Decentralizovane finansije

 

DeFi vs CeFi

 

Moglo bi se reći da su u poslednje vreme decentralizovane finansije (DeFi) jedna od najzastupljenijih tema u svetu blokčejn tehnologije i digitalne imovine. Možda najlakši način da objasnimo suštinu DeFi je da postavimo sebi pitanje zbog čega je u digitalno doba, kada se sve vrste informacija (poput mejla ili poruka) suštinski mogu poslati za nekoliko sekundi sa jednog kraja sveta na drugi, toliko teško i komplikovano poslati novac ili pozajmiti novac u digitalnom svetu. Odgovor bi verovatno bio u našem trenutnom poretku - centralizovanim finansijama, kao i u činjenici da sa tehnološke tačke gledišta moderni finansijski sistem za obradu transakcija i dalje koristi tehnologiju iz 70-tih godina prošlog veka (kao što je Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, poznatiji i kao SWIFT).

 

DeFi predstavljaju finansijski sistem koji je decentralizovan zahvaljujući blokčejn tehnologiji. DeFi nema centralizovane posrednike poput banaka, brokera, menjačnica itd., već umesto toga koristi pametne ugovore kako bi povezao one kojima je kapital potreban i one koji imaju višak kapitala. Da bi u potpunosti shvatili šta je DeFi, njegov značaj, ali i rizike koje sa sobom nosi, nema boljeg načina nego da se prvo upoznamo sa njegovim glavnim konkurentom, centralizovanim finansijama, odnosno modernim finansijskim sistemom koji poznajemo (CeFi).

 

Pre nego što krenemo dalje, važno je napomenuti da finansijska tržišta nisu loša sama po sebi. Naprotiv! Finansijska tržišta postoje u gotovo svim zemljama sveta i ona su sastavni deo tržišne privrede i kapitalističkog sistema koji je prisutan u većem delu sveta. Bez razvijenih finansijskih tržišta nema ni uspešne i jake privrede. Osnovna funkcija svakog tržišta, uključujući i finansijska tržišta, jeste omogućavanje adekvatnih uslova za susretanje ponude i tražnje za određenom robom ili uslugama. Na osnovu toga, formira se cena robe ili usluga kojima se trguje.

 

Finansijska tržišta imaju različite funkcije od kojih su najvažnije:

 

Funkcija povezivanja – reč je o prvoj i osnovnoj funkciji koja proizlazi iz suštine svakog tržišta. Finansijska tržišta omogućavaju povezivanje suficitarnih subjekata (onih koji u datom trenutku raspolažu viškovima slobodnih sredstava) i koje nazivamo investitorima, sa onima koji u određenom momentu imaju potrebu za finansijskim sredstvima i kapitalom (zbog zadovoljenja svoje tekuće potrošnje, potrebe investiranja u rast i razvoj itd.).

 

Na ovaj način ljudi koji žele da kupe kuće, automobile, plate školarinu svojoj deci, biznisi kojima je potreban kapital za širenje poslovanja, države koje žele da grade nove puteve, škole ili bolnice dolaze do neophodnih sredstava. Deficitarni subjekti mogu uzeti direktno kredite od banaka ili emitovati dužničke ili vlasničke hartije od vrednosti i tako doći do potrebnih sredstava, pri čemu se javljaju u ulozi emitenta. S druge strane, subjekti sa viškom raspoloživih sredstava, mogu svoja sredstva investirati i ostvariti odgovarajući prinos.

 

Likvidnosna funkcija – na finansijskim tržištima vlasnici finansijskih instrumenata mogu da vrše transfer novca u različite oblike finansijskih instrumenata i obrnuto sa lakoćom i u relativno kratkom roku čime se olakšava platni promet, povećava brzina novca u opticaju uz ostvarivanje odgovarajućih prinosa.

 

Alokativno-razvojna funkcija – omogućava da se ograničena finansijska sredstva i kapital alociraju na najefikasniji način kojim se maksimizuju interesi investitora i doprinosi razvoju emitenta. Naime, tokovi kapitala se na razvijenim tržištima kreću ka onim projektima koji su finansirani putem instrumenata koji donose više stope prinosa. Kroz ovu funkciju finansijska tržišta doprinose efikasnoj alokaciji i upotrebi uvek ograničenih resursa. Tesno povezana sa alokativnom je i razvojna funkcija, pošto alocirana sredstva mogu da se koriste za one projekte, organizacije i sektore koji najviše doprinose ekonomskom rastu i razvoju jedne zemlje.

 

Podizanje standarda – empirijska je činjenica da što su finansijska tržišta razvijenija, građanima i privredi je lakše da dođu do potrebnih sredstava, postoji poverenje u finansijski sistem, veći je i bruto društveni proizvod, što sve rezultira u većem životnom standardu i boljem kvalitetu života.

