova sa kojima se suočava današnji svet, kao i korporacije.
Za razliku od nekad korišćenog termina „Društveno odgovorno poslovanje“, ESG je uveo merljive obaveze kompanijama za postavljanje i ispunjenje jasnih ciljeva održivosti i nije samo dobrovoljna inicijativa. To je obaveza koju kompanija mora ispuniti, a naročito ukoliko hoće da posluje u okvirima EU i sveta. ESG podrazumeva tri neodvojive oblasti delovanja: 1) „E“- environmental - zaštita planete i ekološke ciljeve (emisije ugljenika, seča šuma, uticaji na klimu, zagađenje, bio-diverzitet, ekosistem); 2) „S“- social - sprečavanje loših praksi koje utiču na društvo (kršenje ljudskih prava, odnos prema zaposlenima, dobavljačima, kupcima, dečiji rad, prisilni rad, zdravlje i bezbednost na radu, rodna ravnopravnost i dr.) i 3) „G“ – Governance - upravljanje procesima, radom i poslovanjem.
Dakle, kompanije se ne mogu eksplicitno baviti samo „E“ ili ekološkim aspektima, već je podjednako važan „S“ aspekt, kao i „G“. Tu onda dolazimo do odgovora na pitanje o novoj ulozi Compliance-a kao dela ESG strategije i upravljanja, koje treba da se prožima kroz celu organizaciju i svako na svom zadatku spram svojih odgovornosti treba da ga sprovede.
Pored klimatskog podjednako su bitni društveni i upravljački deo u sprovođenju ESG pravca. Neophodno je obratiti pažnju i uložiti resurse u analizu i sveobuhvatno upravljanje rizicima u poslovnim praksama koja utiču na ljudska prava, bezbedno i sigurno radno okruženje. Ukratko, rizici Compliance-a koji su u vezi sa poslovanjem su neodvojivi deo ESG poslovanja i strategije.
Koji su „okidači“ ovog pravca i razvoja?
Naime, u EU se ovih dana usvajaju ili su već usvojene mnoge nove Direktive koje u sebi obuhvataju Compliance obaveze.
Da krenemo od Direktive o dubinskoj analizi korporativne održivosti čije se usvajanje očekuje ovih dana od strane Evropskog parlamenta - priličan broj velikih kompanija kao i one osnovane van EU, a koje su aktivne u EU, moraće ispitati svoje lance snabdevanja i distribucije širom sveta, pa i u Srbiji. Ovo podrazumeva adekvatnu analizu rizika duž celog lanca snabdevanja (odnosno „S“ i „G“ aspekta) u smislu poštovanja praksi koje utiču na društvo. Očekuje se da će u periodu od sledećih tri do pet godina ova Direktiva doživeti svoj pun pravni efekat.
Međutim, već je počela da se primenjuje EU Direktiva o krčenju šuma. To znači da će kompanije u Srbiji koje izvoze svoje proizvode na tržište Evropske unije koji troše dobra povezana sa krčenjem i degradacijom šuma - kao što su: stoka, drvo, kakao, soja, palmino ulje, kafa, kaučuk i proizvode dobijenim od ovih sirovina, morati da sprovedu analizu u lancu snabdevanja kako bi osigurale da ta dobra nisu rezultat nedavnih (posle 31. decembra 2020. godine) krčenja i degradacije šuma ili kršenja lokalnih zakona o zaštiti životne sredine i društva. Dakle, od 30. decembra 2024. godine, odnosno 30. juna 2025. godine, za mikro i mala preduzeća biće zabranjeno plasirati proizvode na tržište EU ako nemaju oznaku da su proizvedene „bez krčenja šuma“, u skladu sa relevantnom regulativom zemlje proizvodnje i pokrivene izjavom o dužnoj pažnji (due dilligence) koja ukazuje na ispitan zanemarljiv rizik od neusaglašenosti ili non-Compliance-a. Ova Direktiva obuhvata izuzetno širok spektar proizvoda – od mesa, pa sve do knjiga.
Kako možemo videti, uloga Compliance funkcije razvojem društveno odgovornog i etičkog poslovanja, a u kontekstu ESG upravljanja sa sva tri njegova elementa – pored investicije koju definitivno predstavlja – dobija i svoju novu i punu dimenziju, koja se nadograđuje brže nego što smo mogli predvideti.
Pravo pitanje nakon svega je - li smo počeli da se pripremamo za te izazove? I ako nismo, da li je potrebno da što pre krenemo…
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Verica Aljinović, Konsultant, In-House legal & compliance expert u VALEC
