U okviru Mindset Conference Belgrade 2026, održane u Immersive sali Sava Centra, razgovarali smo sa doc. dr spec. Kristinom Davidović o autentičnosti, samopouzdanju, veri, radu na sebi i izazovima sa kojima se suočava savremena žena. Konferencija je okupila vodeće stručnjake iz oblasti psihologije, komunikacija i ličnog razvoja, otvarajući važna pitanja o unutrašnjem rastu, mentalnom zdravlju i pronalaženju ličnog balansa u savremenom društvu.
Da li estetska medicina danas može biti način da žena naglasi svoju autentičnost, a ne da je promeni?
Mi žene generalno želimo da budemo lepe otkako znamo za sebe. Prvo želimo da budemo lepe, a onda pametne, uspešne i preduzetnice. Kada smo zadovoljne svojim izgledom, onda možemo da gradimo i sve ostalo. Lepota žene je uvek deo njene autentičnosti. Prvo ćemo pričati o tome kako Milica ima duge trepavice i kako je princeza bila lepa, pa tek onda koliko je bila načitana i koliko je fakulteta završila. Zato uvek napominjem da moramo da gradimo sve kategorije svoje ličnosti: Prvo lepotu spolja, a onda i iznutra.
Kako prepoznati razliku između brige o sebi i potrebe da se dopadnemo drugima i okruženju?
Najbitnija je autentičnost, odnosno da u svakom trenutku budemo svoji i da znamo šta je nama važno. Ako počnemo da živimo zbog porodice, drugih ljudi ili prijatelja, tada gubimo sebe. Odatle potiče veliki izvor frustriranosti. Mi prvo treba da budemo srećni sami sa sobom i da spoznamo sebe, a onda ćemo na najbolji mogući način rešavati sve probleme koje imamo oko sebe.
Šta je najveća prepreka savremenoj ženi da živi svoj pun potencijal?
Uvek se kaže, i to je jedna od poruka Mindset konferencije: „Uvek je naš um nama prepreka za napredak.“ Možda jeste kliše kada kažemo: možeš sve što poželiš i ti si sve što želiš da budeš. Ipak, veliki rad, disciplina i odricanje od nekih užitaka dovode vas na poziciju na kojoj želite da budete. Mi smo ti koji sebi postavljamo cilj ili granice, ali da bismo došli do nekog cilja, potrebno je uložiti ogroman trud i podneti žrtvu. Ja uvek kažem: sami smo odgovorni za ono što nam se dešava, niko drugi nam nije kriv. Moramo sami da radimo na svojoj sudbini.
Koliko je vera važna za uspeh?
U mom slučaju, vera je sve. Imala sam sreću da sam odrasla u verujućoj porodici i da sam od početka naučila prvo „Oče naš“, pa tek onda, čini mi se, slova azbuke. Neko to može zvati karmom, Univerzumom ili kako god, ali bez vere u dobro, bez principa „dobro čini i dobrom se nadaj“ i bez tog kruga davanja, ništa loše nam ne može doći. Naše je samo ono što smo drugima dali.
Kako su rana iskustva uticala na Vaš rad na sebi i odnos prema životnim izazovima?
Moj tata je bio doktor filozofije. Od rane mladosti naučila sam da rešavam sopstvene strahove i blokade, da prigrlim bol koji osećam prema nečemu, da ga razrešim i idem dalje. Veoma rano sam psihoterapiju spoznala u porodici. To što sam dete razvedenih roditelja, kao i to što sam imala hendikep sa vidom ili bilo šta slično, treba da ostane iza nas. Da nam nijednog trenutka ne bude negativan momenat, već vetar u leđa da brže i bolje dostignemo svoje ciljeve.
Foto: Marko Simić