Bendžamin Frenklin je davno rekao: “Investicija u znanje plaća najbolje kamate”. Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je Ana Đokić, ekspert za odnose sa javnošću. Ana vam možda neće neposredno omogućiti da naplatite svoje znanje, ali će zasigurno doprineti da vaše predstavljanje u javnosti bude sadržajno, pravovremeno, kvalitetno, a što je najvažnije sa pravilima struke.
Ana Đokić je nakon osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka (Odeljenje za novinarstvo i komunikologiju) stekla neophodno novinarsko iskustvo u štampanim, digitalnim medijima, ali I televizijskom novinarstvu u medijskoj kući „Ringier Axel Springer Srbija".
Iako je državna uprava kompleksan i sveobuhvatan pojam, Ana Đokić uspela je da kroz takav sistem da svoj stručan doprinos kroz rad Ministarstva za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije, kao savetnik za medije.
Nakon toga, Ana Đokić je postavljena kao poseban savetnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radi stručnog obavljanja savetodavnih poslova iz oblasti medija, a sa posebnim zaduženjem za rukovođenje pres službom i protokolom u kabinetu ministra. Vidljivost, imidž i kredibilitet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i samog ministra kroz različite medijske aktivnosti, odnose sa javnošću, kao i organizovanje velikog broja konferencija i još većeg broja događaja sa domaćim i stranim državnim delegacijama.
Nakon uspešne epizode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ana Đokić je sa još većim uspehom nastavila svoj profesionalni rad u Ministarstvu privrede gde je u kabinetu ministra bila zadužena za oblast medija i gde je obavljala posao šefa Odseka za odnose sa javnošću koji podrazumeva veliki broj aktivnosti (od posebnih naloga ministra pa do praćenja, organizacije i izveštavanja svih medijskih aktivnosti iz delokruga ministarstva).
Ukoliko želite da budete medijski vidljivi, kvalitetno i stručno predstavljeni u javnosti, Ana Đokić je prava osoba za vas.
Ana, na samom početku da li možete da nam objasniti kakva je uloga i svrha odnosa sa javnošću u poslovanju privrednih subjekata Republike Srbije?
Odnosi sa javnošću imaju veliki značaj u poslovanju privrednih subjekta. Stvaranjem pozitivnog mišljenja, kroz realizovanje različitih aktivnosti, medijskih, promotivnih, usmerenih prema tačno određenim ciljnim grupama, pridobija se njihovo poverenje. Da bi se postigla konkurentnost na tržištu, nije dovoljno da proizvod poseduje samo kvalitet, već i dobru reputaciju, da se o njemu zna. Izgraditi ali i održati dobar imidž i poverenje javnosti doprinosi prosperitetu poslovanja.
Komunikacija između privrednih subjekata i javnosti je veoma je važna. Uloga medija je posebno značajna.
Zahvaljujući sedmoj sili, vesti lako mogu da postanu viralne. Pored pozitivnih, ne smemo zaboraviti ni one negativne. U vremenu interneta, neproverene informmacije mogu da se prošire brzinom požara, a taj požar nekada je teško ugasiti i može ozbiljno da naruši poverenje, rejting i imidž određenog privrednog subjekta. Zbog svega toga, veoma je važno održavati komunikaciju, jer ko vlada informacijom vlada i situacijom.
Dobar glas daleko se čuje, loš još dalje, te u tom kontekstu ne smemo zanemariti značaj dobre komunikacije.
Adekvatan menadžer za odnose sa javnošću učiniće poslovnu klimu još povoljnijom i doprineće da se za vas zna u javnosti.
Ako pođemo od pretpostavke da svaki privredni subjekt u Republici Srbiji teži da maksimizira svoj profit, opstane i bude vidljiv na tržištu, koliko privrednici i preduzetnici shvataju značaj i ulogu odnosa sa javnošću?
Privrednici i preduzetnici ne shvataju značaj i ulogu odnosa sa javnošću u onoj meri u kojoj bi trebalo. Giganti, velike kompanije, firme, državni sektor itekako prepoznaju tu ulogu, međutim malim i srednjim preduzećima potrebna je veća aktivacija na javjoj sceni.
Mišljenje da je dovoljno raditi kvalitetno i da će uspeh sam doći je pogrešno. Veliku važnost ima način na koji ćete predstaviti svoj proizvod, kako bi ciljna javnost prepoznala kvalitet.
