Biti izvanredna naučnica u Srbiji znači primati manju naknadu za svoj naučnoistraživački rad u odnosu na muške kolege, samo zato što si odlučila da rađaš.

 

Opšte je poznato da Srbija ima negativan prirodni priraštaj i su stope rađanja u Srbiji sve niže, zbog čega državni vrh već godinama priča o merama podrške trudnicama i majkama.

 

Neke od tih mera, kao što su iznosi koje porodilje primaju od države i grada za rođenje deteta, postale su stvarnosti, pa čak i donele neke sitne pozitivne pomake u smislu rasta nataliteta.

 

Druge mere, kao što su produženo porodiljsko o kojem se brujalo na sva zvona u medijima, jednako su brzo otišle u zaborav kao što su i inicijalno odjeknule.

 

E sad, kada zađemo dublje u ovu statistiku, možemo da primetimo da su pomenute niske stope rađanja najprisutnije među visoko obrazovanim ženama, a kojih je sve više u Srbiji (npr. udeo žena u naučnim institutima u Srbiji je 60%).

 

Razlozi za ovakvo stanje su različite prirode, ali se uglavnom svode na:

 

  • Otežano ili onemogućeno balansiranje karijere i porodičnog života, a naročito pod društvenim pritiskom i očekivanjima.

  • Finansijsku nesigurnost, odnosno nestabilne poslove, niže prihode i ređe prilike za napredovanje.

  • Nefleksibilne radne uslove i nedostatak podrške pri povratku na posao nakon porodiljskog.

 

Nekom mojom logikom, a gledajući na ovu statistiku, deluje da se država treba fokusirati upravo na visoko obrazovane žene u Srbiji, i njima pružiti naročitu podršku u ostvarenju kao majke.

 

Međutim, da li je to slučaj?

 

Korektivni koeficijent izvrsnosti u nauci i trudnoća

 

Na prvu, možda čak i deluje kao da država čini nešto da nagradi izvrsne žene – naučnice.

 

Naime, država ženama i muškarcima koji se bave naučno-istraživačkim radom, i koji su izvrsni u tome, omogućava realizaciju korektivnog koeficijenta o izvrsnosti u trajanju od 2 godine.

 

Ako niste čuli za korektivni koeficijent izvrsnosti za naučnike u Srbiji, isti predstavlja način vrednovanja naučnih istraživača i njihovih rezultata. Istraživači se rangiraju prema naučnim zvanjima i disciplinama, a zatim se finansijski nagrađuje do 10% najboljih istraživača i time podstiče izvrsnost u nauci i istraživanju.

 

Pa gde je onda problem?

 

U suštini, ništa od ovog ne bi bilo problematično, da naučnice koje su ostale trudne za vreme primanja ove finansijske nagrade nisu dobile pisma tj. obaveštenja od Ministarstva.

 

Obaveštenja u kojima im je saopšteno da će im biti uskraćena potpuna realizacija koeficijenta izvrnosti, i to zbog njihove zakonske obaveze da odu na porodiljsko bolovanje i prava da uzmu odsustvo radi nege deteta.

 

Takođe, potpuna realizacija ove finansijske nagrade biće uskraćena i svim izvrsnim naučnicama koje zbog komplikacija u trudnoći budu primorane da otvore trudničko bolovanje.

 

 

Zakon o radu u članu 94. propisuje sledeće:

 

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 94

 

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

 

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

 

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

 

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

 

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

 

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

 

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

 

Kako su ovo situacije jedinstvene za žene, i kako se u njima ne mogu na isti način i u istom kapacitetu naći njihove muške kolege, trudnice i majke koje su ujedno i izvrsne naučnice u Srbiji stavljene su u nepovoljan položaj i diskriminisane su zbog svoje odluke da zasnuju porodicu.

 

U praksi, to znači da će njima uvećanje primanja biti manje u odnosu na njihove muške kolege, i trajaće kraće za minimum 4 meseca i maksimum godinu i po, u zavisnosti od trenutka kada otvore bolovanje.

 

Rešenje za žene naučnice: Da li postoji?

 

U ovom slučaju, postoji.

 

Recimo, dobar predlog bi bio da se u ovakvim slučajevima, kako sadašnjim, tako i prošlim i budućim, isplata korektivnog koeficijenta izvrnosti uskladi sa članom 92. Zakona o visokom obrazovanju.

 

Mirovanje radnog odnosa i izbornog perioda

Član 92

 

Nastavniku i saradniku koji se nalazi na odsluženju vojnog roka, porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta, odsustvu sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, bolovanju dužem od šest meseci, odsustvu sa rada radi angažovanja u državnim organima i organizacijama, izborni period i radni odnos se produžava za to vreme.

 

Prema ovom članu, izvrsnim ženama naučnicama bi se tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta izborni period i radni odnos stavio u mirovanje i produžio za to vreme.

 

To bi u praksi dovelo do toga da se koeficijent izvrnosti produži ili retroaktivno isplati istraživačicama nakon povratka na posao.

 

Ovakvo rešenje bi bilo ne samo primer dobre prakse Ministarstva, već i značajan doprinos ravnopravnosti polovima, naučnoj zajednici, pa i društvu u celini.

 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

 

AutorIvana Cvetković, advokat

Pravo