Šta je rodna ravnopravnost?
U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine definisana je kao ‘’jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnotežena zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama’’.
Iz navedenog se može zaključiti da je potpun i održivi razvoj jednog društva moguć samo ako su iskorišćeni potencijali svih ljudi u njemu, i muškaraca i žena. Važan korak u tom cilju je ekonomsko osnaživanje žena i njihovo učešće na tržištu rada.
Za uspešno uključivanje žena na tržište rada i ravnopravan položaj sa muškarcima, neophodno je postojanje zakonske regulative i institucionalnih mehanizama koji obezbeđuju njihovu primenu. U Republici Srbiji, ženama se ista prava kao i muškarcima garantuju međunarodnim dokumentima, koje je Srbija potpisala i ratifikovala i odredbama nacionalnog zakonodavstva.
Međunarodni dokumenti
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima propisuje da se ženama garantuju isti uslovi kao muškarcima, uz jednaku nagradu za jednak rad.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, ratifikovana 1981. godine, predviđa obavezu država članica da preduzmu sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila jednaka prava žena i muškaraca u oblasti zapošljavanja. Ova obaveza se odnosi, prvenstveno na pravo na rad, jednake mogućnosti zapošljavanja, slobodan izbor profesije, stručno ososobljavanje, unapređenje, jednaku nagradu, pravo na socijalnu zaštitu u slučajevima nesposobnosti za rad, plaćeno odsustvo kao i zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu, uključujući i zaštitu bioloških reproduktivnih funkcija žena.
U Konvenciji Medjunarodne organizacije rada br. 111, koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja, stoji da će se svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zasnovanog na rasi, boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, koji uništavaju ili narušavaju jednakost mogućnosti ili postupanja u pogledu zapošljavanja ili zanimanja biti smatrano diskriminacijom.
Konvencija Međunarodne organizacije rada br.122 garantuje da će postojati slobodan izbor zaposlenja i da će svaki radnik imati mogućnost za sticanje potrebnih kvalifikacija za dobijanje posla koji mu odgovara i za korišćenje na tom poslu svojih kvalifikacija i talenta, bez obzira na njegovu rasu, boju kože, pol, veroispovest, politička shvatanja, nacionalno ili društveno poreklo.
Tokom ove godine očekuje se ratifikovanje Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 190, protiv nasilja i uznemiravanja na radnom mestu, uključujući i rodno zasnovano nasilje.
Od osnivanja Evropska unija smatra ravnopravnost između muškaraca i žena jednim od svojih osnovnih načela Od 1975. godine do danas donet je značajan broj Direktiva, u kojima se određuje cilj koji države članice moraju da ostvare, i odnose se na sprovodjenje načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana za muškarce i žene u oblasti rada i zapošljavanja.
Evropski stub socijalnih prava, koji su potpisali Savet Evropske unije, Evropski parlament i Evropska komisija odnosi se na zapošljavanje i socijalnu zaštitu. Dvadeset načela na kojima se zasniva Evropski stub socijalnih prava podeljena su u tri kategorije. Rodna ravnopravnost se nalazi u okviru prvog ‘’Jednake mogućnosti i pristup tržištu rada’’ i odnosi se na jednakost plata i tretman žena i muškaraca, dok aktivna podrška zapošljavanju podrazumeva da svako ima pravo na pravovremenu i prilagođenu pomoć kako bi poboljšao šanse za zapošljavanje ili samozapošljavanje
Kao jedan od kandidata za priključivanje Evropskoj uniji, Republika Srbija ima obavezu da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske Unije. Značajno za ovo usklađivanje je usvajanje Akcionog plana za poglavlje 19- Socijalna politika i zapošljavanje, usaglašen sa Evropskom komisijom koji je Vlada Republike Srbije usvojila u maju 2020. godine.
Zakonodavstvo Republike Srbije (zakoni i strateški dokumenti)
Ustav Republike Srbije garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Prema odredbama najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji, svako ima pravo na rad, slobodan izbor rada, dostupnost svih radnih mesta, kao i pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.