Da li vlasnici, direktori i menadžment nekih privrednih subjekata imaju predstavu o značaju odnosa sa javnošću ili smatraju da odnosi sa javnošću nisu od preteranog značaja za njihovo poslovanje?
Mnogi su videli čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija Mona Lizu, ali teško da neko može da nastavi isto tako. Tako je i u PR-u.
Ne može biti novinar svako ko je pročitao novine. Nije PR svako ko je video reklamu.
Čini mi se da mnogi olako shvataju ovu oblast. Menadžeri za odnose sa javnošću bi trebalo da budu u svakom top menadžmentu, jer samo zajedničkim radom ljudi iz različitih oblasti, poput prava, ekonomije, proizvodnje, njihovom sinergijom, može se obezbediti profit i prosperitet poslovanja.
Da li su privreda i privrednici u Republici Srbiji obrazovani i u kojoj meri kada su u pitanju odnosi sa javnošću?
Ne možemo da generalizujemo stvari, pa dati uopšten odgovor, ali edukacije nikad dosta.
Smatram da Fakultet političkih nauka, na kome su diplomirali neki od najboljih političara, novinara, pr-ova, politikologa, daje izuzetno dobro obrazovanje. Pored toga, potrebno je pohađati različite vrste obuka, kurseva.
Našoj privredi i privrednicima nedostaju školovani pr-ovi. Iz dosadašnjeg iskustva, i rada sa različitim ljudima, mišljenja sam da su najbolji pr-ovi ljudi koji su pre toga radili kao novinari, zato što znaju kako to izgleda sa druge strane i razumeju potrebe novinara, prepoznaju šta je medijski interesantno i kako da objave ono što je klijentu značajno da se promoviše.
Šta je ono što bi svaki privredni subjekt u Republici Srbiji trebalo da zna kada su u pitanju odnosi sa javnošću?
Poslovica kaže - Prerana setva često izneveri, zakasnela uvek. Tako je i sa odnosima sa javnošću. Zato na vreme treba raditi na brendu, imidžu, graditi dobru reputaciju, promovisati, se predvideti opasnosti i krize, i u pravo vreme biće i prava žetva.
Kakva su Vaša iskustva iz privrede, konkretno iz saradnje sa privrednim subjektima kroz odnose sa javnošću. Da li su privredni subjekti, odnosno privrednici svesni u kom se vremenu nalaze?
Tokom rada u Ministarstu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na poziciji posebnog savetnika ministra, a kasnije i kao šef Odseka za odnose sa javnošću u Ministarstvu privrede, imala sam priliku da upoznam i saradjujem sa različitim privrednicima i preduzetnicima, iz zemlje i sveta.
Moj zaključak je da u Srbiji uglavnom nisu svesni toga da je ovo vreme odnosa sa javnošću. Dobra priča prodaje sve. A ljudi biraju da ćute. Kada ćutite, čuće vas samo oni koji vas vole. Kada progovorite prižate šansu i drugima da vas zavole.
Da li privreda pridaje važnost odnosima sa javnošću? Kakva su Vaša iskustva? Da li se shvata značaj i uloga odnosa sa javnošću?
Moderni, savremeni biznismeni shvataju tu ulogu, međutim naša privreda i dalje zaostaje, kada je ova tema u pitanju.
Da li su odnosi sa javnošću trend kome teže privreda i privrednici?
Gotovo da se ceo svet kreće u tom pravcu. Država je to prepoznala, Privredna Komora Srbije takođe, ali ono što nedostaje jeste da se sami privrednici više angažuju na tom polju i uhvate u koštac sa nečim novim, izazovnim, ali veoma perspektivnim i plodonosnim stvarima.
Koliko su se izmenili odnosi sa javnošću u prethodnom periodu, godinama unazad i da li je ovo vreme odnosa sa javnošću?
Kako su se menjali mediji tako su se menjali i odnosi sa javnošću. U kriznmim situacijama nekada se reagovalo u roku od 24 sata, danas je to maksimalnmo 10 minuta. Danas se informacija širi brzinom svetlosti. Vesti nakon realizovanijh događaja se objavljuju odmah po završetku, uvek morate imati spreman odgovor na pitanje, i morate biti dostupni u svakom trenutku da reagujete ukoliko je to potrebno. Ako u sred noći neko probudi pozivom dobrog pr-a, on mora da zna šta da odgovori i na koji način. Sve ovo znači da treba znati kako upravljati informacijama.
