Zakonodavac je prilikom uvođenja instituta javnog beležništva želeo da pravnu sigurnost u Republici Srbiji podigne na viši nivo, ali i da rastereti državni aparat i sudove. Da li je zakonodavac uspeo u tome?

Narodna skupština Republike Srbije donela je maja 2011. godine Zakon o javnom beležništvu, najvažniji izvor javnobeležničkog prava u Srbiji.  Nakon dva odlaganja početka primene ovog zakona, konačno je stupio na snagu tri godine po njegovom donošenju. Prvih 93 javnih beležnika Republike Srbije tada je položilo zakletvu i počelo da radi u septembru 2014.

 

Posle šest i po godina od uvođenja javnog beležništva u pravni sistem Srbije, možemo sa sigurnošću reći da smo ostvarili sve ciljeve javnog beležništva – kontrola pravnog prometa, unapređenje pravne sigurnosti građana i rasterećenje sudova. Broj sudskih sporova proisteklih iz ugovornih odnosa sveden je na nivo statističke greške.

 

Koliko danas ima javnih beležnika, javnobeležničkih pomoćnika i javnobeležničkih pripravnika i da li je taj broj uz administrativno – tehnička lica odgovarajući i srazmeran broju građana i privrede u Republici Srbiji?

Do sada smo popunili 197 mesta, a predviđeno je 370 javnih beležnika. U našim kancelarijama zaposleno je još 1.440 osoba, među kojima je 79 javnobeležničkih pomoćnika i 230 javnobeležničkih saradnika, 358 pripravnika, kao i oko 574 osoba koje obavljaju administrativne poslove. Po broju zaposlenih,  javnobeležnički sistem je, dakle, dostigao nivo srednje kompanije u Republici Srbiji.

 

Da li u svim opštinama u Republici Srbiji postoje javni beležnici i ukoliko ne postoje kako je moguće govoriti o pravnoj sigurnosti i jednakosti za sve?

U ovom trenutku, javnih beležnika nemamo za područja osnovih sudova u Dimitrovgradu, Knjaževacu, Majdanpeku i Sjenici. Naš cilj je, svakako, da i ta mesta budu popunjena, kako bismo apsolutno mogli da garantujemo jednaku efikasnost na teriritoriji cele zemlje. Ministarstvo pravde je do sada više puta raspisivalo konkurse za popunjavanje javnobeležničkih mesta u tim sredinama, ali nismo imali prijavljenih kandidata. Radićemo, to mogu sa sigurnošću da tvrdim, i dalje na tome da popunimo preostala mesta, a prioritet su, naravno, sredine u kojima javnih beležnika još nema. 

 

Problem je u tome što u malim mestima ovaj posao nije isplativ, jer od ukupnog prihoda javnim beležnicima ostaje svega 20 do 25 odsto. Naime, na svaku naknadu koju platite kod javnog beležnika obračunava se PDV, a potom 30 odsto za doprinos za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Od preostalog iznosa se pokrivaju troškovi – članarine Komori, troškovi zarada zaposlenih sa pripadajućim porezima i doprinosima, troškovi zakupnina za kancelariju i za arhivske prostorije, komunalni troškovi, troškovi interneta, telefona, računarske opreme i održavanja softvera za  rad javnobeleženičkih kancelarija, troškovi za vođenje knjigovodstva, troškovi fizičkog i tehničkog obezbeđenja, bankarski troškovi i troškovi poštanskih usluga i troškovi osnovnog i dodatnog osiguranja od profesionalne odgvornosti, kao i osiguranja prostorija i opreme i osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja. Nakon odbitka svih troškova kada se izradi konačni završni račun javni beležnici plaćaju porez na dobit u visini od 10%,  a i porez na dohodak građana u visini od 15% koji se odnosi na lična primanja preduzetnika.

 

 

Da li su javni beležnici čuvar pravne sigurnosti u Republici Srbiji? Na koji način javni beležnici garantuju pravnu sigurnost fizičkim i pravnim licima u Republici Srbiji?

Javni beležnici su rasteretili sudove i poreske organe, uveli red i pravnu sigurost u promet nekretnina, i pri tome građanima svakodnevno štedimo i vreme i novac. U proteklih šest i po godina javno beležništvo je opravdalo ciljeve svog postojanja i rada. U mnogim oblastima je korupcija značajno smanjena ili iskorenjena. O tome svakako postoje brojni dokazi, a kao primer uzmimo činjenicu da sudovi, koji su ranije overavali ugovor, nisu ulazili u sadržinu ugovora, što je narušavalo pravnu sigurnost.