 

Ipak, da bi se ostvarile sve navedene funkcije finansijskih tržišta, najčešće su potrebni posrednici oličeni u finansijskim institucijama. Njihova glavna uloga je da kroz pružanje usluga finansijskog posredovanja spoje učesnike kojima su sredstva potrebna sa onima koji imaju višak sredstava, čime se omogućava normalno funkcionisanje finansijskih tržišta, ali i celokupne privrede. Najvažnije finansijske institucije su:

 

  • Banke i druge depozitne institucije poput štedionica, štednih i kreditnih asocijacija, mikro kreditnih institucija itd.;
  • Društva za osiguranje, reosiguranje, posredovanje i zastupanje u osiguranju;
  • Penzioni fondovi;
  • Lizing društva;
  • Investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima;
  • Fondovi privatnog akcijskog kapitala (private equity);
  • Fondovi rizičnog kapitala (venture capital);
  • Brokersko-dilerska društva.

 

 

Ako pažljivije pogledamo, videćemo da su posrednici centralizovani entiteti koji moraju da ispune čitav niz zakonom propisanih uslova da bi dobili odgovarajuću dozvolu. Takođe možemo videti da je čitav finansijski sistem osmišljen tako da ukoliko želimo da učestvujemo, moramo to da uradimo preko neke od centralizovanih finansijskih institucija tako što ćemo joj poveriti naša sredstva na čuvanje uz puno poverenje da će se sa našim sredstvima postupati u skladu sa svim važećim propisima. Zauzvrat, finansijske institucije koriste (obrću) naša sredstva i na ime toga nam isplaćuju neku naknadu. Ovakav sistem je bez sumnje doneo i dosta dobrih stvari kao što su brzina transakcija, sigurnost sredstava, smanjenje siromaštva do određene mere itd. S druge strane, finansijski sistem je odavno postao organizam sam za sebe koji je stvorio mnoštvo problema, čineći jako malu skupinu ljudi ekstremno bogatim, dok je velika većina sve siromašnija, određenim delom i usled nemogućnosti pristupa finansijskom sistemu. Međutim, to nije tema ovog članka. Ali zato jeste postavljanje pitanje šta ako odlučimo da uklonimo posrednike i da sve pobrojane aktivnosti obavljamo direktno između učesnika?

 

Decentralizovane finansije

 

DeFi je kao što smo rekli finansijska infrastruktura, odnosno finansijski sistem baziran na blokčejn tehnologiji. DeFi je otvoren za sve učesnike, pri čemu nije potrebna dozvola da bi se učestvovalo u DeFi. Cilj DeFi je da omogući istu vrstu usluge kao što to čini tradicionalni finansijski sistem, ali na otvoren i transparentniji način, bez posrednika u vidu centralizovanih finansijskih institucija. Da bi postigao ovaj cilj, DeFi koristi pametne ugovore, decentralizovane aplikacije i blokčejn (najčešće korišćeni blokčejn protokol u DeFi svetu je trenutno Ethereum). Pametni ugovori se automatski sprovode, transakcije se izvršavaju na bezbedan i proverljiv način zahvaljujući čemu se stvara nepromenjiv i visoko interoperabilan finansijski sistem sa transparentnošću bez presedana i jednakim pravima pristupa za sve učesnike kakav do sada nije postojao.

 

Zahvaljujući ovim odlikama DeFi je, kao ekosistem decentralizovanih aplikacija i pametnih ugovora na blokčejnu, za nešto više od 4 godine narastao do cifre od preko 200 milijardi dolara koji se nalaze u različitim DeFi protokolima. Imajući u vidu broj ljudi koji nemaju pristup finansijskim uslugama uz niske stope prinosa na tradicionalnim finansijskim tržištima, čini se da je ovo samo početak.

 

Kao što je kod kriptovaluta i kompanija čije akcije su izlistane na berzi najčešće korišćen parametar ukupna tržišna kapitalizacija koja predstavlja proizvod svih jedinica određene kriptovalute/akcija kompanije sa trenutnom tržišnom cenom jedne jedinice kriptovalute/akcije kompanije, tako je kod svih DeFi protokola veoma važan pokazatelj ukupna vrednost zaključanih sredstava (Total Value Locked – TLV). TLV je najbolji pokazatelj koliko neki DeFi projekat ima aktivnih korisnika koji vrše transakcije preko njega.

 

Baš kao što se i tradicionalni – centralizovani finansijski sistem sastoji od više celina i različitih učesnika, tako se i DeFi ekosistem sastoji od različitih celina. Najvažnije celine unutar DeFi ekosistema su:

 

  • Decentralizovane autonomne organizacije (DAO);
  • Decentralizovane menjačnice (DEX);
  • Protokoli za pozajmljivanje;
  • Stablecoins;
  • Central Bank Digital Currency (CBDC);

 

Ostanite sa nama gde ćemo se u narednim člancima detaljnije upoznati sa najvažnijim celinama DeFi ekosistema.

 

P.S. Za sve oni koji žele da saznaju više o temama tokenizacije, digitalne imovine, DeFi, pravne regulative, mogu potražiti knjigu Vodič kroz svet digitalne imovine i DeFi, prvu knjigu na našim prostorima posvećenu navedenim temama.

 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

 

Autor: Bogdan Vujović, Token Specialist & Legal Advisor.

            Eko Digital 

Privreda