Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je Andrea Nikolić, mlada i uspešna pravnica koja svojim znanjem i stručnošću doprinosi razvoju prava, pravne nauke, ali i Kopaoničke škole prirodnog prava koja je više decenija utkana u razvojni put svakog pravnika.
Andrea, nalazite se na mestu sekretara Uređivačkog odbora Kopaoničke škole, a u isto vreme ste jedan od najmlađih članova Kopaoničke škole i Uređivačkog odbora. Šta Vama, odnosno u Vašem ličnom i profesionalnom razvoju predstavlja Kopaonička škola?
Za mene je Kopaonička škola mesto na kome sam predstavila jedan od svojih prvih naučnih radova. To je mesto gde sam stekla prijatelje i saradnike. To je mesto godišnjeg okupljanja pravnika iz celog regiona. Na kraju, to je najveći skup pravnika u Evropi.
S obzirom da Uređivački odbor čine eminentni pravnici u Republici Srbiji, možete li nam reći kako izgleda ta saradnja i iskustvo u radu sa takvim imenima?
Još kao tinejdžerka sam razvila interesovanje za oblast prava i ekonomije, pa sam samoinicijativno prisustvovala brojnim seminarima, konferencijama i treninzima na specifične teme koje su me u tom trenutku privlačile: državno uređenje, ljudska prava, vršnjačko nasilje, berza, javni nastup i dr. Prihvatila sam činjenicu da sam najmlađi učesnik takvih događaja i nikada nisam imala problem sa tim. Oduvek sam smatrala da od starijih i iskusnijih mogu puno da naučim. Sa druge strane, mladolik izgled nije doprineo utisku ozbiljnosti, ali moja iskustva i dostignuća jesu.
U Uređivačkom odboru nalaze se i profesori koji su Vam do skoro predavali na fakultetu i koji u Vam prenosili znanje. Sada ste saradnici. Kakav je osećaj da ste, kao mlada pravnica, na neki način relevantan sagovornik i saradnik? Da li su Vas profesori, ali i drugi pravnici prihvatili kao ravnopravnu saradnicu?
Kopaonička škola okuplja renomirane pravnike iz celog sveta, stručnjake iz različitih pravnih oblasti sa više decenijskim iskustvom. Čast je biti okružen takvih ljudima. Ukazano mi je veliko poverenje još na samom početku mog učešća na Školi. Od samog početka sam imala veliku podršku članova Škole, na čelu sa predsednicom prof. Jelenom Perović, a od mnogih sam dobila karijerne savete i dragocene komentare nakon svojih izlaganja, na čemu sam neizmerno zahvalna.
Šta predstavlja, ali i kakva je uloga Sekcija za mlađe od 35 godina?
Predsednica Kopaoničke škole, prof. dr Jelena Perović svojim zalaganjem i posvećenošću Školi inspiriše i podstiče i druge da se uključe u promovisanje pravih vrednosti, održavanja tradicije i razvijanja pravne misli. Veoma je važno da mlade podstaknemo da se uključe u rad škole, da preuzmu inicijativu za organizaciju različitih vidova događaja i da prepoznaju da u Školi imaju saveznika i već postavljenu platformu za razmenu ideja i širenje poznanstava. Kortistim ovu priliku da pozovem sve zainteresovane da pošalju svoj rad za jubilarni 35. Susret Kopaoničke škole prirodnog prava, koja će se održati u decembru ove godine na Kopaoniku.
Koje su pogodnosti članstva u Sekciji za mlađe od 35 godina i šta to znači savremenom pravniku?
Brojne su pogodnosti članstva u Sekciji učesnika mlađih od 35 godina, ali bih najpre izdvojila konkurs za najbolji rad koji je posvećen osnivaču Škole Prof. Slobodanu Peroviću. Ta nagrada predstavlja ne samo stvar prestiža i potvrde kvaliteta, već i obavezuje na dalje napredovanje i usavršavanje. Ponosna sam što sam jedan od dobitnika nagrade Prof. Slobodan Perović prve generacije.