Mislimo da je veoma bitno da čitaoci budu upoznati i sa evolucijom odnosa sa javnošću. Kako Vi komentarišete evoluciju odnosa sa javnošću u Republici Srbiji sa posebnim akcentom na privredu, privredne subjekte i preduzetnike?
Republika Srbija je danas jaka, moderna zemlja, koja se kreće u korak sa velikim svetskim silama, zahvaljući vrhu države. U ranijim vremenima odnosi sa javnošću nisu bili zastupljeni u meri u kojoj su danas. Oni koji su osvešćeni kada je ova oblast u pitanju, sve što rade to i promovišu, putem medija, društvenih mreža, različitih vrsta reklama. Onaj ko to nije shvatio u ozbiljnom je zapećku. Javnost je danas znatiželjna, građani više uključeni u različite vrste dešavanja, te je šteta što mnogi ne shvataju dragocenost prilike da nešto kažu i da to čuje više miliona ljudi.
Koliko su modernizacija, digitalizacija, tehnološke revolucije i tendencije uticale na odnose sa javnošću i da li su doprinele i u kojoj meri popularizaciji odnosa sa javnošću?
Ako se vratimo nekoliko koraka unazad,podsetimo se da je Parna mašina označila početak Prve industrijske revolucije – prve u nizu koja je označila do tada nezapamćen, nagli društveni razvoj. Sredinom XIX veka usledila je Druga industrijska revolucija, koja je prestigla prethodnu po razvoju, uz upotrebu električne energije. Nakon toga došla je Treća, tzv. Digitalna revolucija i donela kompjutere i informacione tehnologije kao nosioca društvenog napretka i progresa. Sada već govorimo o Četvrtoj industrijskoj revoluciji, koja se zasniva na veštačkoj inteligenciji, nanotehnologijama, IoT (Internet of things), robotici, 3D štampačima, i ostaloj tehnologiji u razvoju. Ove promene itekako doprinose promenama odnosa sa javnošću. Svaka država kao jedan od prioriteta razvoja mora postaviti nivo tehnološke razvijenosti i digitalizacije, što se odnosi i na ovu oblast.
Razvoj nauke, tehnologije i sredstva komunikacije su omogućili brzo informisanje ljudi o svim promenama u okruženju, i informisanje okruženja o događajima u organizaciji. Svrha praćenja promena u okruženju je da se izbegnu neprijatna iznenađenja i obezbedi odbrana organizacije na nastale događaje. Jedan od osnovnih zadataka odnosa s javnošću je pripremanje informativnih i obrazovnih programa, koji bi trebalo da doprinesu boljem razumevanju kljenata za određene situacije, izazvane promenama, i bržem prilagođavanju organizacije nastaloj situaciji.
Šta podrazumevaju odnosi sa javnošću privrednih subjekata u svakodnevnom poslovanju? Da li je to samo odnos sa medijima, (ne)posredna komunikacija, oglašavanje ili nešto drugo?
Odnosi s javnošću predstavljaju specijalnu filozofiju upravljanja, koja se bazira na komuniciranju s javnošću, u cilju osiguranja međusobnog razumevanja i dobre volje. Naime, radi se o skupu aktivnosti organizacije, usmerenih prema određenim ciljnim grupama javnosti, radi pridobijanja poverenja, stvaranja dobre volje i povoljnog mišljenja o organizaciji kao članu zajednice.
Odnosi sa javnošću obuhvataju širok spektar. To bi podrazumevalo pisanje izveštaja, pisama, ponuda, novinskih vesti, tekstova, knjiga, govora, poruka. Zatim, izdavanje publikacija za zaposlene, izveštaja, uspostavljanje kontakta sa predstavnicima štampe, radija i televizije, promocija specijalnih događaja, organizovanje simpozijuma, konferencija za štampu, govor pred grupama, priprema govora za druge govornike, stvaranje pozitivne silke o organizaciji, komuniciranje sa okruženjem i zaposlenima, izgradnja korporativnog identiteta i imidža, uspostavljanje odnosa sa predstavnicima mas medija, edukacija i vaspitavanje ciljne javnosti, komuniciranje i uspostavljanje odnosa sa finansijskim institucijama, društvenom zajednicom, organizacijama, udruženjima, pokretima, zajednicama, planiranje odnosa s javnošću u uslovima krize, planiranje odnosa s javnošću sa međunarodnim okruženjem...
Oni su povezani sa analitikom, marketingom i različitim oblicima reklame.