 

Nasuprot tome, javni beležnik za promet nepokretnosti, u potpunosti proverava sadržaj ugovora, do mere da odbija da overi ugovore koji sadrže ništave odredbe. Ne treba zanemariti ni to da je ranije dolazilo i do zloupotrebe identiteta, dok sada to nije moguće. Osim toga, javni beležnici većinu dokumentacije potrebne za poslove građana kod njih pribavljaju sami, od odgovarajućih institucija.

 

U kojim sve oblastima, odnosno granama prava javni beležnici imaju zakonom propisana ovlašćenja?

Javni beležnici deluju u oblasti stvarnog i građanskog prava. Kakve rezultate postižemo, najbolje govore podaci – za šest godina uradili smo više od 11 miliona pravnih poslova, a od toga je nešto manje od milion proverenih i potvrđenih ugovora o prometu nepokretnosti. To znaći da su beležnici za milion nekeretnina proverili sve što se da proveriti i da su te nekretnine u sigurnim rukama novih vlasnika. U sudovima širom Srbije, od kada beležnici rade, gotovo da nema novih predmeta koji se tiču prometa nekretnina. Uz sve to, kada obavljate bilo koji pravni posao vezan za nekretnine – sve završavate kod javnog beležnika. Beležnik će proveriti ugovor, proveriti status nekretnine, overiti ugovor ako je sve u redu, i onda, kada potpišete, poslati dokumenta za uknjiženje novog vlasnika, a poreskim organima poresku prijavu. Novi vlasnik na kućnu adresu dobija rešenje o uknjižbi, kao i rešenje o porezu na prenos apsolutnih prava i porezu na imovinu.

Beležnici su sudove rasteretili i vođenjem ostavina, koji se sada mnogo brže odvijaju, što je građanima takođe veoma važno.

 

Da li je efikasnije voditi ostavinsku raspravu pred javnim beležnikom i/ili nadležnim sudom?

Za četiri godine, od kada beležnici rade vođenje ostavina, kao posao koji im poverava sud, uradili smo više od 420.000 ostavinskih predmeta – a na sva ta rešenja izavljeno je svega 848 žalbi, broj ukinutih rešenja je 144, a preinačenih 39. To zaista govori o efikasnosti i stručnosti javnih beležnika za ostavinske postupke. A rokovi beležnika su jasni – maksimalno 30 dana da sastavi smrtovnicu (spisak naslednika i zaostavštine), i posle šest meseca da donese rešenje o nasleđivanju od momenta kad mu sud dodeli predmet. Kao i kod bilo kog drugog prometa nepokretnosti, ako se nasleđuje nekretnina, opet se sve završava kod javnog beležnika – i slanje za uknjižbu i poresko izjašnjenje. Smatram da bi ostavinski postupci mogli da se vode brže i efikasnije ukoliko bi sudovi istovremeno poveravali javnim beležnicima sastavljanje smrtovnica i vođenje ostavinskih postupaka. U ovom trenutku sudovi prvo poveravaju sastavljanje smrtovnice javnom beležniku, a potom se predmet vraća sudu, a nakon toga sud ili ponovo poverava predmet za ostavinski postupak javnom beležniku, ili predmet zadržava. Ovi dodatni administartivni koraci usporavaju postupke.

 

 

U medijima nema puno informacija o javnom beležništvu, radu Javnobeležničke komore Srbije, ali i o javnim beležnicima. Zbog čega je to tako?

Javnobeležnička komora se trudi da građane što bolje informiše o radu javnih beležnika i njihovim nadležnostima. Mediji često imaju sluha za naše informacije i mi smo zadovoljni saradnjom koju imamo sa većinom medija. Postoje, naravno, i situacije u kojima se pojavljuju negativni medijski napisi o našem radu, i mi u tim situacijama uvek odgovaramo, proveravamo sve slučajeve i informišemo javnost o njima. Za nas je važno da u svakoj situaciji odgovorimo na medijske zahteve i da smo otvoreni za sva novinarska pitanja.

 

Do sada, JKS se nije opredeljivala za vođenje širokih medijskih kampanja, jer za nas je najvažnije da građani pojedinačno imaju pozitivna iskustva u saradnji sa javnim beležnicima i da na taj način jačamo i gradimo svoju reputaciju. To je, sasvim sigurno, i teži put, ali takav put je opravdan, s obzirom na naša javna ovlašćenja i na našu ulogu u pravnom sistemu Republike Srbije, a, to će dati i dugoročan rezultat.

 

Da li ste zadovoljni kako je organizovano javno beležništvo u Republici Srbiji?

Javni beležnici u Srbiji su mlada profesija, ali je veoma brzo zauzela značajnu poziciju u pravnom sistemu Srbije. Naša profesionalna organizacija, Javnobeležnička komora Srbije, dobro funkcioniše i mi smo sa tim aspektom našeg rada zadovoljni. U okviru delokruga poslova koje Javnobeležnička komora obavlja poseban akcenat stavljen je na čuvanje ugleda, časti, integriteta i prava javnobeležničke profesije, ali i na to da se Komora stara da javni beležnici savesno i u skladu sa zakonom i zakletvom koju su položili obavljaju svoje poslove.