Dalje, članstvo u Sekciji mlađih od 35 godina nudi mogućnost mladima da obajve i izlože svoj rad na susretima Škole, nudi mogućnost oslobađanja od plaćanja kotizacije za učešće, pogodnosti pri rezervaciji smeštaja na Kopaoniku tokom trajanja škole i sl.
Kada govorimo o obrazovanju i profesionalnom usavršavanju, Vaša biografija je zaista impresivna. Pravni fakultet. Beogradska bankarska akademija. Usavršavanje u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji. Posao u Londonu. Da li se sve može postići na kvalitetan i sadržajan način?
Smatram da gde ima želje, ima i mogućnosti. Uz veliku motivaciju, dobru organizaciju i bezrezervnu podršku bliskih osoba i porodice je sve moguće. Nije bilo lako paralelno studirati dva fakulteta, ispuniti preostalo vreme sa raznim vannastavnim aktivnostima, koji su me oblikovale i dalje usmeravale, kao i posvetiti se društvenom životu, ali drugaćije ne bih ni mogla da zamislim svoj život.
Ovako sadržajna profesionalna i radna biografija sigurno zahteva veliku posvećenost i odricanje od mnogih stvari u životu. Kako uspevate sve postići i da li privatni život, na neki način, ispašta zbog profesionalnog života?
Kao student sam se suočila sa brojnim predrasudama društva koje, između ostalog, dobrog studenta isključivo zamišlja kao štrebera bez privatnog života. Veoma sam ponosna na moje kolege iz generacije, koji su diplomirali u roku sa mnom, kao najbolji studenti Pravnog fakulteta, a sa kojima sam se tokom studija aktivno družila, putovala, izlazila… Svako od njih je danas izgradio zavidnu karijeru, njih troje (za sada) je nastavilo studoije na Harvardu, desetak na Kembridžu, i drugim prestižnim svetskim univerzitetima, dok je većina zaposlena u vodećim advokatskim kancelarijama, obrazovnim institucijama, međunarodnim organizacijama…
Pozitivno I podsticajno okruženje je ono što treba svima u današnje vreme, a naročito mladim ljudima.
Kakvo je Vaše angažovanje u AmCham, odnosno Američkoj privrednoj komori u Srbiji?
Kao master student sam učestvovala na jednogodišnjem rogram Američke privredne komore AmChamps. Kasnije sam postala član AmChamps Alumni Kluba. Program je osmišljen kao most između studenata I mladih menadžera iz kompanija članica AmCham-a. To iskustvo je bilo neprocenjivo, jer sam upoznala mlade uspešne ljude od kojih sam dosta naučila o poslu I životu.
Mediji su pre izvesnog vremena predstavili Vaše humanitarno I kulturno angažovanje kojim ste uspešno oformili biblioteku u osnovoj školi u Gornjoj Toplici. Kakav je osećaj pružiti pomoć na taj način I da li se broj od 3.000 skupljenih knjiga u biblioteci uvećao?
Nezavisno od toga da li se radi o uticaju na mikro ili makro nivou, smatram da svako od nas treba da doprinese na neki način društvu i sredini u kojoj živi. To može biti inicijativa za skupljanje čepova za pomoć deci, odvajanje reciklažnog otpada, uređenje ulaza zgrade u kome živimo, pomoć komšiji, finansijska pomoć ugoženima…
Akciju skupljanja knjiga sam organizovala potpuno spontano, nakon što sam videla vest da škola u Mionici nema biblioteku. Nakon nepunih mesec dana smo skupili preko 3000 knjiga, koje sam sortirala i lično odnela u školu. Osećaj je neverovatan kada vidite nasmejanu i srećnu decu.
Za kraj, šta možete da poručite čitaocima i posetiocima LAWLife portala za pravo i privredu?
Postavljajte sebi visoke ciljeve, radite na njihovom ostvarivanju, verujte u sebe i čekajte rezultate.