Zakonom o zabrani diskriminacije eksplicitno se zabranjuje diskriminacija, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Po ovom zakonu, diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti u svim aspektima javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti govori o radu, zapošljavanju i samozapošljavanju kao oblasti u kojoj se primenjuju opšte i posebne mere za njihovo povećanje. Zbog toga se neće smatrati diskriminacijom preduzimanje podsticajnih mera za zapošljavanje i samozapošljavanje žena.
Zakon propisuje obavezu organa javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, da iz reda svojih zaposlenih odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Ovo lice prati sprovođenje mera za unapređivanje rodne ravnopravnosti, prati stanje o polnoj strukturi zaposlenih i dostavlja izveštaj rukovodiocu organa.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i navodi da kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređivanje politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti obavljaju: Vlada Republike Srbije, ministarstva i drugi državni organi, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi javne vlasti, organizacije i ustanove.
Vlada obrazuje Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, koje usmerava rad državnih organa u vezi sa rodnom ravnopravnošću i i Savet za rodnu ravnopravnost, savetodavno telo Vlade u čiji rad je uključeno civilno društvo.
U jedinicama lokalne samouprave obrazuju se tela za rodnu ravnopravnost: Komisija za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnost. Komisija je stalno radno telo skupštine, koje čine odbornici sa zadatkom da sve akte koje upućuje skupštini razmatra iz rodne perspektive. Savet predlaže mere za unapređenje rodne ravnopravnosti i sastavljen je od predstavnika organa i organizacija značajnim za rodnu ravnoprasvnost i suzbijanje rodno zasnovanog nailja.
Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje i zaposlenih po polu.
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti navodi rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije i afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima kao neka od osnovnih načela na kojima se zasniva.
U Strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021-2030.godine stoji da je jedna od mera koja će doprineti smanjenju jaza u ekonomiji, podrška inovativnim programima i uslugama za aktivaciju žena na tržištu rada, i njihovu povećanu zapošljivost i samozapošljavanje kao i kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom održivom zapošljavanju i samozapošljavanju.
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021-2026. godine navodi da su na tržištu rada i dalje prisutni rodni i platni jaz između žena i muškaraca, kao i da postoji potreba da se položaj žena unapredi, naročito nezaposlenih koje se suočavaju sa faktorima višestruke teže zapošljivosti uz sistemsko pružanje pomoći.
Pitanjima rodne ravnopravnosti na tržištu rada bave se i neke institucije, u okviru njihove nadležnosti.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Redovnom godišnjem izveštaju za 2023. godinu kaže da je tokom godine podneto 57 pritužbi u oblasti diskriminacije po polu. Najveći broj se odnosio na postupanje pred organima javne vlasti, dok je oblast rada i zapošljavanja bila na drugom mestu.
Prema podacima Republickog zavoda za statistiku iz 2021.godine, rodni jaz u zaposlenosti i zaradi je veliki i iznosio je 14,7% u korist muškaraca.
Istraživanja koja sprovode državne institucije i organizacije civilnog društva, uglavnom navode kao razloge slabije (lošije, manje stope zap.) zaposlenosti žena, stereotipe o rodnim ulogama, diskriminaciju u pogledu stručnog osposobljavanja i karijernog napredovanja, brigu o deci ili starijim članovima porodice, rad u sektorima i na poslovima koji su slabije plaćeni, kao i udaljenost od radnog mesta za žene u ruralnim područjima.
Međutim, ono što ohrabruje kada govorimo o boljem položaju žena na tržištu rada i njihovom aktivnom učešću u društvu jeste afrimativno zakonodavstvo Republike Srbije, prvenstveno. Od važnih konkretnih pomaka mogu se istaći usvajanje Godišnjeg izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za 2022. i 2023. godinu za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost i izrada predloga za Akcioni plan za 2024-2026. godinu koji će biti usvojen tokom tekuće godine, kao i omogućavanje podsticaja za žensko preduzetništvo u pogledu obima i finansijske podrške.
Uz zalaganje svih relevantnih aktera na tržištu rada i doslednu primenu važećih zakona i politika, kao i ekonomsko osnaživanje žena, rodni jaz će, iz godine u godinu, biti manji, što će značajno uticati na razvoj i napredak društva u celini.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Aleksandra Sretenović, konsultantkinja