 

Pre više od četiri godine, Javnobeležnička komora Srbije primljena je u Međunardnu uniju javnih beležnika. Šta to predstavlja i koji su benefiti za Republiku Srbiju i pravni sistem u Republici Srbiji?

Izuzetno je značajno što je Javnobeležnička komora Srbije oktobra 2016. godine, na 28. Kongresu Međunarodne unije notara (UINL), kao 87. članica primljena u punopravno članstvo. Takođe, Javnobeležnička komora Srbije je juna meseca 2017. godine primljena i u Savet notarijata Evropske unije (KNUE), u svojstvu člana-posmatrača, za šta je preduslov bilo članstvo u UINL. Srpska Komora je dobila pristup i Evropskoj notarskoj mreži (ENN), koja omogućava povezivanje javnih beležnika iz Srbije sa kolegama iz ostalih evropskih komora.

 

Prijem u Međunarodnu uniju javnih beležnika pokazatelj je brzog napretka koji smo ostvarili u razvoju javnog beležništva. Važno je napomenuti da se prijem u UINL ne vrši po automatizmu, već tom postupku prethodi ozbiljna i stručna procedura koje obavlja komisija UINL-a. Oni temeljno proveravaju zakonsku regulativu kao i funkcionalnost javnobeležničkih kancelarija. Članstvom u UINL-u, mi razvijamo saradnju, kako sa samom Unijom, tako i sa drugim komorama širom sveta. Istovremeno, omogućava nam rad na razmeni iskustava sa drugim komorama, čime dobijamo priliku da unapredimo i razvijamo naš sistem.

 

 

Pre skoro dve godine, predsednik Međunarodne unije javnih beležnika istakao je da su javni beležnici glavna karika u borbi protiv pranja novca. Da li je to zaista tako? Na koji način javni beležnici doprinose vladavini prava i borbi protiv pranja novca? Možete li nam reći Vaša iskustva i/ili iskustva Vaših kolega?

 

Od 1. aprila 2018, javni beležnici Srbije su postali obveznici radnji i mera iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Javnobeležnička komora je preduzela niz aktivnosti u cilju sprovođenja tog zakona, te smo u tom smislu doneli smernice za procenu rizika, na osnovu kojih su javni beležnici doneli svoja akta.

 

Javni beležnici su dali veliki doprinos da Srbija bude skinuta sa liste FATF-a odnosno da nije više rizična zemlja kada je reč o pranju novca i finansiranju terorizma. Kasnije kontrole su potvrdile da javni beležnici imaju veliku ulogu u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, s obzirom na to da javni beležnici svaku sumnjivu transakciju prijavljuju nadležnoj Upravi. Primera radi, samo u toku 2018. godine prijavili smo Upravi za sprečavanje pranja novca 230 sumnjivih izveštaja, a Ministarstvo pravde ocenilo je da smo opravdali poverenje i u ovom poslu.

 

Pojava javnog beležništva, ali i samih javnih beležnika, u početku naišla je na negodovanje jednog dela predstavnika advokature. Na neki način, stiče se utisak da su advokati nespremno dočekali uvođenje javnih beležnika i da nisu očekivali da i drugi instituti mogu da građanima pruže adekvatnu stručnu pravnu pomoć. Da li postoji saradnja sa predstavnicima advokature i da li postoji mogućnost da se postojeća saradnja dodatno poboljša.

Moram da priznam da je u početku bilo nesporazuma između ove dve profesije, pre svega zbog zakonodavnih rešenja. Tu prevashodno mislim na nemogućnost da ugovore o prenosu prava svojine sastavljaju advokati. Ovaj problem je prevaziđen korigovanjem zakona.

 

Smatram da je učešće advokata u procesu sastavljanja ovih ugovora još jedna važna karika u pravcu uspostavljanja pravne sigurnosti građana Srbije. Javni beležnici danas sa advokatima svakodnevno uspešno sarađuju, dok sa predstavnicima Advokatske komore Srbije razgovaramo o eventualnoj izmeni propisa u cilju podizanja pravne sigurnosti na još viši nivo.

 

Godinama, možda čak i decenijama unazad procedure pred Republičkim geodetskim zavodom su komplikovane uz prisustvo birokratije, neusaglašene prakse i postupanja. Koliko javni beležnici doprinose da se obezbedi imovinsko pravna sigurnost u postupku pred ovim organom?

 

Značaj i uloga javnih beležnika naročito je došla do izražaja donošenjem Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Ovim zakonom propisano je da javni beležnici, počev od 1. jula 2018. godine svoje isprave elektronskim putem dostavljaju katastru na upis. Na ovaj način dodatno je povećana pravna sigurnost građana, a takođe je smanjena i mogućnost upisa prava na osnovu falsifikovanih isprava. Važno je istaći, takođe, da javni beležnici, po službenoj dužnosti, pribavljaju izbod iz lista nepokretnosti iz baze podataka katastra, ako se ona prometuje.

 

Što se tiče postupaka pred RGZ-om koji su vezani za promet nepokretnosti pre jula 2018, javni beležnici tu nemaju ulogu.

 

 

Da li Republički geodetski zavod razume potrebe načina rada javnih beležnika, odnosno da li postoji usaglašenost u pogledu obezbeđivanja imovinsko pravne sigurnosti građanima i pravnim subjektima u Republici Srbiji?

Javni beležnici upućeni su od početka na saradnju sa Republičkim geodetskim zavodom i od početka su spremni za konstruktivni dijalog kako bi se rešili svi problemi koji se povremeno javljaju, pre svega u primeni važećih propisa. Katastar je u stalnom procesu unapređenja, a pruža odlično rešenje za uređenu evidenciju svojine, i zaista nema alternativu. Do izrade katastra nepokretnosti kao sveobuhvatne evidencije o nepokretnostima i pravima nad njima, zemljišna knjiga postojala na manje od 25 odsto teritorije Republike Srbije, dok su na ostatku naše teritorije, a naročito u ruralnim predelima, građani bili uskraćeni u pogledu upisa prava svojine na nepokretnosti. Važno je i za katastar i za nas i sve ostale javne službe da dobijemo mogućnost da preuzimamo potpuno ažurne podatke.

 

U nadležnosti Javnobeležničke komore Srbije je kontrola zakonitosti rada javnih beležnika. Možete li nam reći više o ovoj ulozi komore i na koji način komora vrši kontrolu?

U okviru delokruga poslova koje Javnobeležnička komora obavlja poseban akcenat stavljen je na čuvanje ugleda, časti, integriteta i prava javnobeležničke profesije, ali i na to da se Komora stara da javni beležnici savesno i u skladu sa zakonom i zakletvom koju su položili obavljaju svoje poslove. Organi Komore redovno obavljaju kontrole rada javnobeležničkih kancelarija širom Srbije, a takođe vrše vanredni nadzor i proveru kada god dobijemo bilo kakvu pritužbu građana. Moram da napomenem da ovo smatramo izuzetno važnim delom rada Komore, jer smo svesni da pojedinačni propusti mogu da utiču na ugled naše mlade profesije. U tome nećemo posustati i uvek ćemo adekvatno reagovati na svaki utvrđen propust.

 

Da li su neki javni beležnici isključeni iz Javnobeležničke komore?

Kadagod smo utvrdili grubo kršenje pravila javnobeležničke struke, nismo se libili da izričemo najstrože disciplinske mere. U dosadašnjoj praksi, bilo je i takvih slučajeva. Istovremeno, želim da naglasim, bilo je i više slučajava kada smo morali da ustajemo u odbranu javnih beležnika koji su bili izloženi napadima ili neosnovanim optužbama.

 

Građani Republike Srbije poznati su da više puta mere, a jednom seku. Sledstveno tome, kao večito pitanje postavlja se da li su cene usluga javnih beležnika opravdane u odnosu na životni standard građana i celokupne privrede? Da li je jedan od razloga zbog čega je viša cena usluga javnih beležnika činjenica da se pruža visok stepen zaštite građana i privrednih subjekata?

Cene overe u sudovima i kod javnih beležnika nisu uporedive, jer je ta usluga drugačija, Naime, podsetiću da je najveća taksa u sudovima iznosila 39.000,00 dinara, što je danas cena overe ugovora od 20 miliona dinara kod javnog beležnika, zatim se ona uvećava za svaki sledeći milion. Promet koji je vredniji treba više i da se plati, jer mi obezbeđujemo i pravnu sigurnost, dok sudovi nisu ulazili u sadržinu ugovora.

 

Uz to, javnim beležnicima je proširen krug besplatnih overa, pa mi ne naplaćujujemo overe kada država postaje vlasnik, a garantujemo za taj promet na istovetan način. Takođe, ne naplaćujemo overe za upis u vrtić, srednje škole, fakultet, socijalnu zaštitu. Samo za dve godine smo imali više od pola miliona besplatno overenih dokumenata.

 

Realno posmatrano, građani i privreda su dobili značajno veću pravnu sigurnost, dok je cena neznatno drugačija samo kod prometa velike vrednosti. Na kraju, reći ćemo i da javni beležnik za ispravnost sačinjenog ugovora, koji ima snagu javne isprave, garantuje svojom celokupnom imovinom.

 

Foto: JKS

Autor: Redakcija LAWlife